IRANSKI kamikaza dron Šahed-136 redefinisao je ratovanje 21. veka, postajući oružje koje omogućava čak i znatno inferiornijoj vojnoj sili da nadmudri ili savlada najsavremenije sisteme protivvazdušne odbrane izgrađene na daleko skupljim i složenijim tehnologijama.
foto: Sunshine Seeds / Alamy / Profimedia
Dok je dron Šahed-136 u početku koštao između 20.000 i 50.000 dolara, neke varijante se sada mogu proizvesti za samo 7.000 dolara. Oni su promenili tradicionalnu vojnu doktrinu; umesto da se oslanja isključivo na rakete vredne više miliona dolara, Rusija često koristi kopije ovih iranskih dronova za napade na ciljeve u Ukrajini.
Dron Šahed je efikasan upravo zato što nije tehnološki sofisticiran, objasnio je Akram Harif, autor knjige “U senci Šaheda”.
Jeftino oružje koje troši skupe rakete protivnika
Pošto su mnogo jeftiniji i lakši za masovnu proizvodnju od sistema koji se koriste za njihovo obaranje, dronovi Šahed „su idealni za zasićenje i iscrpljivanje protivvazdušne odbrane, dok svako presretanje troši daleko skuplje odbrambeno sredstvo“, rekao je Harif za Newsweek.
– Šahed je državama poput Rusije i Irana dao jeftin način da nametnu nesrazmerne troškove svojim protivnicima – rekao je Harif. Na ovaj način, njihovi neprijatelji su “primorani da troše skupe presretače na jeftine dronove, dok ovi drugi nanose stalni psihološki uticaj civilnom stanovništvu”.
Razvoj drona Šahed ne bi bio moguć bez uticaja stranih zemalja. Iako su Iranci ismevali Amerikance zbog njihovih pokušaja da kopiraju dron Šahed, sam iranski sistem ne bi bio moguć bez stranog uticaja. Tokom kasnijeg dela Hladnog rata, dok je NATO tražio jeftino rešenje za neutralizaciju sovjetske odbrane u slučaju direktnog sukoba, pojavio se jedan odgovor u obliku projekta “Drone Anti-Radar” (DAR) razvijenog u Zapadnoj Nemačkoj tokom 1980-ih od strane kompanije Dornije uz američku podršku.
Prototip DAR jako podseća na moderni Šahed i dizajniran je kao kamikaza borbeni dron sposoban da se mota u neprijateljskom vazdušnom prostoru dok ne otkrije radarske sisteme koje je trebalo da uništi. Sistem nikada nije korišćen u stvarnim vojnim operacijama; međutim, njegov dizajn je prilagodila izraelska odbrambena industrija, koja je potom razvila dronove Harpi koji su i danas u upotrebi. Iako nije jasno kako je tačno ova tehnologija dospela u Iran, stručnjak za ratne sisteme Fabijan Hinc izjavio je da je Šahed-131 bio prvi iranski dron koji je ličio na Harpi.
Satelitska navigacija umesto detektora: Unesete koordinate i gađate cilj
– Zamenili su detektor zračenja satelitskim navigacionim sistemom u suštini GPS, GLONASS ili BeiDou tako da sistem funkcioniše kao jeftina krstareća raketa – objasnio je Hinc. “Jednostavno unesete koordinate cilja, a zatim gađate cilj”.
“Krstareća raketa za siromašne”: Iranski vazduhoplovni inženjeri razvili su snažniji motor kako bi proširili domet, što je rezultiralo dronom Šahed-136. Profesor Ali Bageri Dolatabadi sa Univerziteta Jasudž veruje da je Iran dobio modele dronova Harpi iz Sirije, gde je Izrael pokrenuo nekoliko napada koristeći ovo oružje. Iran ih je modifikovao i modernizovao, predstavivši svoje prve dronove Šahed 2021. godine.
Šahed-136 proizvodi Iranska korporacija za proizvodnju aviona (HESA). Prvu fabriku ove državne korporacije izgradila je američka kompanija Textron pre Islamske revolucije 1979. godine. Hinc je opisao dron kao “krstareću raketu za siromašne”, sposobnu da pogodi ciljeve udaljene do 2.000 kilometara. Razlog zašto je Iran, a ne mnogo veće i bogatije nacije uspeo da razvije takvo oružje leži u izazovima na bojnom polju sa kojima se Teheran suočio.
Osamdesetih godina prošlog veka, Iran se našao u nemogućnosti da održi svoju postojeću vojnu infrastrukturu koja je izgrađena po modelu skupih američkih platformi zbog sankcija i gubitka ljudskog kapitala, objasnio je Stiven Feldštajn, bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta. U isto vreme, Iran je “vodio brutalni rat protiv Iraka koji je zahtevao od režima da smisli rešenja za suprotstavljanje svom protivniku”, dodao je Feldštajn.
Eksperimentisanje iz očaja: Kako je Teheran osamdesetih udario temelje novog ratovanja
Ovi uslovi su primorali Iran da razvije sopstveni program dronova i balističkih raketa, oslanjajući se na eksperimentisanje, jeftine alternative i iterativne, adaptivne dizajne, prema Feldštajnu. Sredinom 1980-ih, Iran je razvio prvi dron Mohadžer, a sledeće godine je proizveo početnu verziju drona Ababil (izviđački dronovi). Teheranska ulaganja u razvoj dronova dala su svoje najznačajnije rezultate u decenijama koje su usledile.
Nije pouzdano poznato kada su dronovi Šahed-136 prvi put ušli u upotrebu; međutim, takvi modeli su već bili prisutni u arsenalima saveznika Teherana – poput pobunjenika Huti u Jemenu – još krajem 2010-ih i početkom 2020-ih. Sistem Šahed je najverovatnije bio umešan u smrtonosni napad na tanker MT Merser Strit u julu 2021. godine, a moguće je čak i u dva napada na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji 2019. godine. Iran je negirao umešanost u te napade.
Dronovi “Šahed” su se potom našli u arsenalima drugih milicija koje podržava Iran, a koje su napale američke trupe u Siriji 2022. godine. Iste godine, oružje je steklo svetsku ozloglašenost nakon što ga je Rusija počela koristiti u ratu protiv Ukrajine. Od tada, ruska verzija drona “Šahed” “Geran” više puta je ulazila na teritoriju zemalja NATO koje se graniče sa Ukrajinom.
Strah na granicama Alijanse: Ruski “Geran” sve češće upada na teritoriju NATO zemalja
Pre nego što je počela proizvodnju sopstvenih dronova tipa Šahed, Rusija je dobila 2.400 takvih dronova od Irana. U međuvremenu, Teheran je takođe testirao naprednije verzije Šaheda, lansirajući ih protiv Sjedinjenih Država i Izraela tokom 12-dnevnog rata u junu 2025. Ono što dron Šahed čini tako efikasnim jeste to što kombinuje značajnu razornu moć i preciznost sa velikim prednostima u pogledu troškova proizvodnje, objasnio je Feldštajn.
Izgleda da je dron tipa Šahed odigrao ključnu ulogu u odluci Sjedinjenih Država da traže primirje, nakon što je Iran lansirao hiljade dronova usmerenih na Izrael, arapske države saveznice SAD i brodove čije su se posade usudile da prođu kroz Ormuski moreuz. Dronovi tipa Šahed se sve više koriste u koordinisanim talasima napada osmišljenih da preopterete sisteme protivvazdušne odbrane zbog samog broja raspoređenih jedinica, prema rečima Džejmsa Patona Rodžersa, izvršnog direktora Instituta za tehnološku politiku Bruks na Univerzitetu Kornel u SAD.
– Zato je dron Šahed postao toliko uticajan – dodao je Rodžers. “Pokazao je da vam nije uvek potrebno visoko sofisticirano oružje da biste postigli strateški efekat ponekad je dovoljan sam broj u kombinaciji sa pravom taktikom”.
(Informer)
