Низак водостај река широм Европе смањује производњу струје не само у хидроелектранама, већ и у нуклеарним и термоелектранама, којима је вода неопходна за хлађење система. Због све мањег дотока Дунава, најтежа ситуација је у нашем региону. Румунија од данас не добија струју из нуклеарке “Чернавода”, јер се привремено гаси и други реактор. И поред све већих тешкоћа са водостајем, у Србији је снабдевање за сада стабилно.
Реверзибилна хидроелектрана “Бајина Башта”, захваљујући доброј акумулацији, ради пуним капацитетом, док хидроелектране “Ђердап”, у чијем саставу раде и власинске и пиротске хидроелектране, производњу струје усклађују са дотоком воде.
Давор Маљоковић, директор за производњу електричне енергије у ХЕ “Ђердап”, наводи да је реч о нижој производњи.
“То је око 50 одсто планиране дневне производње за август, вишегодишњи просек, што је осам процената удела у укупној производњи Електропривреде Србије”, указује Маљоковић.
Угрожено снабдевање струјом у Румунији
Све нижи водостај Дунава угрожава снабдевање електричном енергијом у Румунији.
Искључење и другог реактора у нуклеарки “Чернавода” протеклих дана одлагано је захваљујући потапању баржи и преусмеравању воде ка електрани.
То, међутим, више није довољно, па су у нуклеарки привремено морали да обуставе комплетну производњу.
Државни секретар у Министарству енергетике Румуније Кристијан Бушои сматра да ће недостатак производње бити надокнађен увозом.
“Ових 680 до 700 мегавата, колико износи просечна производња блока 2 ‘Чернавода’, надокнадићемо углавном путем увоза. Ових дана нам помаже сектор енергије ветра”, наводи Бушои.
Увоз као решење
Бивши министар енергетике Румуније Богдан Иван пак истиче да постоји могућност покретања још једног блока у термоелектрани.
“Постоји могућност покретања још једног блока у термоелектрани у Ровинарију, где уз још три оперативне јединице имамо готово 1.000 мегавата. Ипак, тренутно решење је увоз”, сматра Иван.
Због мањка воде у Дунаву, Мађарска је већ угасила три реактора у нуклеарки „Пакш“, а у четвртом покушава на све начине да задржи постојећих 10 одсто производње и већ се суочава са озбиљним недостатком струје.
Професор са Института за нуклеарну технику Атила Асоди наводи да природа шаље јасну поруку.
“Морамо да разумемо поруку природе. У реци Дунав смо 2018. године измерили рекордно низак водостај. Сада, осам година касније, постоји нови рекорд и видимо да је узимање воде из реке изазовније. На локацији нуклеарке Пакш неопходна је нова процена расположивих метода хлађења”, објашњава Асоди.
И француска електропривреда, која је главни европски извозник струје, саопштава да због врућина из својих нуклеарки добија 15 одсто мање електричне енергије.