DRAMATIČAN ZAOKRET U RATU! Krstaški zamak pao posle 26 godina: “Ofanziva je počela, probili smo barijeru”

Izraelska vojska zauzela je strateški zamak iz krstaškog doba na jugu Libana dok je premijer Benjamin Netanjahu naredio svojim trupama da se kreću još dublje u libansku teritoriju, dalje od originalne demarkacione linije reke Litani.

Netanjahu je zauzimanje zamka Bofor opisao kao “odlučujući zaokret” u borbi protiv militantne grupe Hezbolah, koju podržava Iran. Britanija, Francuska i Nemačka kritikovale su poslednju eskalaciju, dok je izraelska vojska (IDF) upozorila još više stanovnika da evakuišu velike delove južnog Libana, čiji je premijer Navaf Salam optužio Izrael za “kolektivno kažnjavanje”, preneo je BBC.

Uprkos prekidu vatre koji je dogovoren u aprilu, sukobi između Hezbolaha i Izraela su se intenzivirali. Do zauzimanja Bofora, na oko pet kilometara od izraelske granice, došlo je nakon nekoliko dana žestokih borbi u području.

“Operacija je započela pre nekoliko dana, kad je značajan broj pripadnika kopnenih snaga IDF otpočeo ofanzivne aktivnosti s ciljem proširenja prednje linije odbrane“, saopštila je u nedelju izraelska vojska.

Podignute zastave iznad Bofora

Izrael je poslednjih dana proširio operacije, prodirući dublje na libansku teritoriju, a Netanjahu je u petak rekao da su trupe prešle reku Litani, na oko 30 km severno od izraelske granice. IDF je poslednjih dana izdala niz naređenja za evakuaciju sela severno od reke, navodi CNN. Nekoliko sati nakon sukoba u subotu uveče sa Hezbolahom u Zavtar al Šarkijahu, tik zapadno od grebena Bofor, IDF je preuzela kontrolu nad područjem grebena i doline potoka Vadi Saluki, a tokom noći proširila napade severno od Litani.

Na snimcima objavljenim u nedelju ujutru vide se zastave Izraela i IDF kako se vijore nad tvrđavom koju su podigli krstaši.

“Sa grebena Bofor, teroristi Hezbolaha upravljali su vojnim i borbenim aktivnostima i izveli brojne napade”, rekla je IDF u saopštenju u nedelju.

Prema “Tajms of Izrael”, ponovo zauzimanje zamka Bofor nije najdublji prodor IDF u Libanu. Izraelske snage, naime, od 2024. deluju i do 10 km unutar libanske teritorije.

Šta je zamak Bofor

Zamak Bofor, poznat i kao Kalat al Šakif, podigli su krstaši na visokoj litici iznad reke Litani pre oko 900 godina. Dugo se smatra strateškim mestom na jugu Libana, sa njega se pruža širok pogled na Galilejsku prevlaku na severu Izraela i oblast Nabatije na jugu Libana. Izraelske snage su ga okupirale tokom prethodnih sukoba.

Izrael ga je poslednji put kontrolisao pre 26 godina, navodi CNN.

Bofor je bio “jedno od najbolje očuvanih primera srednjovekovnih zamaka na Bliskom istoku”, prema UNESKO-u. Jedno je od 34 libanska kulturna dobra kojima je UNESKO krajem 2024. godine, nakon izraelske kopnene invazije na Liban, dodelio “privremenu pojačanu zaštitu”, najviši nivo imuniteta od bilo kakvog napada ili upotrebe u vojne svrhe. Zamak je bio poprište intenzivnih borbi između izraelske vojske i Palestinske oslobodilačke organizacije 1982, kad je Izrael okupirao južni Liban. Prema UNESKO-u, pretrpeo je “značajna oštećenja” tokom 18-godišnje okupacije, pre povlačenja izraelske vojske 2000.

“Dramatična promena politike”

Netanjahu je pohvalio operaciju, navodeći da su se “vratili u Bofor ujedinjeni, odlučni i snažniji nego ikad”.

– Naši hrabri borci zauzeli su uporište Bofor i ponosno tamo podigli zastavu Države Izrael i brigade Golani – rekao je on, dodajući da je ovo “dramatična etapa i promena u politici”.

“Njihova direktiva sada”, kako je rekao, je da se “produbi i proširi kontrola nad područjima koja su bila pod upravom Hezbolaha”.

– Probili smo barijeru straha. Preuzimamo inicijativu. Dejstvujemo na svim frontovima, u Siriji, Gazi i Libanu. Uspostavili smo bezbednosne zone van naših granice kako bismo zaštitili naše zajednice – rekao je Netanjahu, preneo je “Tajms of Izrael”.

Prema Netanjahuu, eliminisano je 8.000 boraca Hezbolaha od početka napada te grupe na Izrael nakon krvavog upada Hamasa u oktobru 2023. koji je podstakao rat u Gazi. Ministar odbrane Izrael Kac rekao je da će trupe ostati na tom mestu “kao deo bezbednosne zone u Libanu”.

Francuska traži hitan sastanak

Nakon zauzimanja Bofora, Francuska, čije veze sa Libanom datiraju još iz perioda francuskog mandata nakon Prvog svetskog rata, zatražila je hitan sastanak Saveta bezbednosti UN kako bi se razgovaralo o eskalacijama u Libanu. Ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro opisao je izraelske vojne operacije u Libanu kao “ekstremno zabrinjavajuće”.

– Ništa ne može da opravda nastavak izraelskih vojnih operacija u Libanu i njegovu sve dublju okupaciju – rekao je on, dodajući da akcije Izraela predstavljaju “veliku grešku”.

“U međuvremenu u Parizu”

Izrael je kritikovao francuski zahtev. Izaslanik u UN Dani Danon rekao je da bi “prava rasprava trebala da bude o kontinuiranom neuspehu u sprovođenju Rezolucije SB UN 1701”, kojom je okončan poslednji rat između Izraela i Hezbolaha 2006. i zahtevano da militantna grupa povuče severno od reke Litani. Izraelski diplomata u Ženevi ismejao je francuskog predsednika Emanuela Makrona. On je podelio snimak razuzdane proslave navijača u Parizu nakon pobede Pari Sen Žermena u Ligi šampiona uz Makronovu sliku i zahtev za hitnim sastankom SB UN.

“U međuvremenu u Parizu”, rekao je on na “X”.

Šta dalje

Sve intenzivnije borbe između Izraela i Hezbolaha mogle bi da ugroze bilo kakav dogovor između SAD i Irana, koji insistira da se u njega uključi prekid vatre u Libanu.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je Netanjahuu prošle nedelje da podržava njegovu “slobodu delovanja protiv pretnji na svim frontovima, uključujući Liban”, rekao je CNN-u jedan izraelski zvaničnik.