SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici 25. marta obeležavaju praznik Prepodobnog Simeona Novog Bogoslova – svetitelja koga narod pamti kao blagog, tihog i bogougodnog čoveka.
Foto: Printscreen
Njegovo učenje počiva na jednostavnoj, ali snažnoj ideji: vrlina je čudesna sila, a duša koja odiše božanskom ljubavlju može da prevaziđe sve prepreke. Zbog toga se na ovaj dan vernici pozivaju da zastanu, zagledaju se u sopstvenu dušu i posvete trenutke unutrašnjem miru.
Običaji na današnji dan
Tradicionalno, 25. marta je dan posta. Hrana je skromna i prosto pripremljena, a izbegavaju se meso, mlečni proizvodi i jaja. Vernici veruju da post čisti telo i duh i pomaže da se lakše usmeri pažnja ka duhovnim vrednostima. Pored toga, izbegava se svaka rasprava, svađa ili konflikt, jer je mir u domu i srcu važan za pravi doživljaj praznika.
Mnogi se danas posvećuju molitvi. Postoje posebne molitve upućene Svetom Simeonu Novom Bogoslovu, kojima se traži pomoć u ličnom duhovnom razvoju i osnažuje želja za vrline. Najčešće su to tihe, unutrašnje molitve, ali i čitanje njegovih dela, posebno “Himni o Božanskoj ljubavi” i aforizama iz njegovih stoslova, koji podsećaju da je susret sa Bogom dostupan svima koji ga iskreno traže.
Ko je bio Sveti Simeon Novi Bogoslov?
Sveti Simeon se rodio u Paflagoniji, u mestu Galata, u imućnoj i uglednoj porodici. Roditelji su ga rano poslali u Carigrad, gde je odrastao među visokim društvom. Ipak, Simeon nije bio tipično dete svog vremena – više je voleo učenje nego igre, izbegavao nestašluke i brzo postao poznat kao vrstan krasnopisac.
Ostavivši sve bogatstvo, Simeon je otišao u manastir, gde je pod vođstvom starca Simeona započeo podvižnički život. Njegova dela – teološke propovedi, pisma, himne i aforizmi – ostala su zapisana kao putokaz duhovnog rasta i introspektivnog života. Smatra se za najvećeg bogoslova posle Svetog Grigorija Bogoslova, a mošti mu se smatraju čudotvornim.
Simeonova teologija bila je posebna po tome što je naglašavala lično iskustvo vere. Verovao je da svaki čovek, kroz iskrenu molitvu i posvećenost, može doživeti ono što je nazivao “božanskom svetlošću” – unutrašnje prosvetljenje koje prevazilazi reči i razum. Time je pomerio granice tadašnjeg shvatanja vere, ističući da ona nije samo učenje koje se prenosi, već živo iskustvo koje se doživljava.
Svetac i mošti čudotvorne
O njegovoj veri i snazi uverenja svedoče i njegove reči koje se i danas često citiraju: ne treba sumnjati da je moguće primiti Duha Božjeg, niti verovati da je takvo iskustvo rezervisano samo za odabrane. Naprotiv, smatrao je da je ono dostupno svakome ko ga iskreno traži.
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov upokojio se 1032. godine, a veruje se da su njegove mošti čudotvorne. Ipak, njegovo najveće nasleđe nisu čuda, već poruka koju je ostavio – da je put ka Bogu ličan, tih i duboko unutrašnji. Upravo zato, ovaj praznik je prilika da se makar na trenutak udaljimo od svakodnevne buke i zapitamo se gde smo mi na tom putu.
(Ona.rs)
BONUS VIDEO:
ŽENE U AUTO-MOTOSPORTU: Predstavljen novi koncept