Uvode se velike promene za strane radnike: Bez ovoga nema boravka u Hrvatskoj

Strani radnici poslednjih godina postali su jedan od stubova hrvatskog tržišta rada, posebno u sektorima koji se suočavaju sa nedostatkom domaće radne snage. U takvim okolnostima Vlada Hrvatske upućuje u završnu parlamentarnu proceduru izmene Zakona o strancima koje bi trebalo da donesu fleksibilnije uslove rada i boravka.

Ipak, dok vlasti ističu da se zakon modernizuje i usklađuje sa pravilima Evropske unije, deo stručnjaka upozorava da bi nova rešenja mogla otvoriti i dodatne probleme u praksi.

Usklađivanje sa EU i problemi u primeni

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova navode da su izmene rezultat potrebe usklađivanja sa pravnom regulativom Evropske unije, ali i konkretnih poteškoća u primeni postojećeg zakona.

Voditeljka Službe za strane radnike Anita Mandić ističe da je ključni razlog promena evropska direktiva o jedinstvenom postupku izdavanja dozvola.

Kako je navela, izmene obuhvataju ne samo pitanje radne snage već i širi migracioni okvir, uključujući pakt o migracijama i azilu.

Ključne promene za radnike i poslodavce

Novi zakon donosi niz značajnih novina koje direktno utiču na strane radnike:

• Mogućnost promene poslodavca već nakon šest meseci rada umesto dosadašnjih godinu dana
• Produženje perioda nezaposlenosti na tri ili šest meseci u zavisnosti od radnog staža
• Uvođenje obaveznog osnovnog znanja hrvatskog jezika na nivou A1
• Produženje boravka studentima do tri godine
• Sezonske dozvole koje mogu važiti do tri godine uz rad do devet meseci godišnje

Menjaju se i uslovi za poslodavce. Umesto dosadašnjeg mesečnog prometa od 10.000 evra uvodi se godišnji prag, 100.000 evra za pravna lica i 40.000 evra za fizička lica.

Poslodavci pozdravljaju deo izmena ali strahuju od rokova

Predstavnici privrede ocenjuju da su nove izmene blaže u odnosu na prošlogodišnje koje su, kako navode, donele niz komplikacija, posebno zbog visokih finansijskih zahteva.

Pozitivno se ocenjuje uvođenje trogodišnjih sezonskih dozvola jer će olakšati povratak radnika bez ponovne administracije.

Međutim, zabrinutost izaziva produženje roka za izdavanje dozvola na do 90 dana, što bi moglo otežati planiranje zapošljavanja i poslovanje, posebno u turizmu.

Sindikati upozoravaju na zavisnost radnika

Sindikati, s druge strane, smatraju da ključni problem nije rešen. Prema njihovim ocenama, strani radnici i dalje ostaju u velikoj meri zavisni od poslodavca.

Ističe se da zahtev za dozvolu podnosi poslodavac, dok radnici često nemaju uvid u sopstveni status, što može dovesti do situacija da nesvesno rade bez validne dozvole.

Posebnu zabrinutost izaziva i obaveza polaganja ispita iz hrvatskog jezika. Ukoliko radnik ne položi ispit, mogao bi da izgubi pravo boravka u zemlji, što bi, prema sindikatima, moglo povećati fluktuaciju radne snage, piše Poslovni dnevnik

MUP odbacuje kritike

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova odbacuju kritike i naglašavaju da rok od 90 dana predstavlja maksimalni, a ne standardni rok za rešavanje zahteva.

Dodaju da prethodni rok od 15 dana nije bio realan zbog složenosti procedura i obima provera.

Takođe ističu da radnici imaju mogućnost da provere status svoje prijave lično ili putem upita, uz potvrdu identiteta.