“Управо у томе лежи прави значај стратешког дијалога покренутог у Вашингтону”, наводи швајцарски лист у тексту “Вашингтон мења правила игре на Балкану: Србија постаје партнер, од Косова се тражи да заштити своје мањине” новинара Кристофа Нергелија.
Како је истакнуто, још значајније од самог дијалога јесте оно што се догађа, односно не догађа у односима између Вашингтона и Приштине и подсећа да се америчка политика према Западном Балкану годинама заснивала на готово непромењеној претпоставци – да је Приштина најближи партнер Вашингтона у региону, док су “односи са Србијом били оптерећени наслеђем деведесетих година, различитим спољнополитичким приоритетима и нерешеним статусом Косова”.
Међутим, истиче се, догађаји из јула 2026. године показују да се такав приступ мења. Као пример новинар наводи први стратешки дијалог који је одржан 17. јула у Вашингтону и који су предводили амерички државни секретар Марко Рубио и српски шеф дипломатије Марко Ђурић и који су отворили ново поглавље у билатералним односима.
Амерички Стејт департмент описао је стратешки дијалог као “нову еру” у односима двеју земаља и као потврду њихове заједничке посвећености продубљивању партнерства, наводи швајцарски лист и наглашава да резултати разговора нису били само симболични, будући да је најзначајнији конкретан напредак постигнут у области енергетике.
САД и Србија сагласиле су се да ојачају енергетску инфраструктуру и регионалну енергетску безбедност, при чему је пројекат реверзибилне хидроелектране “Ђердап 3” истакнут као једна од кључних области будуће сарадње, што представља не само значајну инвестицију у модернизацију српског енергетског система већ и важан корак ка већој енергетској независности Србије и диверсификацији извора енергије у региону.
Истовремено, подсећа се у анализи, Србија је приступила Артемис споразумима, америчкој иницијативи која окупља државе заинтересоване за сарадњу у области мирног истраживања свемира, науке и напредних технологија, корак који је део ширег процеса укључивања Србије у међународне мреже сарадње у областима технологија будућности и иновација.
“За земљу која је пре само четврт века била изложена америчкој војној интервенцији, овакво институционализовано партнерство представља историјски заокрет”, закључио је лист.
Паралелно са тим, примећује Велтвохе, одвија се још један процес, “готово непримећен у европским медијима”, а то је потпуна стагнација стратешког дијалога између САД и приштинских привремених институција.
Суспензија тог дијалога објављена је у септембру 2025. године, а амерички званичници истицали су да ће он бити настављен у зависности да ли је Приштина спремна да спроведе обавезе које је преузела у оквиру дијалога са Београдом, укључујући и оне које се односе на српску мањину.
Током стратешког дијалога у Вашингтону, српска делегација изричито је покренула питање положаја Срба на Косову и Метохији, укључујући безбедност Српске православне цркве и манастира Високи Дечани.
Иначе, питања верских слобода и заштите српског културног наслеђа добила су последњих месеци значајно место у америчкој јавности, а посебну пажњу привукла је изјава пастора Марка Бернса, блиског саветника председника Доналда Трампа, који је јавно критиковао ограничења наметнута представницима Српске православне цркве на КиМ, пише у анализи.
Бернс је посебно указао на захтев да патријарх унапред најављује посете појединим манастирима, оцењујући да је таква пракса неспојива са начелима верских слобода, а његове изјаве изазвале су значајну пажњу јер су биле део шире дебате која се последњих месеци води у Сједињеним Америчким Државама о положају хришћанских заједница широм света.
“За Вашингтон заштита српске заједнице на Косову више није само део техничког дијалога између Београда и Приштине. На њу се све више гледа као на питање верских слобода, заштите културног наслеђа и очувања права мањина”, наводи швајцарски лист.
Промена америчког приступа не може да се објасни искључиво регионалним догађајима, јер у све нестабилнијем међународном окружењу, Вашингтон придаје све већи значај поузданим и предвидивим партнерима, истиче се у анализи.
“Србија је највећа економија Западног Балкана, кључно инфраструктурно и енергетско чвориште и земља са значајним технолошким и индустријским потенцијалом. Управо због тога први стратешки дијалог са Србијом представља више од дипломатског догађаја – он показује да је Београд постао партнер са којим Сједињене Америчке Државе желе да разговарају о питањима која далеко превазилазе Косово: од енергетике и нових технологија до инвестиција и регионалне стабилности”, наводи лист.
Највећа промена није у томе што је Америка отворила стратешки дијалог са Србијом – суштина је у томе што је, први пут после много година, Србија постала партнер са којим Вашингтон разговара о будућности региона, док је Приштини истовремено јасно стављено до знања да политичка подршка више није безусловна, заљкучује се у анализи.