VUČIĆ SRBIJU GRADIO 14 GODINA: Blokaderi bi je srušili kao Nepal?!

Rušiti je lako. Graditi je teško!

Nepal je preživeo obojenu revoluciju. Obećana im je promena. Ali, posle političkog haosa, protesta i rušenja vlasti, građanima je stigao račun!

Privredni rast pao je sa 4,6 na svega 2,3 odsto. Za godinu dana izdato je gotovo 800.000 dozvola za rad u inostranstvu, od čega više od 400.000 novih. Mladi masovno beže iz zemlje na studije u Australiju, Japan, Kanadu i druge države.

Veliki infrastrukturni projekti kasne ili se otkazuju, a Svetska banka procenjuje da su samo neredi napravili štetu vrednu oko 1,3 odsto ukupnog BDP-a Nepala.

Kamere su otišle. Protesti utihnuli. Međutim, obećana bolja budućnost nije stigla. Danas stotine hiljada Nepalaca bolje sutra traže u tuđini.

I upravo zato Srbija mora dobro da pogleda šta se dogodilo hiljadama kilometara daleko.

Jer i ovde gledamo proteste, blokade fakulteta, raskrsnica i saobraćajnica i zahteve za smenu vlasti.

Ali i dalje ne znamo šta bi blokaderi sutra radili sa Srbijom.
Gde je plan za plate i penzije?
Gde je plan za nove fabrike i radna mesta?
Odakle novac za puteve, pruge i investicije?
Kako bi vodili ekonomiju?

Jer Srbija koju bi dobili na upravljanje nije Srbija iz 2012. godine.
Kada je predsednik Vučić došao na vlast, prosečna plata bila je oko 300 evra, a nezaposlenost iznad 20 odsto.

Danas, prosečna neto zarada premašuje 120.000 dinara, nezaposlenost je jednocifrena, a Srbiju presecaju novi auto-putevi i brze saobraćajnice.

Završen je Koridor 10, izgrađeni su veliki delovi Miloša Velikog, stigla je brza železnica, obnovljene su bolnice i klinički centri, otvorene fabrike, a zemlja se priprema za EXPO 2027.

Plate rastu. Penzije rastu. Srbija se gradi svakodnevno.

A Nepal je pokazao koliko brzo politički haos može da ugrozi ono što je godinama stvarano.
Promena sama po sebi nije ni veća plata, ni penzija, ni fabrika, ni kilometar auto-puta.
Za to su potrebni plan, investicije, stabilnost i godine rada.
Zato Srbiji danas ne sme da bude bitno ko ume da blokira ulicu, već ko ume da vodi državu.
I pre nego što iko pomisli da 25 oktobra zaokruži broj ispred blokaderske liste, prvo mora da zna: Ako sednu na čelo Srbije, šta će od nje ostati?!