“Nema ničeg goreg za mene nego kad mi mrak padne ranije”: Bliži se trenutak kada ćemo pomeriti kazaljke, ali jedan drugi datum proglašen je za NAJDEPRESIVNIJI DAN U GODINI

Pomeranje sata i dolazak kraćih dana mogu kod pojedinih ljudi uticati na raspoloženje, mnogi kažu da im je to najdepresivniji dan u godini, jer mrak odjednom počinje da pada znatno ranije, ali i pored svih priča o zimskom umoru i manjku dnevne svetlosti, epitet “najdepresivnijeg dana u godini” nosi sasvim drugi datum.

Kada se satovi pomere, menja se i vreme izlaska i zalaska sunca, pa će u narednom periodu mnogima delovati kao da im se dan završava dosta ranije. Posebno tokom zimskih meseci, kada mrak pada mnogo ranije, kraći dani i nedostatak dnevne svetlosti mogu uticati na raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje.

– Ne znam koji je zvanično najdepresivniji dan u godini, ali meni je uvek najgori dan onaj prvi po pomeranju kazaljki i prelasku na zimsko računanje vremena. To kada mi jedan dan mrak padne u šest, a već sutradan u pet, to baš teško podnosim, ne volim nikako taj osećaj da mi se skratiO dan – žali nam se jedan Beograđanin.

Pomeranje sata ove godine odigraće se u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. godine. U 3.00 časa ujutru kazaljke vraćamo jedan sat unazad, na 2.00, čime zvanično počinje zimsko računanje vremena. To znači da ćemo te noći spavati sat vremena duže, taj ceo dan će nam trajati 25 sati, ali će dani proći sa ranijim mrakom u popodnevnim satima.

Kako promena vremena utiče na ljude

Dok jedni smatraju da pomeranje sata donosi više koristi, posebno zbog dužeg perioda dnevne svetlosti u delu dana kada ljudi završavaju posao i imaju slobodno vreme, drugi ne vide veliku korist od toga da svetlo bude dostupno ujutru, kada su već na poslu ili u školi.

– Nijedna zaposlena osoba nema ništa od toga što je ranije sviće. Ali kasnija noć i te kako koristi slobodnim aktivnostima – napisao je jedan korisnik na Reditu, komentarišući rasprave o tome kako promena vremena utiče na svakodnevni život.

Ipak, za neke ljude problem nije samo u tome kada pada mrak. Korisnici Redita tvrde da im zimski period, promene vremena i manjak dnevne svetlosti značajno utiču na raspoloženje i mentalno stanje.

– Zimsko vreme loše utiče na opšte mentalno zdravlje. Kratki dani, dugačke noći, hladno, snežno – naveo je korisnik i opisao koliko mu znači kada se dan produži i kada se vrate sunčaniji dani.

– Mogu da osetim kako leti moja zimska anksioznost nestaje. Pored sunčanog i toplog vremena koje imamo već nedelju dana. Sunce i toplo vreme me čine srećnim i podižu mi raspoloženje – naveo je.

Drugi korisnik je rekao da sezonska depresija zaista postoji, ali i da ljudi mogu osećati uticaj promene godišnjeg doba i kada nemaju kliničku depresiju.

– Sezonska depresija jeste stvar. A ljudi je svakako osećaju čak i ako nije klinička depresija. Ne znam zašto, ali kada dođe do promene vremena, moja anksioznost se pogoršava i osećam se panično i imam maglu u mozgu – naveo je.

Ovakva iskustva pokazuju da promene u količini dnevne svetlosti i dolazak hladnijeg, tamnijeg dela godine kod pojedinih ljudi mogu biti povezani sa promenama raspoloženja I anksioznošću, pa čak i znakovima blage depresije.

Fenomen “najdepresivnijeg dana” i kako je nastao

Ali, i pored toga, postoji jedan dan koji važi za najdepresivniji dan u godini. To nije ni dan zimske kratkodnevnice, kada je obdanica najkraća, niti dan kada se pomera sat.

U pitanju je dan poznat kao “Plavi/Tužni ponedeljak” (Blue Monday), koji pada trećeg ponedeljka u januaru.

Ovaj dan se godinama opisuje kao “najdepresivniji dan u godini”, a naziv se povezuje sa kombinacijom više faktora koji se navodno poklapaju upravo u tom periodu.

Termin “tužni ponedeljak“, nastao je 2005. godine, kada ga je popularizovao britanski psiholog Klif Arnol.

On je tada predstavio formulu koja je navodno izračunavala dan u januaru kada se ljudi osećaju najlošije.

U obzir su uzimani faktori poput:

• vremenskih uslova
• dugova nastalih tokom praznika
• pada motivacije
• neispunjenih novogodišnjih odluka
• vremenske distance do sledećeg odmora

Ipak, važno je napomenuti da Arnolova formula nikada nije naučno potvrđena. Naprotiv, brojni psiholozi i stručnjaci za mentalno zdravlje kasnije su istakli da je čitava ideja nastala u okviru marketinške kampanje jedne turističke kompanije, sa ciljem da se ljudi podstaknu da u januaru rezervišu putovanja i “pobegnu” od lošeg raspoloženja.

Ipak, ovaj termin se, i pored skepse stručnjaka, održao jer se mnogi ljudi zaista u tom periodu osećaju iscrpljeno i bezvoljno. Praznična euforija je prošla, dani su kratki, vreme često tmurno i hladno, a povratak svakodnevnim obavezama može dodatno opteretiti psihu. Januarski umor je stvaran, čak i ako “najdepresivniji dan” nije naučno dokazan.

Odgovor “tužnom ponedeljku”

Stručnjaci ističu da nije problem u samom datumu, već u sezonskim i životnim okolnostima. Zimska depresija, poznata i kao sezonski afektivni poremećaj, može se javiti upravo u ovom periodu, naročito kod osoba osetljivih na manjak dnevne svetlosti i smanjenu fizičku aktivnost.

Kao odgovor na priču “tužnom ponedeljku”, često se nude i saveti za lakše prevazilaženje januarskog pada raspoloženja. Među najčešćima su boravak na dnevnom svetlu, redovna fizička aktivnost, postavljanje realnih ciljeva, kao i održavanje socijalnih kontakata. Psiholozi posebno naglašavaju važnost razbijanja mita da je “normalno” biti loše – osećanja su individualna i ne vezuju se za kalendar.

Interesantno je da je sam autor pojma kasnije javno promenio stav i počeo da upozorava na opasnost etiketiranja određenih dana kao “depresivnih”. Prema njegovim rečima, takve etikete mogu dodatno pojačati negativna osećanja kod ljudi koji su već u osetljivom stanju.

BONUS VIDEO: