Овогодишња 29. Милкенова глобална конференција, одржана од 3. до 6. маја у Беверли Хилсу, још једном је претворила Лос Анђелес у привремену престоницу глобалног капитала и политичко-економског утицаја. Током четири дана, хотел Беверли Хилтон, Валдорф Асторија Беверли Хилс и околни луксузни хотели постали су место сусрета Волстрита, Силицијумске долине, државних фондова Блиског истока, технолошких компанија, енергетских гиганата и политичких стратега који данас обликују правац светске економије.
Конференција, коју организује Милкен институт – непрофитни тинк-тенк из Калифорније – већ годинама важи за својеврсни “Давос Западне обале”. Али, за разлику од Давоса, где доминирају државе и дипломатија, Милкенова конференција је непосреднија, тржишно оријентисанија и ближа стварним токовима капитала. Овде се не говори само о идејама; овде се отворено разговара о томе где ће се у наредној деценији улагати трилиони долара.
Тема овогодишње конференције била је “Лидерство у новој ери”, али су се готово сви панели – од геополитике и енергетике до медицине и психологије – сводили на једно централно питање: како ће изгледати свет после експлозије вештачке интелигенције и краја ере стабилне глобализације?
Међу учесницима били су Скот Бесент, секретар Министарства финансија САД, Кевин Хасет, директор Националног економског савета Беле куће, Тим Скот, сенатор из Јужне Каролине, и Рон Десантис, гувернер Флориде, као и директорка ММФ-а Кристалина Георгијева, Лери Финк из Блекрока, Мајк Вирт из Шеврона, руководиоци Мубадале, Апола, Блекстона и Карлајла, као и представници Гугла, Мете, Јутјуба, великих здравствених система, америчке администрације и стране дипломатије. У ходницима конференције могли су се подједнако срести милијардери, оснивачи стартапова, министри, нобеловци, менаџери хеџ фондова и технолошки инвеститори.
ММФ поручио политичарима – не доливајте уље на ватру
Главна тема конференције ове године била је вештачка интелигенција – и то не само на технолошким панелима. ВИ је била присутна свуда: у разговорима о енергетици, банкарству, медицини, образовању, националној безбедности, тржишту рада, па чак и људској психологији. У једном тренутку постало је јасно да ВИ више није само технолошки сектор – постала је основна инфраструктура нове глобалне економије.
Постављајући оквир за главни наратив конференције, директорка ММФ-а Кристалина Георгијева упозорила је да се глобална економија налази у осетљивој фази, посебно због рата на Блиском истоку и ризика по енергетска тржишта.
Оценила је да је првобитни, оптимистичнији сценарио ММФ-а већ “у ретровизору”, док продужење конфликта и високе цене нафте могу довести до знатно слабијег раста и јачих инфлаторних притисака.
Њена порука лидерима била је кратка и јасна: не доливајте уље на ватру.
Георгијева је истакла да свет улази у еру дубоких промена под утицајем вештачке интелигенције и геополитичких ризика. На панелу о глобалним економским изгледима поручила је: “Не будите носталгични за предвидивом прошлошћу. Пригрлите непредвидиву, узбудљиву будућност”, наглашавајући утицај вештачке интелигенције на друштво, потребу за усавршавањем радне снаге и прилагођавањем економија новим околностима.
Лери Финк, председник и извршни директор Блекрока, одбацио је тврдње да је реч о још једном технолошком балону. Напротив, према његовим речима, свет тек улази у доба највеће дигиталне инфраструктурне трансформације још од изградње аутопутева и електроенергетских мрежа.
Потражња за енергијом, чиповима, клауд системима и дата центрима расте много брже него што су тржишта очекивала, а изградња инфраструктуре за вештачку интелигенцију захтеваће билионе долара капитала.
Повратак нуклеарне енергије
Управо зато, једна од најзанимљивијих промена на Милкену јесте повратак нуклеарне енергије у центар инвестиционих разговора. Пре само неколико година, многи фондови избегавали су ту тему због политичких и ЕСГ (Environmental, Social and Governance – скуп стандарда који усмеравају корпоративне политике) разлога. Данас се о нуклеарној енергији говори готово као о неопходном делу будуће енергетске стратегије.
Разлог је једноставан: револуција вештачке интелигенције троши огромне количине електричне енергије, а велики дата центри захтевају стабилне и дугорочне изворе напајања.
Брус Флат из Брукфилда, кога често називају “канадским Вореном Бафетом”, упоредио је инфраструктуру за вештачку интелигенцију са историјском изградњом путева, железница, електроенергетских мрежа и фабрика, оценивши да се данас глобална економија практично “прежичава” кроз клауд системе, дата центре и нову индустријску дигиталну инфраструктуру.
Економија безбедности и нова геополитика капитала
Још једна тема која се јасно осећала у готово свим разговорима јесте раст “економије безбедности”. Ратови у Украјини и на Блиском истоку променили су начин на који инвеститори посматрају одбрамбену индустрију, енергетску независност и стратешку инфраструктуру.
Иако се о томе често говорило посредно, било је јасно да тржишта данас војну технологију, сајбер безбедност и енергетску сигурност све више посматрају као један од најисплативијих дугорочних инвестиционих праваца.
Међутим, изван инвестиционих графикона остаје озбиљно питање: да ли раст војне индустрије може бити добар за фондове и тржишта, али лош за дугорочну глобалну стабилност? Та дилема могла се осетити у многим неформалним разговорима иза затворених врата.
Приватни капитал и “бифуркирана” економија
Ипак, оптимизам у вези са вештачком интелигенцијом пратио је и опрез. Марси Фрост из КалПЕРС-а (агенција из Калифорније која управља највећим пензионим фондом у САД) упозорила је да ће вештачка интелигенција пореметити почетне позиције на тржишту рада, док је Џорџ Гонкалвес из МУФГ-а (највећа финансијска групација у Јапану) глобалну економију описао као “бифуркирану”: један њен део, предвођен инвестицијама у вештачку интелигенцију, привлачи огроман капитал, док традиционалне индустрије и даље трпе притисак високих каматних стопа и слабијег финансирања.
На финансијским панелима много се говорило о приватном кредитирању, тржишту које је последњих година снажно порасло као алтернатива банкарском финансирању.
Харви Шварц из Карлајла (једна од највећих приватних инвестиционих компанија на свету) тврдио је да приватни кредит, за разлику од банака, не концентрише ризик, већ га распоређује. Џим Зелтер из Аполо глобал менаџмента оценио је да је “велика слика” заправо океан приватног капитала који данас мења начин на који компаније долазе до новца.
Закључак Милкенове конференције није био једнозначан. Глобална економија показује отпорност, али је све мање стабилна и све више подељена: између САД и остатка света, између сектора вештачке интелигенције и традиционалне индустрије, између концентрације капитала и стварне забринутости радника, као и између енергетских потреба и геополитичких ризика.
За Србију и регион Западног Балкана порука је јасна: свет улази у фазу у којој капитал тражи стабилност, инфраструктуру, енергију, таленте и стратешко позиционирање.
Мале економије које могу да понуде поуздане ланце снабдевања, образовану радну снагу, дигиталну трансформацију и регионалну повезаност имаће прилику да привуку нову врсту инвестиција. Али тај прозор прилике неће дуго остати отворен.
Србија, ЕКСИМ и нова америчка индустријска стратегија
Посебну пажњу РТС-а привукло је присуство Џона Јовановића, једног од највише рангираних америчких званичника српског порекла и председника америчке Експорт-импорт банке.
У Вашингтону се Јовановић данас сматра једним од нових лица америчке економске стратегије, а његов рад снажно подржавају и поједини утицајни лидери из технолошког и политичког сектора, укључујући и Дину Пауел Макормик из Мете.
ЕКСИМ банка је годинама била институција чији је значај у америчкој политици често довођен у питање.
Међутим, под Јовановићевим вођством банка је прошла кроз озбиљну реорганизацију, повратила профитабилност и стратешки се репозиционирала.
На Милкеновој конференцији било је јасно да америчка администрација данас на ЕКСИМ гледа много шире него на класичну извозну банку — као на инструмент америчке индустријске политике и важно средство у глобалном економском надметању са Кином.
Јовановић: САД ће се супротставити иницијативи “Појас и пут”
Јовановић је посебно истакао четири кључна стуба развоја ЕКСИМ-а: јачање америчке производње, заштиту ланаца снабдевања, финансирање стратешког америчког извоза и супротстављање кинеској иницијативи “Појас и пут”.
У суштини, реч је о настојању да се Сједињене Државе врате у средиште глобалне конкуренције кроз спој капитала, индустрије и државне стратегије – својеврсном повратку Америке у средиште глобалне утакмице меке моћи.
У ери у којој се геополитика и финансије поново спајају, ЕКСИМ се све више позиционира као инструмент америчког економског суверенитета и одговор на кинеску глобалну финансијску експанзију.
Милкен ван конференцијских сала
Али, Милкен никада није само званични програм.
Као и Давос, Генерална скупштина Уједињених нација или Кански фестивал, Милкен је током година постао гравитационо средиште читавог низа паралелних догађаја — приватних вечера, инвестиционих самита и неформалних окупљања иза затворених врата.
Овогодишњи пратећи догађаји укључивали су скупове попут Конференције о дуговечности, Анкорелејтед алтс и Симпозијума о улагањима породичних канцеларија Лидо, али и велики број приватних догађаја које су организовали Блекрок, Ситадел, Аполо, Карлајл, Кањон и други финансијски гиганти.
Током целе недеље, лобији хотела Пенинсула, Мејборн, Валдорф Асторија, Фермонт и Фор Сизонс претварали су се у продужене ходнике саме конференције.
Санта Моника булевар и Вилшир булевар од раног јутра до касне вечери личили су на неформалну писту глобалних финансија, са препознатљивим тамноплавим оделима — готово униформом инвестиционог и политичког естаблишмента.
Као учесница Милкенове конференције у последње четири године, могла сам јасно да уочим још једну важну промену: долазак нове генерације учесника.
Ходници су ове године били приметно „млађи“ – било је више оснивача стартапова, инвеститора у вештачку интелигенцију, технолошких предузетника и нових лица из света дигиталне економије.
Африка, Блиски исток и нове инвестиционе дестинације
Милкенова глобална конференција 2026 показала је да се нова глобална економија не формира у једној престоници, већ на раскршћу Волстрита, Силицијумске долине, Блиског и Далеког истока, енергетских тржишта и вештачке интелигенције.
У Беверли Хилсу се ове недеље није разговарало само о капиталу – разговарало се о новом поретку светске економије у коме Африка и Латинска Америка све јасније избијају у први план као следеће велике инвестиционе дестинације.
За крај конференције остала су ми у сећању и два симболична сусрета.
У неформалном разговору са јужноафричким милијардером Патрисом Моцепеом, једним од најутицајнијих пословних људи Африке, тема је неочекивано скренула ка Београду.
Фондација Моцепе додељује милионску награду за најбољи развојни пројекат на афричком континенту, а сам Моцепе са посебном емоцијом говори о годинама које је провео у Србији, успоменама из тог периода и жељи да ускоро поново посети нашу земљу.
Сличан тон обележио је и разговор са извршним директором Мубадале, Калдуном Ал Мубараком, који је изразио велико интересовање за Србију и значај инвестиција своје компаније у нашој земљи, пристајући да РТС-у после конференције да ексклузиван интервју.
Питбул, моћ и култура глобалне елите
У духу подмлађених гостију, конференција је завршена енергичним концертом светски познатог америчког музичара Питбула — симболичним финалом догађаја који данас далеко превазилази оквире класичне финансијске конференције.
И можда управо у томе лежи његова права посебност: док се дању у салама разговара о трилионима долара, вештачкој интелигенцији и будућности светске економије, вечери откривају другу страну глобалне елите — ону која разуме да су моћ, култура и умрежавање данас део истог екосистема утицаја.
Хоризонталне мреже нове елите
Милкенова глобална конференција тако остаје много више од пословног скупа. Она је огледало света који се убрзано мења — и можда једно од ретких места на којима се већ сада може наслутити како ће изгледати нова глобална елита 21. века.
За крај, вреди навести и мисао историчара Најала Фергусона са Хувер института, такође једног од говорника на конференцији: „Током историје, хијерархије смештене у високим кулама тврдиле су да владају, али је стварна моћ често почивала у мрежама на градском тргу испод њих.“
Милкен и бројне конференције широм света управо су израз снаге тог хоризонталног умрежавања, које данас служи као противтежа хијерархијском устројству мултинационалних пирамида моћи.
Ауторка је председница Америчко Српске Асоцијације за просперитет (A.S.A.P.)
