Tvorac čuvenog penzionog plana priznaje veliku grešku: Čovek koji je promenio penzije stvara nov model, evo kako radnici mogu doći do novca bez odbijanja od plate

Ted Bena, čovek kojeg u Sjedinjenim Američkim Državama nazivaju ocem penzionog plana 401(k), ima veliko žaljenje. Sistem koji je pomogao da približno 70 miliona američkih radnika uštedi ukupno oko 10 biliona dolara pokazao se veoma dobrim za zaposlene sa visokim primanjima, ali nije doneo jednaku korist slabije plaćenim radnicima.

Bena, koji ima 84 godine, sada pokušava da ispravi taj nedostatak novim programom štednje pod nazivom Radish. Reč je o modelu u kojem novac ne izdvajaju zaposleni iz svojih plata, već ga poslodavci uplaćuju kao nagradu za ostvarene poslovne ciljeve.

„Plan 401(k) danas ne funkcioniše dovoljno dobro za mnoge zaposlene sa srednjim i nižim primanjima. Mnogi od njih ne mogu da priušte da im se novac odbija od plate čak ni kada imaju mogućnost da učestvuju u programu“, rekao je Bena za Bloomberg.

Samo polovina radnika koristi dostupne penzione planove

Više od dve trećine zaposlenih u američkom privatnom sektoru ima pristup penzionim planovima poput 401(k), pokazuju podaci američkog Zavoda za statistiku rada. Ipak, u b

Problem je posebno izražen među zaposlenima koji najveći deo plate troše na hranu, stanovanje i druge svakodnevne potrebe. Za njih je redovno izdvajanje novca za penziju često nedostižno.

Prema Beninoj oceni, penzioni planovi koje je pomogao da se razviju vremenom su postali previše složeni i skupi. Na taj način ostali su van domašaja upravo onih kojima je dugoročna finansijska sigurnost najpotrebnija.

Istovremeno, rast berzi stvorio je veliki broj penzionih milionera, dok su kompanije tradicionalne penzije zamenile sistemima koje finansiraju sami zaposleni. Planovi poput 401(k) izgradili su i veliki finansijski ekosistem, koji je samo tokom 2023. godine ostvario približno 39 milijardi dolara prihoda, prema podacima kompanije McKinsey.

Kako je nastao plan 401(k)

Bena je krajem sedamdesetih godina bio suvlasnik male konsultantske kompanije za programe zaposlenih. U to vreme oko 38 odsto radnika u američkom privatnom sektoru imalo je tradicionalnu penziju koja im je garantovala doživotni prihod.

Veliki deo njegovog posla odnosio se na osmišljavanje penzionih programa za lekare i advokate, kojima su omogućavane velike poreske olakšice uz minimalna izdvajanja za njihove zaposlene.

Bena je kasnije priznao da mu je smetalo to što se njegov posao svodio na poreske strategije za bogate.

Prekretnica je nastupila kada je proučavao poresku odredbu usvojenu 1978. godine. Shvatio je da bi se ona mogla primeniti tako da zaposleni izdvajaju deo plate pre oporezivanja, dok bi poslodavci dodavali određeni iznos.

Pošto nije uspeo da ubedi klijenta iz bankarskog sektora da prihvati novi model, Bena ga je 1981. godine uveo u sopstvenoj kompaniji, koja je imala oko 50 zaposlenih. Prvobitni plan bio je jednostavan, sadržao je samo dve mogućnosti za ulaganje i imao veoma niske naknade.

Američka poreska služba je iste godine predložila pravila koja su praktično potvrdila legalnost njegovog koncepta. Model je dobio naziv prema odeljku 401(k) američkog poreskog zakona i ubrzo počeo da se širi.

Do kraja devedesetih broj radnika obuhvaćenih planovima sa definisanim doprinosima premašio je broj zaposlenih koji su imali tradicionalne penzije.

Sistem nije bio zamišljen kao zamena za klasične penzije

Plan 401(k) prvobitno nije bio zamišljen kao zamena za tradicionalne penzije. Ipak, upravo se to dogodilo.

Kompanije su se postepeno oslobodile skupih penzionih obaveza, dok je odgovornost za štednju i izbor ulaganja prebačena na zaposlene. Istraživanja ukazuju da je takva promena smanjila finansijsku sigurnost mnogih radnika sa nižim primanjima.

Bena priznaje da je njegov model veliki broj potrošača pretvorio u štediše, ali smatra da danas donosi znatno veću korist imućnijim radnicima.

Zaposleni sa visokim primanjima lakše izdvajaju deo plate i koriste poreske pogodnosti. Slabije plaćeni radnici, čak i kada im poslodavac nudi program, često nemaju dovoljno novca da u njemu učestvuju.

Novi model u kojem poslodavac finansira štednju

Program Radish osmišljen je kao sistem nagrađivanja koji finansira poslodavac. Kompanija uplaćuje novac na račun zaposlenog kada on ostvari određene ciljeve, kao što su bezbedan rad, tačan dolazak, zadržavanje u kompaniji ili isporuka na vreme.

Zaposleni mogu putem aplikacije da prate uplaćene nagrade i vide koliko bi mogli da uštede do kraja godine ako nastave da ostvaruju postavljene ciljeve.

Poslodavac bi, na primer, mogao da uplati pet dolara za svaki dan kada zaposleni dođe na posao na vreme ili 1.000 dolara kao godišnju nagradu za ostanak u kompaniji.

Novac se ne odbija od zarade zaposlenog niti prolazi kroz obračun plate. Poslodavac ga direktno uplaćuje na poseban račun, pa na taj iznos ne plaća određene poreze koji se obračunavaju na zarade.

Program je namenjen zaposlenima koji prema pravilima američke poreske službe nisu svrstani u kategoriju visoko plaćenih radnika. Za 2025. godinu to su bili zaposleni sa godišnjom zaradom manjom od 160.000 dolara.

Novac raste bez poreza, ali postoje ograničenja

Radish račun funkcioniše kao vrsta poreski povlašćene štednje za vanredne situacije. Novac raste bez oporezivanja sve dok zaposleni ne odluči da ga podigne.

U većini slučajeva korisnik prilikom isplate plaća porez na prihod, kao i kaznu od 10 odsto ako novac povuče pre navršenih 59 i po godina.

Bena poslodavcima preporučuje da sistem bude što jednostavniji i da sredstva ulažu u fondove tržišta novca.

Njegova ideja je da zaposleni vremenom razviju naviku štednje, a zatim prikupljeni novac prebace na penzioni račun ili ga upotrebe za neki drugi dugoročni cilj.

Kompanija istovremeno dobija alat za povećanje produktivnosti i smanjenje fluktuacije radnika, koja poslodavcima može da stvori velike troškove.

Prvi test među vozačima kamiona

Program je posebno usmeren na kamionski transport, sektor u kojem je česta promena zaposlenih veliki problem.

Podsticaji za tačnost, bezbednu vožnju i ostanak u kompaniji mogli bi da poboljšaju poslovne rezultate, dok bi radnici u aplikaciji mogli da prate kako njihova štednja raste.

„Nestabilnost zarade je najveći problem vozača, a Radish uvodi strukturu u njihova primanja“, rekao je Brajon Vibold iz kompanije Tenstreet, koja razvija softver za transportnu industriju i strateški savetuje novi program.

Bena i njegovi partneri pripremaju program u jednoj privatnoj školi u Severnoj Karolini i trgovinskoj kompaniji u Oklahomi. Uskoro bi trebalo da počne i probni projekat za približno 200 zaposlenih u jednoj transportnoj kompaniji.

Iako su prezentaciju saslušali veliki osiguravači, univerzitet i kompanije koje vode evidenciju penzionih planova, nijedan veliki klijent još nije prihvatio novi model.

Stručnjaci upozoravaju na moguće nedostatke

Pojedini stručnjaci smatraju da će poslodavci i dalje radije nagrađivati zaposlene povećanjem zarade.

Džošua Gotbaum iz programa ekonomskih studija Instituta Brukings ocenjuje da je direktna novčana nagrada najefikasniji način da kompanija podstakne željeno ponašanje radnika.

Alisija Manel iz Centra za istraživanje penzionih sistema Bostonskog koledža postavlja pitanje da li bi uplate u ovaj program mogle da budu uvedene umesto povećanja plata.

Problem je i to što se nagrade u programu Radish ne smatraju novčanom zaradom. Zbog toga neće biti uračunate u prihod na osnovu kojeg američki sistem socijalnog osiguranja određuje buduću penziju radnika.

„Ne mislim da ljudima sa niskim primanjima činimo uslugu time što im smanjujemo oporezivu zaradu“, rekla je Manel.

Bena odgovara da je trenutna finansijska sigurnost radnika važnija od mogućeg povećanja socijalnih davanja za 10, 20 ili 30 godina. Njegovi partneri tvrde i da bi nagrade bile isplaćivane preko redovne zarade, a ne umesto nje.

Potreban im je prvi veliki poslodavac

Ako novi model uspe, pojedini radnici mogli bi prvi put da vide kako se novac akumulira na njihovom računu. Kada uštede dovoljno, sredstva bi mogli da prebace u penzioni plan kompanije ili na individualni penzioni račun.

Najveća prepreka trenutno je pronalaženje velike kompanije spremne da prva prihvati program.

„Među poslodavcima postoji instinkt stada. Isto se dogodilo i sa planom 401(k). Ljudi su tada govorili da nije legalan i da nikada neće funkcionisati“, rekao je Bena.

Ipak, svestan je da će, čak i ako novi projekat zaživi, ostati upamćen prvenstveno kao tvorac modela 401(k).

„Verovatno neću biti živ kada ovo bude zaista zaživelo“, zaključio je Bena.