Deca koja su odrastala u stabilnim porodicama imaju ovih devet potcenjenih vrlina

U današnjem svetu lako je steći utisak da živimo u društvu bez vrednosti. Ipak, dobra vest je da i dalje postoje dobri ljudi, a oni su često odrasli u stabilnim porodicama u kojima su usvojili vrline koje se danas često potcenjuju.

Svaka porodica funkcioniše na svoj način, ali odnosi sa roditeljima, braćom i sestrama i širom rodbinom utiču na našu ličnost i odnose koje kasnije gradimo. Pokazalo se da odrastanje u zdravom porodičnom okruženju značajno olakšava razvoj snažnog osećaja za moral.

Odgovornost

Kako piše YourTango, deca koja odrastaju u dobrim porodicama uče odgovornost posmatrajući kako se njihovi roditelji nose sa greškama i izvinjavaju. Okruženje zasnovano na međusobnom poštovanju stabilno je mesto za razvoj, koje deci omogućava da preuzimaju primerene rizike i razvijaju snažan osećaj sopstvene vrednosti.

Studija objavljena u časopisu BMC Public Health navodi da pozitivna iskustva iz detinjstva postavljaju temelje za dobrobit u odraslom dobu, čak i ako se rano u životu pojave teškoće. Emocionalna sigurnost i osećaj pripadnosti podstiču decu da vremenom razviju rutinu i odgovornost.

Kada roditelji ličnim primerom pokazuju kako da se izvine, preuzmu odgovornost za greške i fokusiraju se na rešavanje konflikata, deca uče da rade isto. U odraslo doba ulaze sa sposobnošću da kažu „izvini“ kada pogreše, umesto da zauzimaju odbrambeni stav i krive druge. Iako suočavanje sa konfliktom može biti neprijatno, deca odgajana u dobrim porodicama razvijaju snažan osećaj lične odgovornosti.

Smirena narav

Dobra porodica često se definiše stilom roditeljstva, posebno autoritativnim stilom, gde roditelj ima autoritet koji je zaslužen, a ne nametnut. Time se postavljaju jasne granice koje deca treba da poštuju. Granice su deci potrebne kako bi se osećala sigurno.

Naravno, važno je da znaju da su voljena, ali granice i jasne posledice za njihovo kršenje pomažu im da se osećaju zaštićeno. Granice smanjuju osećaj haosa koji dolazi iz spoljnog sveta. Kada porodični sistem ima čvrstu strukturu, stvara se mir, što doprinosi tome da osoba odraste u smirenu individuu.

Snažne veštine suočavanja

Deca koja razvijaju emocionalnu inteligenciju postaju odrasli koji razumeju svoj unutrašnji svet i znaju da izraze emocije. Takođe uče kako da se nose sa teškim situacijama bez sloma. Prema kliničkoj psihološkinji dr Lisi Firestone, „istraživanja su pokazala da emocionalna inteligencija predviđa više od 54% uspeha u odnosima, efikasnosti, zdravlju i kvalitetu života“.

Dodaje i da „mladi sa visokim nivoom emocionalne inteligencije postižu bolje rezultate u školi, duže ostaju u obrazovnom sistemu i donose zdravije odluke“. Emocionalna stabilnost je ključ za razvoj snažnih mehanizama suočavanja. Odrastanje u dobroj porodici priprema decu za izazove jer im daje samosvest i samopouzdanje.

Pozitivan pogled na život

Kada roditelji uče decu da su vredna, ona odrastaju verujući u sebe. Pokazivanje ljubavi uči ih kako da vole sebe, što je prvi korak ka ljubavi prema drugima i gledanju na svet kao mesto puno mogućnosti. Njihov unutrašnji optimizam proizlazi iz toga što su odgajani da veruju u sebe i u to da dobro nadmašuje loše.

Važno je naglasiti da pozitivan stav ne znači lažnu pozitivnost. Deca osećaju kada nešto nije u redu, a pretvaranje može dovesti do nepoverenja u sopstvene emocije. Zato je važno učiti ih kako da rešavaju probleme i nose se sa izazovima.

Otvorenost

Dobre porodice omogućavaju deci pristup obrazovanju i uče ih poštovanju drugih, čak i kada se njihova mišljenja razlikuju. Kada deca shvate da postoji više načina gledanja na svet, razumeju da je svako iskustvo drugačije, ali jednako vredno.

To počinje učenjem empatije – sposobnosti da razumemo kako se drugi osećaju. Prihvatanje drugih bez osuđivanja je retka, ali važna osobina koju deca mogu razviti uz pravilan odgoj.

Posvećenost drugima

Studija Univerziteta u Kembridžu pokazala je da blizak i topao odnos između roditelja i dece povećava verovatnoću da će deca odrasti u osobe koje pomažu drugima. Takvi ljudi deluju sa empatijom i dobrotom jer razumeju vrednost velikodušnosti.

Istraživač Ioannis Katsantonis objasnio je da deca usvajaju obrasce ponašanja iz odnosa sa roditeljima, uključujući brigu i toplinu, što utiče na njihovu kasniju spremnost da pomažu drugima.

Snažan moralni kompas

Prema istraživanju Pew Research Centra, 66% roditelja smatra izuzetno važnim da njihova deca odrastu u poštene i etične ljude. Dobre porodice usađuju deci jasne moralne vrednosti, uče ih da razlikuju dobro od lošeg i da prihvataju razlike među ljudima.

Roditelji svojim primerom pokazuju kako donositi odluke u skladu sa moralom, što pomaže deci da razviju sopstveni kompas zasnovan na empatiji i razumevanju.

Iskrenost

Odrastanje u dobroj porodici podrazumeva učenje o važnosti iskrenosti. Roditelji svojim ponašanjem pokazuju kako biti iskren i jasno stavljaju do znanja da to očekuju i od dece.

Iako mala deca prirodno počinju da lažu oko četvrte godine, stručnjaci navode da to može biti deo razvoja empatije. Roditelji koji neguju iskrenost uče decu razliku između istine i izmišljanja, bez posramljivanja.

Saradnja

Saradnja je jedna od najpotcenjenijih vrednosti danas. U svetu gde dominiraju konkurencija i podele, često deluje da svako brine samo o sebi.

Kako ističe Nichola Raihani, autorka knjige „The Social Instinct: How Cooperation Shaped the World“, nije tačno da tuđi dobitak znači naš gubitak. Odrastanje u stabilnoj porodici pomaže deci da razumeju važnost saradnje jer se osećaju sigurno i nemaju potrebu za stalnim nadmetanjem. Tako uče da se najbolji rezultati postižu zajedničkim radom i deljenjem iskustava.

(Index)