VUČIĆ O 5. OKTOBRU: Koštunica bi ubedljivije pobedio u drugom krugu, Skupština ne bi bila zapaljena

PRVI na listi i nosilac liste “Ujedinjena Srbija”, Aleksandar Vučić, je u emisiji “Ćirilica” na Prvoj TV govorio o 5. oktobru.

– Danas je 5. oktobar, i videli smo jednog od junaka 5. oktobra, Milana S. Protića, iz te čuvene radikalske porodice, koji je rekao: “Ne možemo da pobedimo Vučića na izborima, ulica će opet da radi. ” I on se priseća događaja 5. oktobra, kad je zapaljena skupština, kad je zapaljena televizija, kad je uz pomoć službi bezbednosti vojske izvršen i državni udar u zemlji. Jednim delom. Nemojte da smetnete s uma, ono što stalno smetnete s uma. I vi i svi drugi. Uvek zaboravljate spoljni faktor. Uvek zaboravljate spolja. Ne, to je akcija iz inostranstva. To je akcija organizovana spolja, i čitava kampanja, i sve drugo. Međutim, ovde postoji jedna razlika: ja neću da sprečavam izbornu volju. Izgubimo li izbore, ja ću da čestitam. Da li su oni dobili u prvom krugu ili ne, nisam siguran, ali su svakako imali više. Međutim, da li bi Koštunica pobedio u drugom krugu, pobedio bi svakako, i pobedio bi mnogo ubedljivije. Nema nikakve sumnje u to. Ali da li se nekome žurilo da simbolično čak pokaže da to ne može mirno da se završi? Dakle, da je pušten drugi krug da se održi. Šta god ja mislio, a ne mislim ništa posebno dobro ni o Koštunici, ni o Demokratskoj stranci, ni o bilo kome od njih, oni bi pobedili ubedljivije. Ali bi to bilo na miran način urađeno, bez paljenja, Skupštine, bez svega drugog. Ali je neko hteo da kažu: “Srbija je na kolenima. U Srbiji je sukob građanski između njih, i to je kraj”. I to nam je nagovestilo najteže vreme, najmračnije doba naše savremene istorije, u kojoj smo prvoga dana se odrekli kontinuiteta u odnosu na SFRJ. Drugi dan, treći, je bio Zakon o aboliciji i pomilovanju, odnosno odluka o aboliciji i pomilovanju koju je potpisao Koštunica, gde su pušteni i braća Mazreku i Kurti i svi ostali – rekao je Vučić.

Šta nam se dogodilo posle toga? Nastavilo se posle puštanja braće Mazreku i ostalih koljača i ubica iz Klečke. Krenuli su katastrofalni ekonomski problemi: opšta otimačina, krađa, pljačka, svega. Opljačkali su sve bioskope. Naveo sam bioskope zato što su bioskopi, verovali ili ne, najmanje važni. Njima je to bilo zarad lokacije, da mogu da zgrnu pare u svoje džepove, ništa drugo. Uništili su sve fabrike, privatizovali. Ja sam uvek za privatizaciju, jer smatram i državnu, posebno društvenu svojinu lošom. Ali je problem u tome što su oni to radili samo da bi svoje džepove napunili.

– Kreće sve to, svi ti procesi kreću, i naravno kreću poniženja za Srbe: hapsi jednog, hapsi drugog, hapsi trećeg. Teraj Šešelja kao političkog protivnika u Hag, dogovaraj se s njima da ti hapse ljude. Na sve to, kada sve to radiš, oni ti prave pogrom na Kosovu, na koji ti ćutiš, ne reaguješ, ništa se ne dešava. Od priče “demokratija” i “sredićemo mi to oko Kosova”, odjednom vidimo stradanje našeg naroda, vidimo hapšenje ljudi koji su se borili za zemlju, od Milana Lazarevića, Pavkovića, svih drugih naših časnih generala koji su branili našu zemlju, bukvalno kao na kantar su kilo mesa predavali. Ja, kao predsednik Republike i kao predsednik vlade, nisam želeo ni kada su tražili izručenje njih četvoro radikala, koji su mi bili u tom trenutku žestoki politički protivnici, uključujući Šešelja, nisam hteo da pristanem.

– Nisam, iako sam dobio obavezujući nalog Haškog tribunala, nisam hteo da to uradim. I izdržao sam sve pritiske. Kad je država jaka, i kad država ima snažnog lidera, sposobnog da se bori sa pritiscima, onda to može da podnese. Kad ima slabe ljude na čelu koji brinu o sebi i svojoj vlasti, onda ne može ništa da podnese. Znate, kad bi neko od njih stvarno podneo ostavku i iz moje pozicije išao u izbore? Pa, nikada. Dakle, svi koji su išli znali su da Crna Gora mora da dobije pravo na ocepljenje, i da mora da ode, i da Srbija mora da ćuti na to. To je bio kondicio sine qua non, dakle uslov bez koga se ne može da bi Kosovo otišlo. I oni su to sve znali unapred, svi ti koji su u svoje jakne trpali pare.

– Da unište svoju zemlju, a tobože su je spasavali i oslobađali? Baš su to radili. I na kraju je ostalo da ode Crna Gora, znalo se tada da će da krenu na Kosovo. Oni su samo govorili: “Samo nemojte sad, čekajte da prođu izbori. ” Oni neće da čekaju. Kao što su ih naterali da simbolično Miloševića isporuče na Vidovdan.Na Vidovdan ti hapsiš svog predsednika? Oni se prave da nisu znali. Da je Srbija umesto carstva nebeskog izabrala carstvo zemaljsko. I oni su upravo na Vidovdan ga izručili. Srbija je tog dana izabrala nikakvo carstvo. Srbija je tog dana izabrala poniženje. Šta god mislili o Slobodanu Miloševiću, oni su bili miljenici Zapada, a kao što znate, na Zapadu nisu bili zadovoljni sa Miloševićem.