Заменик начелника ВМА, пуковник др Иван Лековић рекао је да се у тој установи дневно обави велики број прегледа и пријема, а да је од 1. октобра грађанима Србије доступан и “сајбер нож“, један од најсавременијих система за лечење онколошких пацијената.
Лековић наводи да је реч о великом искораку за српску медицину.
“Ради се о компјутеризованој роботској руци која има могућност да усмери изузетно фокусиран зрак зрачења из стотина различитих положаја. Та роботска рука ротира око пацијента и може да досегне и метастазу или неки тумор величине до једног милиметра, дубоко у ткиву, а да не оштети остало ткиво”, објаснио је Лековић.
Систем се може примењивати код тумора мозга, главе и врата, плућа, панкреаса и јетре, као и код тумора простате.
Лечење се, како је навео, обавља о трошку државе. Довољно је да матична здравствена установа, односно локални РФЗО, изда упут на основу одлуке конзилијума.
На ВМА уведена минимално инвазивна операција плућа
Лековић је истакао да је у августу на ВМА по први пут у Србији изведена анатомска ресекција плућа минимално инвазивном хируршком техником и минимално инвазивном анестезијом.
“Када пацијент има тумор плућа и ради се ресекција плућа, морао би да уђе у дубоку анестезију са тубусима или да се отвори грудни кош. Тај тим, на челу са професором Марићем и докторком Душицом Стаменковић, анестезиологом, по први пут је то извео у Србији”, рекао је Лековић.
Како је објаснио, захват се изводи кроз три мала отвора, без отварања грудног коша, без тубуса и без респиратора. Та метода је посебно значајна за пацијенте са тежим придруженим обољењима.
Лекари ВМА су се за ову процедуру обучавали у Националном респираторном центру у Кини, код стручњака за ову врсту хирургије.
Шта је све урађено
Према речима доктора Лековића, у инфраструктуру установе уложено је вишеструко више него претходних година
У последње две и по године у инфраструктурне радове на ВМА уложено је, према речима Лековића, седам до осам пута више него током претходних седам до осам година.
Урађена је, каже, хидроизолација равних кровова, а реконструисан је и систем климатизације. ВМА има око 6.000 просторија, у којима постоји могућност регулисања температуре и других услова.
“Морате имати специфичне услове у операционој сали, где мора температура бити 18 степени, филтриран, стерилан ваздух. Исто тако на хематолошком блоку. Добри услови значе свима – како особљу које ради, тако и пацијентима”, рекао је Лековић.
У оквиру реконструкције замењене су две климатизационе коморе и две климатизационе куле. Планира се и замена лифтова, док је у току замена подова.
ВМА има око 180.000 квадратних метара, 6.000 просторија и 850 купатила, што, како наводи Лековић, представља велики обим посла и захтева значајна улагања. Обновљена су и два ресторана, односно војничким речником, две кантине.
Дневно и до 150 пријема на болничко лечење
На ВМА се свакодневно обави велики број прегледа и пријема. Само преко Центра хитне помоћи, како је навео Лековић, претходног дана на болничко лечење примљено је 66 пацијената, док се дневно укупно прими између 70 и 150 пацијената.
Најчешће су у питању повреде и акутна стања у интерној медицини, али и пацијенти којима је потребна хитна операција или уградња стента због инфаркта миокарда.
Редовни пријеми обухватају пацијенте који долазе на планирану дијагностику или операцију, као и на хемиотерапију и лечење хематолошких болести. ВМА пружа услуге из широког спектра хируршких и интернистичких грана, као и офталмологије.
ВМА дежурна средом за Београд
ВМА је, према речима др Лековића, средом дежурна за Београд, али тог дана практично збрињава пацијенте из целе Србије.
“Тог дана збринемо, просечно, у нашем центру хитне помоћи, 500, 600, некад и 700 пацијената. Прими се на болничко лечење 60, 70 пацијената, буде десетак операција. То је један врло изазован дан за нас, који ми годинама успевамо да савладамо”, рекао је Лековић.
