VUČIĆEVIH PET TAČAKA IZ NjUJORKA: Eho govora predsednika Srbije u UN

ODNOSI Beograda i Vašingtona, decenijama opterećeni nasleđem bombardovanja i politikom koja je dovela do gubitka kontrole Srbije na Kosovu i Metohiji, sada ubrzano ulaze u novu fazu, dijaloga o strateškom partnerstvu – sa više američkih investicija, energetske i bezbednosne saradnje, ali i drugačijim pristupom kada je reč o južnoj pokrajini.

Poruke da jačanje veza neće ostati samo na diplomatskim formulacijama stigle su iz Njujorka, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle razgovora sa zamenikom američkog državnog sekretara Kristoferom Landauom, najavio uspostavljanje koordinatora koji bi četiri puta godišnje, zajedno sa američkim predstavnicima, radio na “daljem ubrzavanju” odnosa i razvoju strateškog partnerstva.

Još važnija je poruka koja je iste večeri stigla sa američke strane. Državni sekretar SAD Marko Rubio rekao je da Vašington želi da produbi strateško partnerstvo sa Srbijom i dodao da se nada da će i sam uskoro posetiti Beograd. Istovremeno, ukazao je da između dve strane postoje pitanja koja su “potencijalno problematična i eksplozivna”, ali je naglasio da je Trampova administracija posvećena produbljivanju odnosa.

To je za Srbiju posebno značajna poruka ako se ima u vidu gde su dve zemlje bile pre samo nekoliko decenija. Jer, dok je administracija Bila Klintona 1999. predvodila NATO operaciju protiv SR Jugoslavije, a Vašington potom bio među najglasnijim zagovornicima politike koja je dovela do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, danas Trampova vlast sa Beogradom gradi format koji bi odnose trebalo da podigne na viši nivo.

O tome je i u svom obraćanju na Generalnoj skupštini UN govorio Vučić. Ukazao je da odluka o bombardovanju SRJ nikada nije doneta u Savetu bezbednosti UN i što je još gore – niko nikada nije ni pokušao da je donese:

 – Toliko su bili bahati i moćni da su gazili sve pred sobom. I ono što tada nisu znali i razumeli, gazili su Srbiju, ali je nisu pobedili. Od Klintonove administracije do administracija brojnih evropskih zemalja. Upravo zato, Srbija podržava delovanje administracije Trampa i u njegovom radu vidi šansu za uspostavljanje pravednijeg poretka u svetu i odgovornijeg odnosa prema Srbiji kao bliskom američkom savezniku iz oba svetska rata.

Prvi veliki korak već je napravljen u julu, kada su srpski šef diplomatije Marko Đurić i Rubio otvorili prvu rundu strateškog dijaloga, a na sto nisu stavljeni samo politički odnosi i KiM, već i energija, infrastruktura, ekonomija, tehnologija, bezbednost, obrazovanje i nauka. Potpisani su i memorandumi o saradnji u oblasti energetske infrastrukture i regionalne energetske bezbednosti, kao i o Fulbrajt programu.

Sada se taj proces dodatno podiže. Drugim rečima, cilj više nije samo da Beograd i Vašington povremeno razgovaraju o otvorenim pitanjima. Ideja je da se napravi mehanizam koji će odnose gurati napred i kada se na dnevnom redu ne nalazi neka velika kriza.
Analitičar Srđan Barac kaže, za “Novosti”, da značaj strateškog dijaloga nije samo politički i simbolički, već pre svega praktičan.

– Srbija je dobila institucionalni kanal za redovne razgovore sa jednom od najuticajnijih država sveta. Odnosi tako više ne zavise samo od pojedinačnih susreta, već dobijaju kontinuitet, jasnu strukturu i konkretne ciljeve. Posebno je važno što strateški dijalog ostavlja prostor da Srbija kandiduje teme koje odgovaraju njenim državnim i ekonomskim interesima. Ne treba samo da odgovaramo na pitanja koja drugi postavljaju, već da nastupamo sa sopstvenim predlozima i projektima.

Barac ukazuje da je jedna od najvažnijih oblasti energetika, odnosno sigurnost snabdevanja i razvoj novih energetskih kapaciteta:

– Projekat “Đerdap 3” pokazuje da dijalog već može da proizvede konkretne rezultate. Druga važna tema jeste privlačenje američkih investicija. Poseban potencijal postoji u informacionim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji, biotehnologiji, energetici i savremenoj industriji. Srbija treba da kandiduje i veći pristup svojih kompanija američkom tržištu. Važan prostor postoji i za saradnju u obrazovanju, nauci i razmeni studenata i istraživača.

Dodaje da strateški dijalog može da unapredi i odbrambenu saradnju, uz puno očuvanje vojne neutralnosti Srbije. Podseća da dosadašnje partnerstvo Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja potvrđuje da takva saradnja može biti veoma korisna.

– Jedna od ključnih tema mora biti i položaj srpskog naroda na KiM. Direktan razgovor sa Vašingtonom omogućava Srbiji da svoje argumente iznosi tamo gde se donose važne odluke. Ovaj dijalog ne znači odustajanje od evropskog puta niti od tradicionalnih partnerstava Srbije. Naprotiv, on proširuje naš spoljnopolitički prostor i jača međunarodni položaj zemlje. Njegov uspeh neće se meriti brojem sastanaka, već investicijama, energetskim projektima i konkretnim koristima za građane. Zato Srbija treba da u dijalogu nastupa aktivno, sa jasnim temama, predlozima i precizno definisanim državnim interesima.

Diplomata Zoran Milivojević navodi da odnosi sa SAD idu uzlaznom linijom i da je poruka Rubija vrlo jasna – Amerika nema nameru da odustaje od strateškog dijaloga i u njemu prepoznaje svoj strateški interes.

– Imate jedan trougao koji diktira tempo i sadržaj globalnih odnosa. Imate dva rata čiji će epilog biti platforma za novi poredak. I u tom trouglu Moskva, Peking, Vašington se odvija ono što je najvažnije u međunarodnim odnosima. To što Srbija ima komunikaciju sa sva ta tri centra je prednost Srbije u ovom trenutku – rekao je Milivojević.