VUČIĆ: Nema srca onaj koji u mladosti nije bio bundžija i levičar, a nema ni razuma ako je to u starosti

NOSILAC liste “Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić govorio je o svom odrastanju

– Kad sam studirao na Pravnom fakultetu, studenti misle sve pripada nama, mi smo budućnost. Svi su išli na demonstracije, Bane Lečić, Žarko Jokanović. Nema srca onaj koji u mladosti nije bio bundžija i levičar, a nema ni razuma ako je to u starosti. Imam tu sreću da sam tada bio starmali. Ja sam išao na utakmice, pa sam možda to doživljavao drugačije. Prvi put sam pobegao iz škole, 12 godina sam imao, 1982. godina je bila. Zvezda-Cibona i Zvezda-Barselona. Vikali smo “Mrzim Cibonu”. Ja sam vikao iz petnih žila “Mrzim Cibonu”. Policajac Avram me izvede i lupi mi šamar. Ćelav, veliki, brčiće imao, jak, sposoban čovek. Prati klince. Ja sam ga gledao očima prepunim besa, gneva. Onda sam tako išao na tribinu dugo, dugo, dugo… svuda po bivšoj Jugoslaviji. Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo. U Vinkovcima su nas sačekali Dinamovi navijači. Njih je bilo ne manje od 100. Potegli kamenice, obore mi druga, nije bio u fizički najboljem stanju, Mršav, nikakav, izašao sam, dovukao ga do voza i ubacio ga unutra. Tad mi je rekao: “Znaš, od svih ovih velikih, ja bih ostavo i nikad se ne bih izvukao, a od tebe mali, takvog žgoljavog, mršavog i nikakvog zapamtiću to, hvala ti!” Naučite da primate udarce, da zadajete. Nisam voleo, kad smo išli u Maksimir, jedan od boljih drugara bio mnogo jači od mene, jednog od Dinamovih navijača isto u Vinkovcima, oborio je krenuo da ga udari, uhvatio sam ga za ruku “Nemoj kad te molim”. Svi se naljutili na mene, nisam hteo da pripadam čoporu i da se iživljam nekome na zemlji. Oni koji se iživljavaju nad ljudima na zemlji su samo čopor hijena. Na fakultetu sam se suprotstavljao njima iako nisam bio za Miloševića. Nadam sam se da budem advokat. Majka mi kupovala knjige, čitaj Filota, Filu, Veljka Guberinića. Spremao sam se, to mi je bio san. Sve se ispostavilo i 1993. kreno drugi put – ističe Vučić.