Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu.
Velika Gospojina smatra se jednom od važnih prekretnica u godini, jer se praznuje u vreme kada leto polako ustupa mesto jeseni. Zbog toga su se za ovaj dan vezivala brojna narodna verovanja, posebno ona koja se odnose na vreme, prirodu i promenu godišnjeg doba.
Narodno verovanje
Prema narodnom verovanju, ako je oko Velike Gospojine lepo, vedro i sunčano vreme, očekivao se mirniji i prijatniji nastavak godine.
Ako bi, pak, praznik obeležili kiša, oblaci i nevreme, ljudi su to tumačili kao najavu promenljivog i hladnijeg perioda koji dolazi.
Posebno se obraćala pažnja na grmljavinu i nagle promene vremena. Naši stari su verovali da takve pojave nisu slučajne i da mogu biti znak promene vremena u narednim nedeljama.
Međudnevnica
Sa Velikom Gospojinom vezuje se i period poznat kao međudnevnica, vreme između Velike i Male Gospojine. U tom periodu tradicionalno se bralo lekovito bilje, za koje se verovalo da ima posebnu snagu, dok se priroda polako pripremala za dolazak jeseni.
Kurir/Informer