PROCURILO TAJNO PISMO KOJE JE PUTINA BACILO NA KOLENA “Šteta je bez presedana”: Dok Kremlj javno glumi mir, redovi za benzin kilometarski, a vojni giganti gore!

Kremlj se muči da odgovori na sve intenzivnije ukrajinske napade dronovima koji prodiru sve dublje na teritoriju Rusije, pogađajući vojne mete, rafinerije nafte i izazivajući nestašice goriva širom zemlje.

Samo ove nedelje su rojevi ukrajinskih dronova pogodili naftna postrojenja širom Rusije, kao i fabriku poluprovodničkih uređaja VZPP-S u Voronježu – velikog proizvođača komponenti za ruske balističke rakete – zatim Centar za satelitske komunikacije u Dubni kod Moskve i hemijsko postrojenje u Tuli, ključno za proizvodnju ruske municije.

Najnoviji napadi usledili su nakon dramatičnog udara na Moskvu 18. juna, najvećeg u poslednje dve godine prema gradonačelniku Sergeju Sobjaninu, kad su se oblaci crnog dima nadvili nad prestonicom pošto je glavna gradska rafinerija nafte zahvaćena požarom, što je zaustavilo proizvodnju verovatno sve do naredne godine, piše “Vašington post”.

Na Krimu su ukrajinski udari izazvali isključenja struje dok je prodaja goriva obustavljena, zbog čega je u petak proglašeno vanredno stanje. Poslednjih nedelja ukrajinski dronovi pogađali su rute snabdevanja ruskih trupa, kao i železničke mostove, trajektne prelaze i rafinerije nafte na Krimu. Ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov potvrdio je ranije da Kijev namerno izoluje Krim od ruskog snabdevanja i kontrole.

– Izgleda da će se poluostrvo u bliskoj budućnosti pretvoriti u ostrvo – rekao je on.

“Panika iza kulisa”

“Volstrit žurnal” (WSJ) piše da “rastuća ukrajinska armada dronova preplavljuje rusku protivvazdušnu odbranu” i da “kampanja dalekometnih vazdušnih udara sramoti Kremlj”.

Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je nedavno hitan sastanak povodom sve veće krize sa gorivom, nakon što je proizvodnja benzina u Rusiji pala za 25% od 15. do 21. juna, primoravši desetine regiona da racionalizuju potrošnju. Putin je rekao da “čitav Zapad” obezbeđuje Kijevu “ogroman priliv dronova” sa ciljem destabilizacije ruskog društva, ali da ukrajinski “teroristički napadi” neće uticati na situaciju na frontu.

Ali, iza kulisa raste panika, piše “Vašington post”, navodeći da je šef “Rosnjefta” Igor Sečin u pismu Putinu koje je procurilo u “Komersant” rekao da je šteta na njihovim rafinerijama “bez presedana”.

“Stanje potpune neizvesnosti”

Kako raste nervoza zbog slabljenja ruske pozicije, ali i očigledne promene tona američkog predsednika Donalda Trampa prema Moskvi, ruske akcije pale su za više od 13 odsto od početka juna, što je najveći pad tržišta od septembra 2022, kad je ukrajinska kontraofanziva primorala Rusiju na povlačenje sa velikog dela strateški važnih teritorija na severoistoku Ukrajine.

– Vlada stanje totalne neizvesnosti. Postoji osećaj da se ovome ne nazire dobar kraj – rekao je “Postu” jedan bivši visoki ruski finansijski zvaničnik.

Rekordni udari u junu

Jun je postao rekordni mesec po broju ukrajinskih dalekometnih udara na Rusiju, a sve više deluje da ruski PVO sistemi ne uspevaju da se nose sa pritiskom.

Ukrajina izvodi sve više dalekometnih udara, a Rusija sve teže pokriva svoju ogromnu teritoriju, piše WSJ.

Prema njihovim kalkulacijama, Rusija je tvrdila da je u maju presrela 8.849 dronova iznad ruske teritorije i Krima. Taj broj je u januaru iznosio 3.676, a u maju 2025. još manje – 2.504. U junu je broj potvrđenih dalekometnih udara gotovo tri puta veći u odnosu na maj, prema analizi kompanije “Janes”.

Denis Štilerman, suosnivač i glavni konstruktor ukrajinske odbrambene kompanije “Fajer point”, rekao je za WSJ da je i sam bio iznenađen koliko je njihovih dronova uspelo da probije odbranu i pogodi moskovsku rafineriju.

– Jednostavno smo upotrebili veliki broj dronova i time preopteretili ruske PVO sisteme – rekao je on.

Ruska PVO je preplavljena

Majkl Kofman, analitičar Zadužbine Karnegi, ocenio je da su ukrajinski udari postali efikasniji zahvaljujući tehnološkom napretku i činjenici da Kijev sada može da izvodi snažnije napade nego ranije. Veličina Rusije, dugo smatrana strateškom prednošću, sada postaje problem za PVO mrežu.

Kako ističe Kofman, ruska PVO mora da štiti ne samo liniju fronta dugu 1.200 km, već i ogromna područja na kojima se nalaze vojna, energetska i industrijska postrojenja.

Ukrajina je usvojila taktiku koju Rusija godinama koristi protiv ukrajinskih gradova: lansiranje velikog broja dronova kako bi se preopteretila i zbunila PVO. Sama Ukrajina je izgradila višeslojni sistem odbrane protiv takvih napada, a stopu presretanja dronova podigla na oko 90%, navodi United24media.com.

Iza dubokih udara stoji tajna jedinica

Iza napada dronovima koje pravi “Fajer point”, duboko na mete u Rusiji, stoji udarni tim pod nazivom Prvi odvojeni centar bespilotnih sistema.

– Našoj odbrani manjka krstarećih i balističkih projektila, ali su naši dronovi zaista uticali na tok borbenih operacija i teško pogodili našeg neprijatelja – rekao je za Npr.org komandant jedinice kodnog imena Čarli.

Da li će sve ovo naterati Rusiju da promeni kurs?

Stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će Putin da popusti pod rastućim pritiskom i promeni kurs, uprkos sve većim nestašicama goriva i oštrom padu na berzi. Putin će umesto toga, rekli su oni, nastojati da odgovori daljom eskalacijom ruske kampanje bombardovanja.

– Čini se da je pred nama novi ciklus eskalacije – rekao je “Postu” jedan ruski akademik.