“AKO ME VIDIŠ, PLAČI!” Reka se drastično povukla i otkrila mračnu tajnu: Pronađen drevni kamen koji najavljuje CRNE DANE: Pojavljuje se i u komšiluku

Vodostaj Elbe u Drezdenu spustio se na svega pedesetak centimetara, pa su iz rečnog korita ponovo izronili takozvani “gladni kamenovi” – vekovima stara upozorenja na sušu, oskudicu i glad.

Jeziva poruka iz prošlosti: “Ako me vidiš, plači”

Najpoznatiji među njima nosi uklesanu poruku: “Ako me vidiš, plači”. Dugotrajna suša i izuzetno nizak vodostaj Elbe ponovo su otkrili “gladne kamenove”, nemački Hungersteine, nemu hroniku nekih od najtežih godina u istoriji srednje Evrope.

Vodostaj Elbe u Drezdenu spustio se na oko 53 centimetra, dok je uobičajena vrednost približno 1,60 metara. Zbog manjka vode gotovo potpuno je obustavljena teretna plovidba gornjim tokom reke, a znatno su ograničene i turističke plovidbe čuvenim drezdenskim parobrodima.

Simboli propasti i nema hronika najtežih godina

Iz plitke vode istovremeno su počele da se pojavljuju stene sa uklesanim godinama i porukama koje su ostavljali ljudi tokom velikih suša u prošlosti. Nazvane su “gladnim kamenovima” zato što njihov izlazak iz vode nikada nije bio dobar znak.

Nizak vodostaj značio je oskudne prinose, presušena polja, otežan rečni saobraćaj, nestašicu hrane i rast cena. Kada bi kamen postao vidljiv, ljudi su znali da dolaze teški dani. Na području Drezdena postoji nekoliko ovakvih istorijskih beležnika niskog vodostaja. Mogu se pronaći kod Pilnica, Laubegasta, Tolkevica i drugih delova grada uz Elbu, a na njima su uklesane godine velikih suša, među kojima su 1778, 1893, 1904, 2003, 2015. i 2018.

Najstariji zapisi datiraju još iz 15. veka

Ipak, najpoznatiji “gladni kamen” nalazi se uzvodno, na levoj obali Elbe kod grada Dječina u Češkoj, nedaleko od granice sa Nemačkom. Na njemu je na nemačkom jeziku uklesana rečenica: “Wenn du mich siehst, dann weine.” “Ako me vidiš, plači.”

Najstarija i danas čitljiva godina na kamenu jeste 1616, dok su stariji zapisi iz 1417. i 1473. vremenom oštećeni i izbrisani. Na njegovoj površini ostale su urezane i druge godine u kojima se Elba povlačila pred dugotrajnim sušama. Ovi kamenovi nisu predviđali budućnost. Oni su prenosili iskustvo prethodnih generacija. Poruka je bila jednostavna: ako se voda povukla toliko da kamen ponovo može da se vidi, sledi ono što su ljudi uz ovu reku već preživeli – suša, loša žetva i oskudica.

“Gladni kamenovi” se pojavljuju i u našem regionu

Nekada su “gladni kamenovi” upozoravali na prazne ambare. Danas, kada sve češće izranjaju iz evropskih reka, njihova vekovima stara poruka zvuči kao upozorenje namenjeno i našem vremenu. U regionu najbliži poznati primeri beleženja ekstremnih suša mogu se pronaći u Budimpešti, Zidanom Mostu i Mariboru.

U Dunavu, kod budimpeštanskog Gelertovog brda, takozvana Stena gladi postaje vidljiva kada se vodostaj spusti ispod približno 95 centimetara. Kamen kod Zidanog Mosta u Sloveniji, u koritu Save, nosi uklesanu 1834. godinu, a ista godina zabeležena je i na kamenu u Dravi kod Maribora.

Šta krije srpski deo Dunava

U Srbiji nizak vodostaj Dunava otkriva drugačije svedoke prošlosti. Kod Prahova su 2022. godine iz rečnog korita izronile olupine više od dvadeset nemačkih ratnih brodova, potopljenih 1944. godine.

Dunav je ovih dana kod Bezdana ponovo blizu istorijskog minimuma. Ostaje pitanje: šta bi još moglo da izroni iz njegovog korita ukoliko se voda dodatno povuče?

(021.rs)