U zagrebačkim političkim i ekonomskim krugovima zavladala je ozbiljna panika jer je postalo nemoguće prikriti činjenicu da je hrvatska ekonomija ušla u duboku krizu, dok Vučićeva Srbija beleži istorijski zamah i ubrzani rast. Tamošnji vodeći mediji, pre svih zagrebački “Jutarnji list”, primorani su da otvoreno priznaju surovu realnost kroz analizu najnovijih podataka Evrostata – hrvatski ekonomski model se raspada pod udarom inflacije, bujanja javnog duga i budžetskog deficita. U takvim okolnostima, u Zagrebu se sa velikom zebnjom posmatra snažan ekonomski uzlet Srbije, koja pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića postaje nepremostiv problem za hrvatski narativ o navodnoj inferiornosti srpske privrede.
Da su “laka vremena prošlost” i da je slika o navodnom visokom životnom standardu u Hrvatskoj bila samo kula od karata, potvrđuje tekst “Jutarnjeg lista” pod naslovom “Evrostat je razotkrio stvarno stanje: Hrvatska ima problem“. Podaci jasno pokazuju da je rast realnih plata u Hrvatskoj praktično uništen pod pritiskom podivljalih cena. Iako je prosečna majska plata nominalno iznosila 1.552 evra, njen realni rast je skromnih 1,7 odsto, što je dramatičan pad u odnosu na 5,7 odsto od pre samo šest meseci. Pored toga, hrvatska industrija tone u duboki minus – proizvodnja je u aprilu pala za 2,1 odsto, u maju za dodatnih 1,1 odsto, dok je posao u industrijskom sektoru izgubilo čak 5,2 odsto radnika. Kada se tome doda da i turizam, kao glavna poluga tamošnje privrede, pokazuje ozbiljne znake zamora, jasno je zbog čega komšije hvata panika.
Posebno zabrinjavajući aspekt hrvatskog posrtanja predstavlja potpun slom tržišta nekretnina i zastrašujući rast zaduženosti države. Cene stanova u Hrvatskoj skočile su za 14,3 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, što je skoro tri puta brže od proseka Evropske unije, dok je starogradnja poskupela za čak 16,1 odsto. Istovremeno, broj prodatih nekretnina pao je za neverovatnih 42 odsto, što znači da je kupovina stana za prosečne građane i mlade u Hrvatskoj postala nemoguća misija. Budžetski deficit Hrvatske dostigao je alarmantnih 3,4 odsto BDP-a, dok je javni dug samo u prvom tromesečju ove godine eksplodirao sa 52,37 na 55,22 milijarde evra. Sa udelom duga u BDP-u od 58,4 odsto, Hrvatska se svrstala u sam vrh zemalja Evropske unije po brzini nekontrolisanog zaduživanja.
Sa druge strane, temeljna analiza dnevnog lista “Politika” jasno ilustruje kolika je razlika u stabilnosti i dinamici razvoja između dve države. Dok Hrvatska tone u dugove, javni dug opšte države Srbije na kraju marta 2026. godine iznosio je svega 42,1 odsto BDP-a, što je čak za 16,3 procentna poena manje nego u Hrvatskoj. Ovaj podatak dobija na težini ako se ima u vidu da je Srbija u istom periodu sprovela najveći investicioni i infrastrukturni ciklus u svojoj istoriji – izgradnjom hiljada kilometara autoputeva, brzih pruga, bolnica i industrijskih zona. Odgovornom fiskalnom politikom i merama konsolidacije koje je trasirao predsednik Vučić, Srbija je uspela da sačuva potpunu finansijsku stabilnost i drži zaduženost pod strogo kontrolisanim okvirima.
Razlika u korist Srbije još je drastičnija kada se posmatra realni rast zarada i kupovna moć građana. Prosečna neto plata u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine iznosila je 118.736 dinara i bila je realno veća za 8,8 odsto nego u istom periodu prošle godine, da bi već u martu dospela do 121.650 dinara (oko 1.036 evra) uz realni godišnji skok od 9,5 odsto. Dok u Hrvatskoj inflacija u potpunosti guta nominalna povećanja i svodi realni rast na beznačajnih 1,7 odsto, srpski radnici i penzioneri osećaju stvarno i opipljivo poboljšanje životnog standarda. Brzina kojom srpska ekonomija smanjuje razliku za komšijama stvorila je u Zagrebu atmosferu egzistencijalne nesigurnosti i straha od potpunog ekonomskog preticanja.
Upravo u svetlu ovih ekonomskih pokazatelja postaje potpuno jasno zašto Hrvatska po svaku cenu pokušava da opstruiše i blokira evropski put Srbije. Zagreb je početkom jula bio među osam članica Evropske unije koje su se direktno usprotivile otvaranju preostalih poglavlja u Klasteru tri, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. Hrvatskim političarima je jasno da bi nastavak ubrzanog ekonomskog napredovanja Srbije i njeno dalja integracija ogolili sve slabosti zagrebačkog modela. Kako Srbija iz dana u dan postaje ekonomski sve snažnija i nezavisnija, svako dalja poređenje dve zemlje postaje izuzetno neprijatno i poražavajuće za hrvatsku vlast.
Frustracija hrvatskih medija i političkih elita prelila se i na stranice “Jutarnjeg lista” kroz tekst pod naslovom “Ovaj put je EU stvarno pretjerala kad je Srbija u pitanju“, a u podnaslovu podrugivački stoji “Nažalost po Srbiju, ali i po druge zemlje u procesu proširenja, pomoć velike većine u Europskoj uniji nije dovoljna jer je potreban konsenzus“, aludirajući na to da se i glas Hrvatske računa. Podsećamo još jednom, Hrvatska je bila jedna od osam zemalja koje su glasale protiv otvaranja Klastera 3 kada je u pitanju Srbija. Iz samog tona i naslova izbija neskriveno nezadovoljstvo zbog činjenice da Brisel i međunarodni investitori sve više prepoznaju Srbiju kao ključnog ekonomskog lidera i najpotencijalnije tržište u regionu. Zagreb gubi živce jer mu ni članstvo u Evropskoj uniji, ni ulazak u evrozonu i Šengen nisu pomogli da izbegne ekonomsku stagnaciju, pad industrije i divljanje cena. Činjenica da Srbija, bez spoljnih privrednih infuzija, ostvaruje impresivne rezultate pod rukovodstvom predsednika Vučića, za hrvatsku politiku predstavlja bolan šamar i dokaz da institucionalne privilegije ne vrede ništa bez pametnog i domaćinskog vođenja države.
Konačni zaključak ne ostavlja prostor za dilemu: hrvatski ekonomski balon je pukao, a izreke poput “imali pa nemali” i “pojeo vuk magarca” najbolje opisuju trenutno stanje u Zagrebu. Srbija je, s druge strane, uspela da stvori otporan, dinamičan i održiv ekonomski sistem koji ređa uspehe i postavlja nove rekorde u privlačenju direktnih stranih investicija. Svesni da Srbija nezaustavljivo grabi napred i da postaje ekonomska sila u ovom delu Evrope, Hrvatima ne preostaje ništa drugo nego da sa zabrinutošću gledaju kako Vučićeva Srbija iz dana u dan obara sve rekorde i ostavlja ih daleko iza sebe.
Kurir.rs/Politika