уторак, 25.08.2026, 15:50 -> 15:53
Извор: РТС
Штета по биодиверзитет је огромна, не постоји механизам да се она изрази у новцу, али на плану обнове после пожара већ се ради, каже за РТС Владимир Николић, в. д. директора Управе за шуме.
Како обновити шуме и Делиблатску пешчару после пожара – зашто се неће садити бор
Иако је рано за детаљну процену штете и израду планова санације ватром захваћених подручја, стручњаци кажу да ће се пошумљавање одвијати у складу са захтевима нове климатске реалности. Како опоравити земљиште на голетима Столова, чиме ће се везивати песак Делиблатске пешчаре, колико је времена потребно за обнову биодиверзитета и са каквим капацитетима Србија располаже?
У пожару у Делиблатској пешчари изгорело је око 4.000 хектара, од чега 3.900 хектара под шумом. Штета по биодиверзитет је огромна.
“Не можемо и не би вероватно било пожељно да то преводимо у број стабала, јер сама пешчара има неки други карактер. Све шуме у пешчари су заштитног карактера и на првом месту штите овај песак да се не помера”, изјавио је у Дневнику РТС-а Владимир Николић, в. д. директора Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Угрожени јелени пуштени у слободну природу
Штета је, како је оценио, огромна и када је реч о животињском свету и микроорганизмима, али не постоји механизам да се она изрази у новцу.
Јелени који су били угрожени у Драгићевом хату пуштени су у слободну природу, а настоји се да остану на том подручју организовањем појилишта и допремањем хране.
“На плану се већ ради”
Николић је подсетио да је чланом 16 Закона о шумама предвиђена израда санационог плана најкасније три месеца по завршетку непогоде, при чему тај рок почиње да тече када МУП и Сектор за ванредне ситуације званично прогласе да је пожар угашен.
Нагласио је да се на плану већ ради, пошто постоје описи станишта и састојина, као и раније усвојена планска документа за то подручје.
“Багрем ће се обновити сâм, бор вероватно нећемо садити”
Багрем ће се, каже, сâм обновити вегетативним путем, док избор осталих врста мора да прати нову климатску реалност.
“Што се тиче бора, врло вероватно нећемо садити бор, већ ћемо садити неке врсте које су отпорније на ове временске услове и на климатске прилике”, рекао је Николић и додао да ће то бити лишћари или комбинација четинара и лишћара, јер је наука доказала да су мешовите заједнице отпорније.
Најугроженији су, према његовим речима, црни и бели бор, док су буква, граб и неке друге врсте најотпорније на пожаре.
Расадничких капацитета има довољно, а кроз пројекат “Forest invest” биће унапређени расадници у Пожеги и Каћу, уз коришћење и приватних капацитета, навео је Николић, уз напомену да производња садница пре свега зависи од урода семена.
“Ватрено крштење” мониторинга шума
Говорећи о националном интелигентном мониторингу шума, који покрива целу територију Србије и односи се на све штетне организме, а не само на пожаре, Николић је рекао да је систем представљен у мају и да је сада имао “ватрено крштење”.
“Да наслутимо размере апсолутно нисмо могли”, одговорио је Николић на питање да ли је овакав развој догађаја могао да се предвиди и објаснио да у јужном Банату кошава дува из свих праваца и да се правац ширења пожара у боровим шумама не може лако предвидети.
