ĐACI koji u septembru kreću u prvi razred gimnazije imaće jedan predmet manje nego njihovi stariji drugari, jer će nastavu pohađati prema izmenjenom planu nastave i učenja kojim se od školske 2026/2027. predviđa smanjivanje broja izbornih predmeta na jedan, koji će gimnazijalci birati između dva ponuđena na listi.
D. Milovanović
Samim tim imaće i dva časa manje nedeljno u odnosu na učenike koji na jesen kreću u drugi, treći i četvrti razred i za koje ne važe izmenjena pravila. Tako će starijim gimnazijalcima raspored i dalje biti pretrpan, jer njima ostaju dva izborna predmeta, što podrazumeva i četiri časa više nedeljno.
Da je toliki broj časova preveliko optrećenje, slažu se i profesori gimnazija, koji ocenjuju da uvođenje obaveznih izbornih premeta u prosvetni sistem 2019. godine nije dalo očekivani rezultat.
– Preveliki broj predmeta, preopterećeni učenici koji imaju i po devet ili deset časova dnevno, nejasna svrha i obrazovni ishodi, organizacioni problemi u školama koje imaju dosta đaka, a malo prostora… tim rečima gimnazijski profesori opisuju “rezultate” uvođenja izbornih premeta.
Naši sagovornici nisu mogli da nevedu skoro nijedan benefit ove reforme, a žale se i da za te predmete nema udžbenika, da je znanje koje se iz njih stekne “tanko”, da ocene služe samo za popravljanje proseka, da ove predmete predaju samo oni nastavnici kojima nedostaje fond časova pa ne mogu da biraju, a nijedan profesor koji ima “svoj” predmet neće uzeti da predaje i izborni.
U svetu manje predmeta
Gimnazije u svetu imaju mnogo manje predmeta nego kod nas, pa učenici u britanskim školama imaju od šest do osam, u Francuskoj 10, u Kanadi od osam do 10, u Mariboru imaju sedam predmeta. U Srbiji su izborni predmeti “rezervisani” samo za klasične gimnazije, dok ih u specijalizovanim gimnazijama nema. Tako, recimo, učenici u odeljenjima obdarenih za matematiku imaju od 11 do 13 predmeta, za biologiju i hemiju od 11 do 14, za audio-vizuelne umetnosti od 13 do 16, dok “obične” gimnazije imaju od 15 do 18 predmeta, u zavisnosti od razreda.
Zbog svega ovoga i roditelji i nastavnici već dugo apeluju na prosvetne vlasti da se izvrši reforma gimnazijskih programa, a direktori ovih elitnih škola kažu nam da je rasterećenje gimnazijalaca neophodno i da je to primarni zadatak.
Tako direktor Prve beogradske gimnazije Aleksandar Andrejić ističe da je dobro što će pravci imati jedan izborni predmet manje.
– Bila je dobra ideja da se uvedu izborni predmeti čija je osnova ideja projektna nastava, ali moramo da nađemo meru – kaže ovaj direktor. – Naša škola, zbog manjka prostora, ima problem i sa organizacijom, pa se nastava iz izbornih predmeta organizuje onlajn.
Da izborne predmete nije trebalo uvoditi na brzinu i bez ozbiljnog promišljanja, smatra direktor Gimnazije u Čačku Ivan Ružičić.
– Ideja je bila dobra, ali je traljavo sprovedena i sada imamo ozbiljan problem – kaže Ružičić za naš list. – Namera da se deca uče projektnoj nastavi i zajedničkom radu je pohvalna, ali projekti treba da budu sastavni deo nastave redovnih predmeta, a đaci bi po jednu ocenu u polugodištu trebalo da imaju iz projekata.
On ukazuje i na to da učenici iz izbornih premeta imaju uglavnom zaključene petice:
– Ocene su sve bolje, a znanja sve manje.
Ipak, kaže da bi naglo ukidanje oba ova predmeta dovelo do toga da veliki broj nastavnika ostane bez posla. Kako ističe, kod njega u čačanskoj gimnaziji 31 profesor radi na tim predmetima i ukoliko bi se oni ukinuli ostao bi bez posla.
I roditelji i nastavnci slažu se da je preveliki broj časova kontraproduktivan za decu, jer u praksi gimnazijsko školovanje izgleda tako da učenici prvog i drugog razreda, koji svakog dana imaju sedam časova, jednom nedeljno imaju devet, a ta dva “dodatna” su izborni predmeti. U trećem i četvrtom razredu fond izbornih predmeta se povećava, pa oni devet časova imaju dva puta nedeljno.
– Tim danima detetu kada je u prvoj smeni nastava počinje u osam ujutro, a zavrašava se oko 15.30, a u drugoj smeni časovi počinju u podne, a zavrašavaju se u 20 časova – pričaju nam roditelji. – Tačno je da izborni predmeti nemaju zahtevno gradivo, ali deca imaju različite projekte koji moraju biti kvalitetno urađeni, a ukoliko ga đak olako shvati dobiće jedinicu. Iz tih predmeta se uglavnom zakuljčuju petice, ali ni to nije pravilo.
Osim toga, u nekim gimnazijama koje imaju dosta đaka, časovi iz izbornih programa organizuju se u suprotnoj smeni, pa tako, kažu roditelji, detetu propadne ceo dan. Nije mali broj ni onih u kojima se ova nastav izvodi onlajn.
Kada je reč o ponudi izbornih predmeta, ona je bila raznovrsna. Tako su đaci koji sada kreću u starije razrede, u ponudi imali šest izbornih predmeta, od kojih su na početku prve godine naveli dva koja žele da pohađaju. Obično se oni pohađaju i u drugom razredu, ali ih mogu u zavisnosti od svog interesovanja i promeniti. Izborni programi za prvi i drugi razred gimnazija bili su: jezik, mediji i komunikacija, pojedinac, grupa, društvo; zdravlje i sport, obrazovanje za održiv razvoj, primenjene nauke, umetnost i dizajn. Oni imaju po dva časa nedeljno iz jednog od dva izborna predmeta, što znači da jedan dan imaju devet časova.
Ali, u trećem i četvrtom razredu povećava se fond časova. Postoji devet izbornih programa, a to su: obrazovanje za održiv razvoj, umetnost i dizajn, primenjene nauke 1 za usmerenje ka medicinskim naukama, primenjene nauke 2 za usmerenje ka tehničkim naukama, osnovi geopolitike, ekonomija i biznis, religije i civilizacija, metodologija naučnog istraživanja i savremene tehnologije.
Učenik bira dva u trećem razredu, koja mora nastaviti i u četvrtom razredu. Ali, trećaci i četvrtaci imaju po dva časa nedeljno iz oba izborna predmeta, što je ukupno četiri, zbog čega dva dana u sedmici dva puta imaju po devet ili deset časova.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
