Kinezi sve jači na tržištu, a automobili sve “pametniji”: Novi rizik više nije samo kvar, već i šta sve može softver (VIDEO)

Kineski automobili, koji su pre desetak godina kod velikog dela kupaca izazivali nepoverenje, danas sve ozbiljnije menjaju odnos snaga na automobilskom tržištu, a njihova prednost više nije samo niža cena. Bogatija oprema, duge garancije, ubrzan razvoj električnih i hibridnih modela, ali i snažno ulaganje u softver doveli su kineske proizvođače u poziciju u kojoj više ne pokušavaju samo da sustignu evropske brendove, već da im direktno preuzmu deo tržišta.

Istovremeno, sve veća zavisnost automobila od softvera otvara i pitanje koje će, uz cenu i kvalitet, u narednim godinama sve više interesovati kupce – koliko je automobil koji je stalno povezan sa internetom zaista bezbedan i ko sve može da pristupi njegovim sistemima i podacima.

O tome su za Blic TV govorili Lidija Piroški, urednica “Vrelih guma”, i Miloš Maksimović sa sajta “Polovni automobili”.

“Za isti novac ovde će dobiti mnogo više”

Maksimović kaže da se promena odnosa domaćih kupaca prema kineskim proizvođačima već jasno vidi, čak i kroz interesovanje za testove novih modela. Dok električni i hibridni automobili još ne privlače isti broj ljudi kao klasični modeli, kineski automobili izazivaju sve veću pažnju, jer kupci, prema njegovim rečima, shvataju da se današnja kineska auto-industrija veoma razlikuje od one koju pamte od pre deset godina.

– Apsolutno. Kada je kineski automobil u pitanju, kada testiram kineski automobil, automatski, pogotovo ako je samo SUS motor, mada je većina sada hibridna, automatski će broj pregleda na “YouTube-u” biti viši, jer su ljudi shvatili da to više apsolutno nema veze sa onom kineskom auto-industrijom koju možda znamo od pre desetak godina. Vidimo ih sve više na ulicama, jer su ljudi shvatili da za isti novac, za koji bi možda dobili nešto manje opremljen evropski model koji žele, ovde će dobiti mnogo više toga, mnogo više opreme, hlađenje i grejanje sedišta, masažu i sve ono što smo sad već naučili da nam prija, uz sve ove ostale sisteme – kaže Maksimović.

Kao glavne zadrške kupaca on navodi infrastrukturu kod električnih vozila, ali i pitanje servisiranja, garancije i dostupnosti rezervnih delova kod kineskih brendova. Prema njegovim rečima, upravo na tim mestima proizvođači pokušavaju da otklone strah kupaca dugim garantnim rokovima i razvojem servisnih mreža.

– Kad pričamo o zadršci generalno kod kineskih automobila, ljude interesuje kolika je garancija i da li će biti rezervnih delova, a oni mahom, svi imaju sedam ili osam godina garancije i 150.000 kilometara. Kako ko ima razvijenu servisnu mrežu, obećava da se neće čekati far, krilo ili već šta tri meseca, nego da će to biti jako brzo zamenjeno ukoliko dođe do oštećenja. Tako da, to polako pada, oni osvajaju definitivno naše tržište dosta brzo, a videćemo šta je sa Evropom – rekao je Maksimović.

Kina preuzela veliki deo proizvodnje električnih komponenti

Piroški ocenjuje da je Kina veoma brzo iskoristila prelazak automobilske industrije na elektrifikaciju, dok su tradicionalni proizvođači decenijama usavršavali motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kako je objasnila, kineska industrija nije ostala samo na proizvodnji jeftinijih automobila, već je izgradila snažnu poziciju u proizvodnji električnih motora, baterija, softvera i tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

– Kinezi su uskočili u taj prostor gde je tradicionalna automobilska industrija dostigla neki svoj vrhunac. U ovom momentu nemate dizel motore, tradicionalni SUS motori sa unutrašnjim sagorevanjem dostigli su svoj vrhunac tehnološki. A onda su Kinezi uskočili sa elektrifikacijom iz istog razloga iz kog je i Evropska unija – smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Oni zaista napreduju toliko da su sada sa 70 odsto preuzeli svetsku proizvodnju električnih motora i, naravno, baterija, i više od toga, ali rade i na softveru i na veštačkoj inteligenciji ubrzano – rekla je Piroški.

Prema njenim rečima, kineski proizvođači ulaze i u novu fazu razvoja, a država želi da dodatno uredi industriju i spreči probleme koji bi mogli da nastanu zbog neizmirenih obaveza između velikih proizvođača i njihovih dobavljača.

Evropa se brani carinama, ali cenovna utakmica postaje sve teža

Pritisak kineskih proizvođača posebno oseća evropska auto-industrija, koja sa jedne strane mora da finansira skup prelazak na elektrifikaciju i nove tehnologije, a sa druge da se cenovno takmiči sa proizvođačima koji na evropsko tržište dolaze sa velikim ambicijama.

Maksimović smatra da se ta strategija najbolje vidi u spremnosti kineskih kompanija da u prvoj fazi prihvate i niže marže kako bi osvojile što veći deo tržišta. On ocenjuje da zbog toga evropska automobilska industrija u narednim godinama neće nužno izgledati kao danas, jer će pojedini proizvođači morati da menjaju poslovanje, smanjuju troškove ili prolaze kroz ozbiljnije restrukturiranje.

Automobili postaju “telefoni na točkovima”

Koliko se bezbednost savremenih automobila više ne može posmatrati samo kroz kočnice, vazdušne jastuke i rezultate klasičnih crash testova pokazao je eksperiment australijske televizije ABC sa modelom “BYD Shark 6”, koji je na dve nedelje poveren stručnjaku za sajber bezbednost kako bi proverio koliko su digitalni sistemi vozila otporni na neovlašćeni pristup.

Test je sproveden u kontrolisanim uslovima, pri brzini koja nije prelazila 30 kilometara na sat, ali je rezultat otvorio niz pitanja o tome koliko su automobili, koji su danas stalno povezani sa softverom i internetom, zaista zatvoreni sistemi kojima upravlja isključivo njihov vlasnik.

Kako je u razgovoru objasnila Lidija Piroški, stručnjak je sa kućnog laptopa uspeo da pronađe digitalne pristupne tačke vozila koje, prema njenim rečima, nisu bile zaštićene ni bezbednosnom lozinkom. Preko njih je mogao da utiče na pojedine funkcije automobila – da pali i gasi svetla, pojačava muziku i aktivira druge komande koje pripadaju infotainment sistemu.

Najozbiljniji deo testa, međutim, nije se odnosio na muziku ili svetla, već na privatnost ljudi u vozilu.

– Ono što mene, na primer, najviše brine u ovoj celoj priči je da je on slušao šta se priča u kabini. Razumete li da sada imamo situaciju – automobili sada više nisu mehanički uređaji na koje smo mi navikli. To su sada softverski povezani, nešto kao naši mobilni telefoni. Što ima više pristupnih tačaka, to mu je bezbednost sve lakše kompromitovati – rekla je Piroški.

Stručnjak je, prema navodima iz razgovora, uspeo da pristupi mikrofonu u kabini i tako čuje razgovore vozača i putnika, a eksperiment je potom otišao i korak dalje. Snimljeni glas vozača iskorišćen je kako bi se pokazalo na koji način bi neko, ukoliko dođe do dovoljno podataka, mogao da pokuša da zloupotrebi i druge povezane uređaje i privatne informacije.

Ipak, sagovornici naglašavaju važnu razliku: tokom ovog testa nije preuzeto upravljanje volanom niti kočnicama, odnosno nisu kompromitovani sistemi koji direktno određuju pravac i zaustavljanje vozila.

– Ovde je, recimo, mnogo važno da je ovaj čovek uspeo da se igra – sa svetlima, brisačima i sa mikrofonom, ali potpuno odvojeni su sistemi koji imaju veze sa kočnicama – objasnio je Miloš Maksimović.

Upravo ta razlika je ključna za razumevanje celog slučaja: eksperiment nije pokazao da neko sa laptopa može jednostavno da “otme” automobil i odveze ga sa puta, ali jeste pokazao da digitalni sistemi u vozilu mogu da postanu nova tačka rizika, posebno kada je reč o privatnosti, pristupu podacima i funkcijama koje su nekada bile potpuno odvojene od spoljnog sveta.

Automobil više nije samo privatni prostor

Za Piroški je upravo mogućnost prisluškivanja razgovora iz kabine možda i važnija od same priče o hakovanju pojedinih funkcija, jer menja nešto što su vozači decenijama podrazumevali – da je razgovor vođen u sopstvenom automobilu zatvoren i privatan.

– Mi smo do sada, tokom ovih 100 i 10, 20 godina postojanja automobila, auto doživljavali kao naš privatni prostor, zatvoren, izolovan od ostatka sveta. Činjenica da može neko da nas sluša sada, sve naše razgovore i razgovore naših suvozača, nas sada izmešta u jedan potpuno drugi prostor – rekla je Piroški.

Zaključak, dakle, nije da vozači treba da strahuju da će im neko sa laptopa preuzeti volan i kočnice, jer se to u ovom testu nije dogodilo. Mnogo važnije je to što je eksperiment pokazao da savremeni automobil više nije zatvoren mehanički sistem, već digitalno povezan uređaj u kojem svaka nova funkcija otvara i novo pitanje zaštite. Zbog toga će bezbednost automobila ubuduće morati da se meri na dva nivoa: kroz klasičnu fizičku sigurnost putnika, ali i kroz otpornost softvera na neovlašćen pristup. Što automobili budu povezaniji, pametniji i samostalniji, to će zaštita njihovih digitalnih sistema postajati jednako važna kao kočnice, vazdušni jastuci i stabilnost vozila.