Razlika postoji. Jasna je, i te kako jasna. Ali vest je da su Juventus i Dušan Vlahović prestali da šalju signale jedni drugima: sada razgovaraju. To rade sa obostranim ciljem da dođu do najboljeg mogućeg ishoda ove beskrajne trke.
“Ovo nije pregovaranje, ovo je prava pravcata potera. Klub i igrač razmišljaju naglas, i pre nego što zakažu sastanak. Polaze od veoma različitih pretpostavki. Juventus zna šta namerava da ponudi napadaču: dvogodišnji ugovor od oko 6,5 miliona evra neto po sezoni, uz priznavanje 4–5 miliona evra provizije pri potpisivanju. Vlahović, s druge strane, ima drugačiju računicu: kada je reč o plati, želeo bi da dostigne 7 miliona — koliko godišnje zarađuje i Kenan Jildiz — ali pre svega cilja na duplo veću proviziju. Da, jer za potpis traži 8–9 miliona”, piše Tutosport.
Dakle, da rezimiramo: razlika između plate i provizije iznosi oko 6 miliona evra. Mnogo, kada se uzme u obzir da je reč o dvogodišnjem ugovoru. Ali Juventus i dalje drži utakmicu otvorenom, pregovara kako bi smanjio razliku i traži način da se približi igraču. Bez pritiska da mora po svaku cenu da ga dovede, iako je u pogledu odnosa cene i kvaliteta najisplativiji od svih napadača koji se razmatraju.
A na kraju krajeva, i golovi daju za pravo Srbinu u odnosu na igrače koje Karnevali i Masara mukotrpno jure na tržištu. Nedavno otvaranje Lučana Spaletija na konferenciji za štampu otvoreni je poziv za Vlahovića: „Ono što je bilo u okviru moje nadležnosti pre kraja prvenstva sam uradio, ja dajem tehničke procene, a onda postoji drugi, ekonomski aspekt koji nije u mojoj nadležnosti. Nakon završetka prvenstva nisam ponovo razgovarao sa njim, ali on zna šta mislim o njemu. Vrata kancelarija naših direktora su uvek otvorena, ali je jasno da morate pozvoniti na interfon da biste ušli.”