VUNU BACAMO, A MOŽE I BOGATSTVO DA ISPREDE: Problemi i potencijali srpskog ovčarstva – od otpada do izvozne šanse

SRPSKO ovčarstvo se decenijama suočava sa ozbiljnim problemima, od potpune neisplativosti prodaje vune do drastičnog smanjenja broja muznih ovaca.

Ipak, udruženja stočara ističu da uz adekvatnu pomoć države ova grana poljoprivrede može postati ekološki i ekonomski održiva.

Ono što je nekada za domaćeg domaćina predstavljalo siguran izvor trostrukog prihoda – kroz jagnje, mleko i vunu – danas je za većinu srpskih stočara postalo čist gubitak. I dok se sirova ovčija vuna decenijama nekontrolisano baca na smetlišta, pašnjake i u reke, čime se pretvara u ozbiljan ekološki problem, stočarska udruženja upozoravaju da bi uz stratešku podršku države ovaj otpad mogao postati visokotražena sirovina.

Istovremeno, pred srpskim ovčarima su krupni logistički izazovi: od drastičnog pada broja muznih ovaca, posebno u Vojvodini, preko komplikovane birokratije na lokalnom nivou, pa sve do strogih evropskih propisa koji će uskoro zatvoriti tradicionalne izvozne rute.

Kada se pogleda trenutna tržišna matematika, potpuno je jasno zašto ovčari dižu ruke od proizvodnje. Kilogram sirove vune na domaćem tržištu danas se otkupljuje po ceni od svega 35 dinara. Sa druge strane, usluga šišanja jedne ovce kreće se između 400 i 450 dinara. Kako prosečno grlo daje oko dva do tri kilograma vune, stočar prikupi sirovinu vrednu tek stotinak dinara, što znači da po svakoj ošišanoj ovci u startu beleži gubitak od najmanje 300 dinara.

Zbog ekonomske neodrživosti, vuna je izgubila status robe. Umesto da donosi profit, postala je balast koju farmeri spaljuju ili bacaju, iako se radi o prirodnom materijalu kome je potrebno mnogo vremena da se razgradi u prirodi.

Kritična situacija prelila se i na sektor mlekarstva. Prema podacima kojima raspolaže Udruženje odgajivača ovaca “Čokanska cigaja” iz Sanada, u celoj Vojvodini trenutno postoji samo pet farmera koji uopšte muze ovce, a većina njih posluje na teritoriji južnog Banata. Izmuzivanje ovaca je fizički težak i zahtevan posao, a bez ekonomskog motiva stičari prelaze isključivo na tov jagnjadi.

Da bi se ovaj negativan trend zaustavio, ovo udruženje – koje okuplja stočare sa severnog Potisja (opštine Čoka, Ada, Senta i Kanjiža) koji zajedno drže oko 36.000 ovaca – uputilo je konkretan predlog nadležnima. Oni traže da se u narednoj godini uvede državna premija za ovčje mleko u iznosu od 60 dinara po litru, bez obzira na to da li se ono isporučuje direktno mlekarama ili se predaje preko stočarskih zadruga. Kao drugu meru spasa, ekološke prirode, udruženje predlaže da lokalne samouprave iz svojih sredstava za zaštitu životne sredine finansiraju organizovano sakupljanje i odlaganje vune na terenu.

Rešenje za decenijski problem sa otpadnom vunom već postoji na jugu Srbije. Stočarska zadruga iz Bujanovca,u saradnji sa stručnjacima, uspešno je završila ispitivanja tehnologije kojom se sirova ovčja vuna prerađuje u visokokvalitetno biološko (organsko) đubrivo u obliku peleta. Ovo đubrivo ima izuzetna svojstva: sadrži do 10 odsto azota i niz korisnih minerala, odlično zadržava vlagu u zemljištu, postepeno otpušta hranljive materije, a zbog svoje teksture prirodno odbija štetočine poput puževa.

Ipak, tehnologija zahteva da vuna ne bude starija od dve do tri godine, jer nakon toga gubi ključna nutritivna svojstva. Testiranja su uspešno obavljena, a stočarska zadruga u Bujanovcu ima tehničke uslove za pokretanje ovakvog pogona.

Trenutno se čeka odgovor i finansijska pomoć nadležnog ministarstva. Prema rečima ovčara Đure Cvijanovića, koji je godinama pokušavao da organizuje otkup na relaciji Vojvodina – jug Srbije, samo sa područja Potisja godišnje bi moglo da se izveze čak 50 vagona vune.