Ti izbori biće odvojeni, ali će se dešavati približno dvogodišnjici velike tragedije u Novom Sadu koja je izazvala proteste i blokade od strane, verujem da će izbori to i potvrditi, manjinskog dela Srbije.
Izbor će biti krajnje simplifikovan – sa jedne strane je koalicija Ujedinjena Srbija sačinjena od SNS, SRS, PUPS i Zavetnika, sa svojim dosadašnjim rezultatima i planovima za dalji razvoj Srbije, a sa druge Studentska lista, čiji nosilac odbija televizijski duel sa Aleksandrom Vučićem i koja je javnosti predočila tek 11 tačaka programa, koji više liči na spisak toliko apstraktnih želja da se one mogu uklopiti u predizbornu kampanju svake zemlje od Kanade do Australije. Srbija je, ipak, zemlja koja ima mnogo izazova pred sobom i potrebna su joj konkretna rešenja za sve relevantne oblasti života.
Jedna od tih oblasti jeste i spoljna politika naše zemlje, možda i najkompleksnija i najizazovnija od svih u mesecima i godinama koje predstoje. U tom kontekstu, red je da se osvrnemo na spoljnopolitičku zaostavštinu koju je iza sebe ostavio sada već bivši predsednik Republike Aleksandar Vučić. Tokom desetogodišnjeg obavljanja ove izuzetno odgovorne državne funkcije, Vučić je morao da vodi Srbiju kroz brojne međunarodne i regionalne turbulencije, držeći se strogo srpske multivektorske spoljne politike, koja podrazumeva slobodno odlučivanje o pravcima razvoja i zaštite vitalnih nacionalnih interesa i striktno poštovanje principa međunarodnog prava.
Razgovarajući godinama sa mojim inostranim kolegama iz sfere nauke, neretko smo se doticali teme spoljne politike Srbije, za koju je svaki od njih govorio da je prosto neverovatno da jedna tako mala i malobrojna država ima dobre odnose sa svim globalnim akterima, uprkos njihovoj međusobnoj političkoj, ekonomskoj, pa čak i vojnoj konfrontaciji. Zaista, ukoliko stvari pogledamo pažljivije, deluje nestvarno koliko puta se srpski predsednik sastajao sa Si Đinpingom, Vladimirom Putinom, ljudima iz najbližeg okruženja Donalda Trampa, te s liderima Evropske unije, Nemačke, Francuske, Turske, Izraela i drugih regionalnih sila.
Srbija je, dakle, uprkos ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, ostala verna sebi, odnosno vojno neutralna zemlja koja niti kome uvodi sankcije niti se u vojnom smislu svrstava na nečiju stranu. Zahvaljujući kontaktima i naporima predsednika Vučića, Srbija je pokrenula strateški dijalog sa SAD, s Kinom je potpisala sporazum o večnom prijateljstvu, Rusiji nije uvela sankcije i nastavlja da s njom tesno sarađuje na poljima energetike i diplomatije, te je, konačno, i dalje na svom teškom, ali neophodnom putu evrointegracija.
Vučićev spoljnopolitički legat je ogroman i nesporan i duboko je utemeljen u tradiciji nesvrstanosti naše zemlje i razvijanja dobrih odnosa na bazi uzajamnog poštovanja sa svim dobronamernim zemljama sveta. Ako pogledamo ko je u proteklih deset godina od značajnih svetskih državnika dolazio u zvaničnu posetu Zagrebu, Sarajevu i drugim glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika, a ko Beogradu, nameće se zaključak iza koga, kao politikolog i neko ko se bavi međunarodnim odnosima u svom naučnom radu, čvrsto stojim – Vučić je, u spoljnopolitičkom smislu, čovek formata koji prevazilazi granice Srbije.
Njegov talenat, umešnost i političko znanje (kako teorijsko, tako i praktično) daleko bi više odgovarali funkciji šefa nekadašnje velike Jugoslavije sa 23 miliona stanovnika i resursima kojima je ona raspolagala. Ako ništa, naše komšije bar imaju od koga da uče kako se upravlja malom lađom u nemirnim političkim vodama svetskog okeana.
Rajko Petrović
Rajko Petrović je doktor političkih nauka i naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 kao najbolji student u generaciji, a na istom fakultetu je i doktorirao kao tada najmlađi doktor nauka u istoriji tog fakulteta. Bavi se analizama političkih prilika u regionu Zapadnog Balkana, iberoameričkim studijama, geopolitičkim analizama i međunarodnim odnosima. Do sada je objavio nekoliko naučnih monografija i nekoliko desetina naučnih radova. Govori engleski, ruski, španski, portugalski, italijanski i katalonski jezik. Dobitnik je više nagrada i priznanja za uspehe tokom studija i naučnog rada.
