Дуготрајна суша уздрмала је и снабдевање и берзе електричне енергије у Европи, а посебно у нашем региону. И ове седмице цене струје задржале су висок ниво. Мегават-сат на српској берзи кошта око 150, а на Мађарској 175 евра, што је и даље дупло скупље него почетком лета.
Ниски водостаји европских река драстично смањују рад хидроелектрана, али и производњу струје у нуклеаркама и термоелектранама. Све плићи Дунав у нашем региону довео је до мањка струје, посебно у вечерњим сатима, када нема ни соларне енергије, па цена мегавата премашује и 500 евра.
Извршни директор Српске берзе електричне енергије (СЕПЕКС) Милош Младеновић истиче да се сви поремећаји и ситуације у западној и централној Европи одражавају на наш регион и српско тржиште.
“Прича у августу је била шира, није само наш регион био погођен сушама, већ је слична ситуација била и у Француској, где је у неким моментима око 6.500 мегавата нуклеарне производње било ван погона. У септембру се очекују цене на нивоу између 135 и 150 евра по мегават-сату”, указује Младеновић.
Додаје, такође, да није песимиста, али да нас чека тешка зима. Младеновић ипак истиче да се нада да ће се и акумулације мало опоравити.
Из ЕПС-а поручују да се Србија сада ослања на термоелектране и акумулацију хидроелектране Бајина Башта, а 10 одсто потрошње струје покрива увозом.
После активности на подизању нивоа воде, Мађарска поново покреће реакторе електране Пакш, док је румунска нуклеарка и даље ван погона.
Бугарска убрзано тражи решење
У Бугарској нуклеарка Козлодуј за сада ради, али, као и друге европске земље, Бугарска убрзано тражи решења да обезбеди воду неопходну за хлађење енергетских капацитета и превазилажење сушних криза у будућности.
“Идентификовано је седам варијанти техничких решења која би омогућила подизање нивоа воде Дунава. Тренутно се ради на конкретном пројекту – пројектовању насипа дужине између 250 и 300 метара. Разматрају се и друге могућности, укључујући пребацивање количина воде из интерних резервоара у електрану”, истиче министарка енергетике Бугарске Ива Петрова.
Изградња расхладних торњева
Стручњак Универзитета у Сасексу у Великој Британији Пол Дорфан објашњава да се дискусија француске електропривреде за сада своди на изградњу расхладних торњева – оних који испуштају оно што је, у суштини, водена пара.
“Међутим, проблем је у томе што то подразумева веома значајан губитак воде услед испаравања и то у свету у којем све више влада несташица воде”, каже Дорфан.
Због наставка топлотног таласа, анализе већине европских земаља показују да ће цене електричне енергије премашити рекордне нивое из гасне кризе 2022. године.
