NA N1 se održava nova predizborna „Debata“, u kojoj učestvuju Siniša Mali, Dušan Nikezić i Dušan Bajatović.
Foto: Printscreen
Rasprava Siniše Malog i Dušana Nikezića nastavila se oko životnog standarda, plata i siromaštva, a Mali je ponovo napravio poređenje sa periodom kada su ekonomsku politiku vodili Nikezić i Dejan Šoškić.
„Prosečna zarada danas je 1.034 evra, za razliku od oko 330 evra u doba Šoškića i Nikezića“, rekao je Mali.
On je naglasio da nije važan samo nominalni rast zarada, već i realni rast nakon uračunate inflacije.
„U nominalnom iznosu porasla je 11,2 odsto, ali realno 9,3 odsto. To je realan porast“, rekao je Mali.
Na pitanje zbog čega, uprkos rastu zarada, deo građana i dalje smatra da živi u siromaštvu, Mali je odgovorio da taj podatak ne osporava.
„Ja ne poričem podatak koji ste izneli. Bilo je samo mnogo, mnogo gore u vreme njihove ekonomske politike“, rekao je.
Ponovio je da su povećanje plata i penzija, kao i otvaranje novih radnih mesta, ključne mere u borbi protiv siromaštva.
„Četvrtina ljudi u doba Šoškića i Nikezića nije imala posao. Oni koji su imali posao bili su srećni sa prosečnom zaradom od 337 evra. Danas je prosečna plata 1.034 evra, uz stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto“, rekao je Mali.
„Plate i radna mesta su glavna snaga u borbi protiv siromaštva“, dodao je.
Nikezić je zatim ponovo vratio raspravu na cenu goriva, navodeći da je litar dizela u Srbiji 237 dinara, dok je u Severnoj Makedoniji, prema njegovim rečima, 187 dinara.
On je kritikovao i način na koji se obračunava minimalna potrošačka korpa, tvrdeći da pojedine stavke ne odgovaraju realnim životnim troškovima.
Kao primer naveo je da je za hotele i restorane za tročlanu porodicu u minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno svega 483 dinara mesečno.
„Nađite mi hotel u kojem tročlana porodica može za 483 dinara da popije kafu i vodu, a kamoli da prenoći“, rekao je Nikezić.
Pomenuo je i troškove obrazovanja, tvrdeći da iznosi predviđeni minimalnom potrošačkom korpom ne odgovaraju stvarnim cenama udžbenika i školskih potreba.
Mali je na kraju insistirao da dobije prostor da odgovori i na te tvrdnje.
„Za vaše vreme svaki četvrti građanin Srbije bio je bez posla“
Dušan Nikezić je, nadovezujući se na Bajatovićev podatak da je Srbija na oko 47 odsto evropskog proseka, rekao da to znači da građani Srbije žive više nego duplo lošije od proseka EU.
Siniša Mali odmah je reagovao i vratio raspravu na period kada su, kako je rekao, ekonomsku politiku vodili Nikezić i Dejan Šoškić.
„Ja ne mogu da ćutim na ovo. Minimalna zarada bila je 15.700 dinara u vreme Nikezića i Šoškića. U tom trenutku nije mogla da pokrije ni dve trećine minimalne potrošačke korpe“, rekao je Mali.
On je zatim otvorio pitanje nezaposlenosti.
„Za vreme Dušana Nikezića i Dejana Šoškića stopa nezaposlenosti bila je 25,9 odsto. Svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla“, rekao je Mali.
Nikezić je potom naveo podatke prema kojima 31 odsto građana i dalje subjektivno oseća siromaštvo, dok je potrošnja po stanovniku, prema njegovim rečima, na 57 odsto proseka Evropske unije.
Mali je odgovorio da nikada nije tvrdio da je situacija idealna.
„Ja nikada nisam rekao da je ovde sada cveće i drveće. Rekao sam samo da je danas bolje nego što je nekada bilo“, poručio je.
Zatim je detaljno izneo podatke za koje tvrdi da pokazuju rast kupovne moći.
Prema njegovim rečima, 2012. godine minimalna zarada pokrivala je svega 61,5 odsto minimalne potrošačke korpe.
„Ni dve trećine minimalne potrošačke korpe nije pokrivala minimalna zarada. Danas je pokrivenost 111,7 odsto, dakle minimalna potrošačka korpa je u potpunosti pokrivena, a sledeće godine idemo na 118 odsto“, rekao je Mali.
Dodao je da prosečna zarada danas pokriva prosečnu potrošačku korpu, što je naveo kao još jedan pokazatelj rasta kupovne moći.
Mali se potom pozvao i na Eurostat, tvrdeći da je Srbija po kupovnoj moći minimalne zarade ispred šest država Evropske unije.
„Bruto minimalna zarada je 733 evra, a po kupovnoj moći oko 1.064 jedinice. Ispred smo Mađarske, Bugarske, Estonije, Letonije, Češke i Slovačke“, rekao je.
Na kraju je ponovio da ne tvrdi da je životni standard idealan, već da je politika vlasti da plate, minimalac i penzije nastave da rastu i to, kako je naglasio, u realnom iznosu.
