AMERIČKA vojska rasporedila je M142 visokomobilni artiljerijski raketni sistem (HIMARS) za vežbe bojeve municije tokom vežbi Zajedničkog pacifičkog multinacionalnog centra za spremnost (JPMRC) na Aljasci, što je navodno poslužilo za potvrdu sposobnosti „brzog raspoređivanja, integracije i izvođenja preciznih udara na velikim daljinama uprkos ekstremno niskim temperaturama i zahtevnom terenu“.
Foto militarywatchmagazine.com/US Army
17. poljska artiljerijska brigada vojske sprovela je misiju kopnenog napada koristeći sisteme, koja se fokusirala na testiranje sposobnosti brigade da brzo rasporedi i koristi lansere u ekstremnim uslovima, gde teren, temperatura i logistika značajno komplikuju operacije. Vojska je izjavila da je integrisanje vatre velikog dometa u arktičku obuku važno kako bi se osiguralo da snage ostanu spremne da brzo reaguju u spornim okruženjima.
Najnovije aktivnosti odražavaju kontinuirane napore američkih snaga da unaprede spremnost u arktičkim regionima, u kontekstu šireg povećanja prisustva više članica NATO-a na krajnjem severu. Arktičke temperature stvorile su tehničke izazove za lansere HIMARS-a, zamrzavajući ključne komponente koje su ugrožavale operativne rokove. 17. artiljerijska brigada koordinisala je aktivnosti sa 11. vazdušnodesantnom divizijom i 354. eskadrilom za operativnu podršku kako bi obezbedila resurse neophodne za održavanje sistema unutar radnih temperaturnih ograničenja, što je omogućilo uspešno izvođenje bojevih gađanja.
Kapetan Beni Rodrigez naglasio je značaj ekspedicione obuke: „Ovakve vežbe testiraju našu sposobnost projekcije sile u surovim uslovima i primoravaju nas da rešavamo kompleksne probleme koje nije moguće simulirati u matičnoj bazi.“ „Moto našeg bataljona je ‘fleksibilan’, a ova vežba je učinila da ta reč odjekne kod svakog vojnika u ovoj bateriji“, dodao je, detaljno objašnjavajući kako se osoblje prilagodilo različitim preprekama u okruženju.
Foto militarywatchmagazine.com/US Army
Od osam zemalja sa arktičkim teritorijama, samo Rusija ostaje van NATO-a, sa rastućim prisustvom članica NATO-a u regionu i obukom za regionalni sukob visokog intenziteta, za koju se naširoko procenjuje da ima za cilj pripremu za mogući rat sa tom zemljom. HIMARS je raspoređen u više važnih vežbi u blizini ruske teritorije, pri čemu je američka vojska početkom februara izvela vežbe bojeve municije koristeći sisteme u blizini Klajpede, u Litvaniji, otprilike 50 kilometara od ruske granice, što je široko protumačeno kao demonstracija sile. Sredinom januara, artiljerijske jedinice američke i litvanske vojske sprovele su naprednu obuku interoperabilnosti usmerenu na upotrebu HIMARS-a na poligonu za obuku Pabrade blizu beloruske granice. Druge članice NATO-a su takođe izvršile značajna raspoređivanja HIMARS-a, pri čemu je poljska vojska rasporedila HIMARS u Finsku radi učešća u vojnim vežbama NATO-a „Brzi odgovor 25“ u maju 2025. godine, kao deo šireg doprinosa koji uključuje osoblje iz 1. raketne brigade i 6. vazdušno-desantne brigade.
Raketni artiljerijski sistemi su igrali centralnu ulogu u rusko-ukrajinskom ratu, pri čemu je HIMARS postigao više značajnih uspeha, uključujući uništavanje kritične infrastrukture, lansera i radara iz sistema protivvazdušne odbrane S-400 i drugih ciljeva visokog značaja daleko iza neprijateljskih linija. Jedan od najznačajnijih uspeha postignutih bio je napad 1. januara 2023. godine, u kojem je poginulo 89 ruskih vojnika nakon što su pogodili privremenu kasarnu u spornom regionu Donjecka. HIMARS je visoko cenjen zbog mogućnosti udara na velike udaljenosti, smešten u prostor veličine kamiona 6×6, pružajući brzinu i visoku mobilnost preko zemlje radi poboljšanja preživljavanja, a istovremeno omogućavajući lako vazdušno prebacivanje. Sistem takođe može poslužiti kao lanser balističkih raketa ATACMS-a, koji su korišćeni za napade na ciljeve visokog značaja kao što su aerodromi u Rusiji na mnogo većim daljinama.
Arktik ostaje vitalan za rusku ekonomiju, čineći približno 20 procenata BDP-a zemlje, a istovremeno je vitalan i za rusko pomorsko nuklearno odvraćanje, sa velikom većinom njenih podmornica sa balističkim raketama koje su bazirane u regionu. Otvaranje Severnog morskog puta takođe je učinilo mogućnost ometanja civilnog brodarstva u regionu vitalnom za svaki napor Zapadnog bloka da nametne udaljenu blokadu Rusiji ili Kini. Vrhovni komandant ruske mornarice, admiral Aleksandar Moisejev, upozorio je u decembru, u vezi sa širenjem arktičkih operacija članica NATO-a, da su članice NATO-a koje se graniče sa Arktikom značajno ubrzale izgradnju ledolomaca i brodova “ledene klase”, dok su istovremeno razvijale širok spektar tipova dronova namenjenih posebno za borbu u regionu.
-Ove akcije dokazuju da Rusija mora da formira vojne instrumente odvraćanja na Arktiku. Međutim, želeo bih da napomenem da se mi ne približavamo njihovim granicama, oni se približavaju našim“, primetio je.
(militarywatchmagazine.com)
BONUS VIDEO – PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: “Vožnja deluje gotovo neprimetno”