NA tržištu nije retkost da jedan vlasnik ima nekoliko kompanija. Jedna može da se bavi proizvodnjom, druga prodajom, treća nekretninama, a četvrta logistikom. Sve mogu da posluju pod sličnim imenom i da budu deo iste poslovne grupe.
Foto: Mykhailo Polenok / Panthermedia / Profimedia
Ali šta se dešava kada jedna od tih firmi ostane dužna novac?
Mnogi poverioci tada pomisle da mogu da naplate dug od druge kompanije istog vlasnika, posebno ako ona posluje uspešno. Međutim, zakon pravi jasnu razliku između povezanih društava.
To što više firmi ima istog vlasnika ne znači da one automatski odgovaraju za međusobne dugove. Svako privredno društvo je zasebno pravno lice, sa sopstvenom imovinom, obavezama i poveriocima.
Isti vlasnik ne znači i isti dug
Ako kompanija A duguje novac dobavljaču, činjenica da isti vlasnik poseduje i kompaniju B sama po sebi nije dovoljna da poverilac pošalje račun kompaniji B.
Upravo zbog toga je prilikom sklapanja posla veoma važno proveriti sa kim se ugovor zaključuje.
Poznato ime vlasnika, brend ili poslovna grupa nisu isto što i konkretno pravno lice koje je preuzelo obavezu. Ako ta firma kasnije ne može da izmiri dug, vlasnikova druga kompanija ne postaje automatski odgovorna za taj dug.
Kada ipak možete da tražite novac od druge firme?
Situacija može da bude drugačija ako postoji dodatni pravni osnov.
To, između ostalog, može biti jemstvo, garancija ili ugovor kojim je drugo lice preuzelo određenu obavezu. U takvim slučajevima moguće je da za dug odgovara i drugo lice ili kompanija, ali to mora da proizlazi iz konkretnog pravnog odnosa.
Zato je ključno pogledati šta tačno piše u ugovoru i ko je u njemu naveden kao druga ugovorna strana.
Šta ako je firma samo paravan?
Postoji i situacija u kojoj poverilac može da se pozove na takozvano probijanje pravne ličnosti.
Ovaj institut omogućava da se, u određenim slučajevima zloupotrebe ograničene odgovornosti, odgovornost ne završi samo na imovini društva.
To se, međutim, ne primenjuje automatski svaki put kada firma nema dovoljno novca da plati dug. Potrebno je da postoje okolnosti koje ukazuju na zloupotrebu.
Zakon, između ostalog, predviđa situacije u kojima član društva koristi društvo ili njegovu imovinu kao sopstvenu, koristi društvo za ostvarivanje cilja koji mu je inače zabranjen ili umanjuje imovinu društva znajući da ono neće moći da izvršava svoje obaveze.
Drugim rečima, nije isto kada firma propadne zbog lošeg poslovanja i kada se kompanija koristi kako bi se namerno izbeglo izmirivanje obaveza.
Zašto vlasnici imaju više kompanija?
Postojanje više firmi pod istim vlasnikom samo po sebi nije neuobičajeno niti znači da postoji zloupotreba.
Velike poslovne grupe često razdvajaju različite delatnosti kroz više društava. Jedna kompanija može da se bavi proizvodnjom, druga prodajom, treća nekretninama, a četvrta transportom.
Na taj način mogu da se odvoje prihodi, troškovi i poslovni rizici različitih delatnosti.
Agencija za privredne registre poznaje i konsolidovane finansijske izveštaje poslovnih grupa, u kojima se pojavljuju matična i zavisna pravna lica.
Najvažnije pitanje: Ko vam zapravo duguje novac?
Za poverioca je zato mnogo važnije ko je potpisao ugovor nego koliko je velika poslovna grupa kojoj ta firma pripada.
Ako ste robu prodali, uslugu pružili ili novac pozajmili jednoj kompaniji, prvo treba utvrditi koje je pravno lice preuzelo obavezu.
Tek nakon toga može se proveravati da li postoji neki dodatni osnov zbog kojeg za dug može da odgovara i drugo lice.
Najjednostavnije pravilo glasi: isti vlasnik ne znači automatski i isti dug.
(Kamatica)