PONOVO KLJUČA NA BALKANU ZBOG “OTIMAČINE” Carske kosti zapele u grlu: Bukti sukob između SRPSKIH KOMŠIJA nakon poteza Grčke

Ostaci za koje se veruje da pripadaju caru Samuilu, jednog od poslednjih velikih vladara Prvog bugarskog carstva, vratili su se “kući” u subotu, više od 1.000 godina nakon njegove smrti. Ponovna sahrana srednjovekovnog cara u Bugarskoj uz državne počasti razbesnela je Severnu Makedoniju koja takođe polaže pravo na njega i čiji su pregovori o pristupanju Evropskoj uniji u blokadi zbog spora sa Sofijom.

Premijer Rumen Radev otišao je u Solun, gde mu je Grčka predala skeletne ostatke u otvorenom kovčegu ispred zastava Bugarske i EU.

– Dobićemo našeg cara – rekao je on uoči puta za Solun.

Rapporteur.com piše da su Mig-29 i F-16 dopratili nazad vojni avoin i leteli iznad centra Sofije. Gardisti u crvenim uniformama nosili su kovčeg obmotan zastavom kroz mase ljudi do mermernog sarkofaga u bazilici Svete Sofije iz 6. veka, po kojoj je prestonica dobila ime. Jedan od okupljenih na ceremoniji, 42-godišnji inženjer Martin Nestorov, rekao je AFP-u da je došao da “pozdravi povratak cara Samuila u Bugarsku, gde i pripada”.

– Došla sam jer sam Bugarka, a jedan Bugarin se vraća svojoj domovini – rekla je penzionisana istoričarka umetnosti Canka Zlatkova.

Šta Grčka ima od ovog?

Grčka i Bugarska su ove nedelje sklopile sporazum o povratku carskih ostataka, koji je Radev nazvao “istorijskim”. On je u obraćanju gomili tokom ceremonije u Sofiji izrazio svoju “najdublju zahvalnost” grčkom premijeru Kirijakosu Micotakisu “na mudrosti i hrabrosti koja je dovela do ovog istorijskog sporazuma” o povratku ostataka. Kako je preneo “Frans 24”, dok je završavao govor trgom je odjeknula počasna paljba iz 21 topa.

Grčka u zamenu za ostatke treba da dobije 48 predmeta koje su bugarske trupe opljačkali iz crkvi i manastira na severu zemlje tokom Prvog svetskog rata.

Ko je car Samuilo?

Vladar Prvog bugarskog carstva, upravljao je državom sa središtem u Ohridu u današnjoj Severnoj Makedoniji od 997-1014. godine. Bugarska ga ubraja u vladare svog Prvog carstva, dok ga istoričari u Skoplju predstavljaju kao srednjovekovnog makedonskog vladara, navodi Rapporteur.com.

Samuilo je postepeno širio svoju vlast preko velikog dela Balkana, sve do Ohridskog jezera. Ali, njegovu vladavinu obeležio je sukob sa Vizantijskim carstvom i poraz u Bici na Belasici 29. jula 1014. Samuilo je pobegao u Prilep, ostavljajući za sobom15.000 vojnika koji su oslepljeni po naređenju vizantijskog cara Vasilija II, a svakom stotom je pošteđeno jedno oko kako bi mogao da predvodi ostale. Navodi se da je Samuilo umro od šoka kad su se hiljade njegovih poraženih vojnika vratile kući oslepljeni.

Bugarske zemlje pale su pod vizantijsku vlast četiri godine kasnije, ali se car Samuilo i danas smatra simbolom bugarskog nacionalnog identiteta, navodi “Dojče vele” (DW).

Kosti nađene na ostrvu

Kosti za koje se veruje da pripadaju Samuilu pronađene su1960-ih godina na ostrvu Sveti Ahil u Malom Prespanskom jezeru, u blizini granice Grčke i Albanije i nedaleko od granice sa Severnom Makedonijom. Ostatke je otkrio grčki arheolog Nikolaos Mucopulos. Pronađen je skelet muškarca visokog oko 1,6 metara, zajedno sa ostacima raskošne svilene tkanine ukrašene zlatnim obrubom i motivima ptica.

Povezivanje ostataka sa Samuilom zasnovano je na više tragova, uključujući lokaciju grobnice, raskoš odeće, starost pokojnika i staru frakturu.

“Danas nas Samuilo ujedinjuje”

Bugarska je 2007. zvanično pokrenula pregovore o povratku posmrtnih ostataka, što je postalo važno pitanje u odnosima sa Grčkom. Radev je istakao da je time okončano 60 godina napora da se Samuilo vrati u Bugarsku.

– Ako nas, u prošlosti, car Samuilo delio, mogu da kažem da nas danas ujedinjuje. On jača našu stratešku saradnju i čini istorijske veze između naših država i naroda još jačima – rekao je Radev Micotakisu u Solunu, kako je prenela BTA.

On je dodao da će buduće generacije sada moći da odaju počast svojim precima, preneo je “Frans 24”, dok je Micotakis rekao da su carski ostaci od “neprocenjive kulturne, duhovne ali i emotivne vrednosti”.

Bugarska, međutim, nije jedina zemlja koje polaže pravo na Samuila. Oko 200 i nešto kilometara jugozapadno od Sofije, u Skoplju – prestonici Severne Makedonije – nalazi se ogromna statua cara. Njegovo nasleđe postalo je kamen spoticanja između dva suseda, jer ga Makedonci smatraju “svojim” vladarem.

Šta je rekla Severna Makedonija?

“Kosti se vraćaju, sukob ostaje! Samuilo je ponovo između Skoplja i Sofije!”, objavila je “Koha”, dok je “Sloboden pečat” predaju carskih ostataka nazvao još jednom “bitkom za istoriju”.

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski burno je reagovao u subotu popodne, podsećajući da je “fašistička Bugarska tokom Drugog svetskog rata okupirala područje današnje Severne Makedonije”, prenosi Rapporteur.com pozivajući se na državnu agenciju MIA.

Za Skoplje ponovno sahranjivanje njegovih posmrtnih ostataka predstavlja još jedan pokušaj Bugarske da prisvoji deo makedonske istorije i identiteta. Sofija smatra da makedonska nacija i jezik imaju bugarske korene, što Skoplje odbacuje, navodi portal. Bilateralna komisija je 2022. preporučila da se Samuilo predstavlja kao vladar države koju “većina savremenih istoričara smatra Bugarskim carstvom”, a koja je obuhvatala teritoriju današnje Severne Makedonije.

– Samuilo zauzima važno mesto u istorijskom narativu i u Bugarskoj i u Severnoj Makedoniji – rekao je AFP-u Dimitар Bečev, istraživač u tink-tenka Karnegi Evropa.

Loši odnosi otežavaju evropski put

Severna Makedonija nastoji da se pridruži EU, a Evropska komisija je rekla za Rapporteur.com da su dobrosusedski odnosi “suštinski element procesa proširenja”.

Protokolom koji su Sofija i Skoplje potpisali 2022, dve vlade su se obavezale da će zajedno obeležavati godišnjice i ličnosti koje dogovori njihova zajednička istorijska komisija – među njima i Samuila. Međutim, do sada nije održana nijedna zajednička komemoracija.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je u petak u Skoplju ekla da Severna Makedonija mora da preduzme “još jedan ključni korak” pre otvaranja prvog klastera pristupnih pregovora. Portparol EK je potvrdio da taj korak podrazumeva izmenu Ustava Severne Makedonije. Izmenama bi Bugari bili dodati među narode navedene u ustavnom tekstu.

Mickoski je to odbacio i umesto toga predložio sastanak ministara spoljnih poslova dve zemlje. Sofija još nije odgovorila, navodi Rapporteur.com.

BONUS VIDEO