PADA NAJMOĆNIJA VOJNA ALIJANSA?! Bivši generalni sekretar izneo jezivu prognozu: “Nije zagarantovano da će Savez opstati narednih deset godina”

Pretnje Donalda Trampa da će povući Sjedinjene Američke Države iz NATO-a treba shvatiti ozbiljno, upozorio je bivši generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u intervjuu za TV 2. Stoltenberg je vodio NATO od 2014. do 2024. godine, u periodu koji je obuhvatio i prvi Trampov predsednički mandat, tokom kojeg je američki predsednik takođe pretio izlaskom iz Saveza.

– Pretio je 2018. godine da će povući SAD iz NATO-a. To je ponovo učinio. Niko ne može sa sigurnošću da kaže kolika je verovatnoća da se to dogodi. Ali moramo to shvatiti ozbiljno kada američki predsednik daje takve izjave – rekao je Stoltenberg.

Bivši norveški premijer, koji je tu dužnost obavljao u dva mandata, u februaru 2025. postao je ministar finansija u sadašnjoj norveškoj vladi.

“Nije prirodni zakon da ćemo NATO imati zauvek”

Tokom svog prvog predsedničkog mandata, jedna od glavnih kritika Donalda Trampa na račun NATO-a bila je da nekoliko država članica ne izdvaja dovoljno za odbranu. Od tada su mnoge članice povećale svoje odbrambene budžete i proizvodnju naoružanja, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu. Uprkos tadašnjim pretnjama, SAD su ostale u NATO-u.

Ipak, prema Stoltenbergu, ni u kom slučaju nije sigurno da će se istorija ponoviti.

– Nije prirodni zakon da ćemo NATO imati zauvek. Nije uklesano u kamen da će Savez opstati narednih deset godina – rekao je on. Da bi Savez opstao, Stoltenberg smatra da se ne treba fokusirati na Trampovu retoriku, već na stvarnu politiku.

Zato naglašava da evropske zemlje moraju da ojačaju i preuzmu veću odgovornost ako žele da zadrže SAD kao bliskog saveznika. Smatra i da bi trebalo više vremena posvetiti objašnjavanju Amerikancima da je NATO dobar i za njih.

– U NATO-u imaju nešto što Rusija i Kina nemaju: više od 30 prijatelja i saveznika – naveo je.

“Želimo Grenland”

Donald Tramp je nedavno još jednom izrazio nezadovoljstvo što SAD ne mogu da “dobiju’ Grenland. Tokom konferencije za novinare 6. aprila, Tramp je, između ostalog, izjavio: “Sve je počelo sa Grenlandom, ako želite da čujete istinu. Želimo Grenland. Ne žele da nam ga daju”.

U razgovoru vođenom u Vašingtonu, Stoltenberg je sam spomenuo Grenland, što je dovelo do pitanja da li bi se moglo dogoditi da NATO prepusti Grenland SAD-u kako bi zadržao Ameriku u Savezu.

– Ne, potpuno sam siguran da evropske zemlje i članice NATO-a neće prihvatiti da dođemo do toga. Ako bismo prihvatili da jedna zemlja uzme teritoriju druge, a posebno teritoriju druge savezničke zemlje, onda bi NATO u potpunosti izgubio svoju vrednost – odgovorio je.

“Postoji rizik da će blokada biti dugotrajna”

Iako je budućnost NATO-a neizvesna, Stoltenberga trenutno najviše brine nešto drugo. U svetu obeleženom krizama i sukobima, situacija na Bliskom istoku najviše zaokuplja bivšeg generalnog sekretara.

– Ono što me trenutno najviše brine je rat u Iranu. Jer može da eskalira i izmakne kontroli – rekao je on.

Rat u Iranu izbio je 28. februara. Od tada je veliki deo sukoba usmeren na Ormuski moreuz, ključno čvorište za izvoz sirove nafte. SAD su pokrenule blokadu brodova koji plove u i iz iranskih luka u moreuzu.

To je Trampova odluka i taktika koju Jens Stoltenberg ne razume.

– Teško je zapravo razumeti svrhu (…) Postoji rizik da će blokada biti dugotrajna, a onda će to imati velike posledice po svetsku ekonomiju – naveo je.

Stoltenberg oštro kritikuje Amerikance što su uopšte započeli rat u Iranu.

– Prvo, postojao je sporazum koji je dogovoren pre dosta godina. Nuklearni sporazum sa Iranom nametnuo je veoma stroga ograničenja njihovom programu razvoja nuklearnog oružja i projektila. Važno je vršiti veliki pritisak na Iran, ali pri upotrebi vojne sile mora se imati jasna ideja o tome do čega to treba da dovede i koliko daleko ste spremni da idete – naveo je Stoltenberg.

(Index)