“NEĆEMO SAMO PLANIRATI, VEĆ I SPROVODITI REFORME” Brnabić u Briselu: U 2026. smo usvojili 23 zakona koja su u direktnoj vezi sa EU integracijama (VIDEO)

“Nećemo samo planirati reforme, već ćemo ih i sprovoditi. U 2026. smo usvojili čak 23 zakona koja su u direktnoj vezi sa EU integracijama, a od tog broja 14 je direktno povezano sa pravnim tekovinama ili Planom rasta. Potom, imamo četiri zakona koji se tiču pune primene ODIHR – ovih preporuka, rekla je predsednica Skupštine Ana Brnabić u Briselu.

– I pet zakona je usvojeno u saradnji i u komunikaciji, u bliskom partnerstvu sa Venecijanskom komisijom, pet zakona iz oblasti sudstva, to su neki zakoni koje su kritikovali naši partneri iz Evropske komisije i pojedine zemlje članice, i to je sada razjašnjeno i ispravljeno u saradnji sa Savetom Evrope i Venecijanskom komisijom – rekla je Brnabić.

– Mi nastavljamo da radimo, i odmah već sledećeg ponedeljka, sada 1. 6. jula, imamo još jedan predlog zakona koji je usklađen sa ODIHR-om, naći će se u skupštinskoj proceduri, koji će se baviti preporukama, tako da će se sada taj broj povećati na 15 od 25 preporuka. To je, dakle, bilo ono ključno čime smo se bavili, i u tom smislu, mislim da je najvažniji korak, zapravo bi su zapravo bile promene zakona o objedinjenom biračkom spisku, gde smo sada uspostavili komisiju od 10 članova čiji je zadatak da pregleda i analizira naš birački spisak – rekla je Brnabić.

Ona je objasnila da je “to je potpuno inkluzivna komisija od 10 članova”.

– Nalaze se nezavisni tehnički eksperti koji su predloženi, dakle, ne političari, već ih predlaže parlamentarna većina, parlamentarna opozicija, kao i predstavnici civilnog društva, i to po prvi put ikad. I to je uspostavljeno u skladu sa novim zakonom kao jedno stalno telo koje će raditi od sada i ubuduće, praktično zauvek, kako bi građani imali više poverenja u birački spisak. To je nešto što je bila ključna preporuka ODIR-a. Nakon usvajanja zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji će biti na dnevnom redu od ponedeljka očekujemo, u zavisnosti od toga koliko će trajati rasprava, biće usvojen verovatno do 12. ili 13. jula. I još uvek imamo još jedan važan zakon na kojem trenutno radimo sa OEBS-om i ODIR-om, a to su izmene zakona o borbi protiv korupcije. I kada to završimo, onda smo u suštini odgovorili na sve ODIR-ove preporuke, i to će biti po prvi put u Srbiji urađeno – istakla je ona.

“Srbija će po prvi put otvoriti ambasadu u nekoj baltičkoj zemlji”

Ona je najavila da će po prvi put ikada u istoriji, Srbije otvoriti ambasadu u zemljama Baltika, u Letoniji, u Rigi.

– Srbija nikad nije imala ambasadu u nekoj baltičkoj zemlji, ovo je za nas bilo važno, i parlament je sarađivao sa vladom na tome. Hoćemo da otvorimo kanale komunikacije, naročito sa onim zemljama koje nas više kritikuju i koje su skeptičnije prema Srbiji. Nedostaju nam ti kanali komunikacije, hoćemo da pričamo sa tim zemljama, da im stvari objasnimo i da odgovaramo na teška pitanja – najavila je ona.

Takođe, najavila je i da će sledeće nedelje biti održana Ukrajinsko-srpska konferenciju.

– Biće posvećena tome kako svi mi zajedno, kao zemlje kandidati, možemo da sarađujemo, da podržavamo jedni druge na svom putu ka pristupanju Evropskoj uniji, što je, naravno, vrlo važno, i nastavljamo sa tim radom – rekla je Brnabić.

“U našem regionu ima 19 graničnih prelaza od 1.800 koliko ih je u EU”

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić rekao je da, ako bi ceo region ušao u Šengen, to bi sklonilo etno – nacionalističke podele.

– Imati Srbiju i druge zemlje iz regiona u zajedničkom tržištu, to bi zaista otključalo 50 milijardi evra godišnje nove ekonomske vrednosti. To bi značilo, dakle, ublažavanje svih negativnih i stereotipnih etnonacionalističkih agendi koje su postojale toliko dugo. Ukoliko bi ceo region ušao u Šengen, to bi značilo da bi se potpuno razrešile te etnonacionalističke agende, agende podele, i to bi omogućilo svim Srbima, Albancima, Bošnjacima, svima u regionu da slobodno cirkulišu, a istovremeno to bi smanjilo veličinu spoljne granice Šengenske oblasti za 20% i otključalo bi ogroman potencijal da se pre usmeri sigurnost na druga mesta, bezbednosne snage, tamo gde je potrebno – rekao je Đurić.

“Izloženi smo najzahtevnijem okviru”

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović, koji je podsetio da se od početka 2022. godine do danas Srbija suočava sa “manjkom potrebnog političkog konsenzusa među zemljama članicama da se otvori klaster broj 3”.

– To je proces u kojem smo se malo zaglavili, uprkos činjenici da smo imali pozitivnu preporuku od strane Komisije da se klaster 3 otvori u 5 uzastopnih godišnjih izveštaja o Srbiji. Naravno, ja nisam ovde da se žalim, jer naravno to nikada ne može biti korisno, ali hoću samo da predstavim stanje stvari. Takođe je vredno istaći da mi zapravo smo izloženi najzahtevnijim preporukama, pregovorima i najzahtevnijem okviru, i u smislu tehničkom i u smislu procedura, jer da bi se otvorio neki klaster potrebno je takođe povrh toga, ili paralelno s tim, da ostvarimo merila za određena pregovaračka poglavlja, za razliku od zemalja kandidata koje su počele svoje pregovore nakon nas, na primer Albanije ili Ukrajine ili Moldavije, koje nemaju nikakva merila za pregovaračka poglavlja i zato su u stanju da otvore odjednom više klastera, kao što je Albanija recimo otvorila svoje klastere prethodne godine – rekao je Starović.

Dodao je da se “mnogo toga desilo u međuvremenu”.

– Najvažnija stvar je bila realizacija, odnosno shvatanje od većine donosilaca odluka ovde u Briselu i među zemljama članicama da proces pristupanja je manjkav, da predugo traje, a budući da predugo traje on promoviše veća odstupanja između zemalja članica i same Evropske unije nego usklađivanje. I zato je sada obezbeđeno do 6 milijardi evra kroz grantove i meke zajmove zemljama Zapadnog Balkana, i sad u skladu s tim smo usvojili 2024. godine našu reformsku agendu i počeli smo da je sprovodimo – kazao je Starović.

Istakao je da u našem regionu ima 19 graničnih prelaza, a od 1.800 koliko ih ima u šengenskoj oblasti.

– I da li možete da zamislite samo 19 dodatnih graničnih prelaza, to bi značilo potpunu promenu spoljašnjih granica Evropske unije i na kraju bi mogla da se reši ta Ahilova peta, ta slabost o kojoj sam pričao – kazao je on.

Postoji još jedan dodatni benefit u uključivanju Srbije u Evropsku uniju, dodao je on.

– Srbija je dugo održavala tradiciju odnosa sa zemljama izvan naših horizonta, horizonata izvan Evrope. Nedavno smo u Srbiji održali jednu konferenciju 44 afričke zemlje na nivou ministara ili nacionalnih savetnika za bezbednost, koji su svi došli i sa nama razgovarali o tome kako da se proširi saradnja između Srbije i regiona i afričkog kontinenta. To je zbog toga što Beograd je bio mesto osnivanja pokreta nesvrstanih 1961. godine i mi možemo da doprinesemo kroz odlične odnose sa regionima izvan našeg – rekao je Đurić.

“Ono što je takođe jednako bitno je tema Ukrajine”, kazao je Đurić.

– Ja ne želim da, moram da je pomenem, Srbija nema dvosmislen stav u tom smislu, najblaže rečeno. Mi smo Ukrajinu podržavali na svakom koraku u Ujedinjenim nacijama. Pružili smo, kao što ste videli u prethodnom videu, preko 90 odsto sve pomoći koja dolazi iz našeg regiona, ali uradili smo i više od toga. Naš predsednik je svoj odnos sa ukrajinskim liderom učinio najintenzivnijim odnosom na nivou šefova država – istakao je Đurić.

Mali: Srbija je daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu

Ministar ekonomije Siniša Mali je da “postoje dve ključne stvari, samo dve ključne stvari, koje bih voleo da zapame nakon ove prezentacije”.

– Pod jedan, Srbija je daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu. Drugo, naša ekonomija je već dobro integrisana u lanac snabdevanja Evropske unije. I sad, umesto da ja govorim, samo ću vam prikazati neke brojke. Za početak, ako pogledate samo prvi kvartal ove godine, dakle najnovije podatke, videćete da je Srbija četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi u ovom trenutku. Dok je evrozona rasla za 0,3 odsto, Srbija je rasla za 3,2 odsto. Neki od vas će možda reći: “Pa dobro, ali to je samo jedan kvartal. ” Ali ako pogledate rezultat od 2018. godine, videćete da je Srbija peta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Zašto od 2018, možda se pitate, pa 2015, 2016. i 2017. to su bile jako teške godine – ukazao je Mali.

Podsetio je da je Srbija “prolazila kroz fiskalnu konsolidaciju, teške reforme, a 2018. je bila prva normalizovana godina”.

– I od te godine, kao što možete videti, uprkos brojnim krizama: COVID-u, konfliktu u Ukrajini, energetskoj krizi, ekonomija Srbije je pokazala otpornost i pokazala je to je, dakle, vidljivo u ovoj stopi rasta BDP-a. Istovremeno, umesto da samo rastemo, mi smo takođe zadržali makroekonomsku stabilnost. Pogledajte samo ovaj grafikon: ako pogledate odnos javnog duga i BDP-a, trenutno smo na oko 43 odsto, prosek za evropsku zonu je 81, 82 ili 83 odsto. Dakle, još dva zaključka: rastemo brže od drugih i samim tim se približavamo standardima Evropske unije. Drugo, možemo da održimo makroekonomsku stabilnost kroz vrlo nizak stepen javnog duga – rekao je Mali.

Najavio je da će sledeće godine biti organizovan EXPO 2027.

– To je najveći događaj koji će se organizovati ikad u istoriji Srbije, ali istovremeno i najveći događaj koji se sledeće godine održava u svetu. U ovom trenutku imamo 140 potvrđenih učešća različitih zemalja. To je najveća prilika, mi mislimo, za Evropu da se okupi na istom mestu i da pokaže i prikaže svetu gde se nalazi, jer EXPO nije u Aziji, u Južnoj Americi, Severnoj Americi, niti na nekom drugom kontinentu u Evropi – rekao je Mali.

U Briselu su, na događaju pod nazivom “Serbia’s Reform Momentum: From Commitment to Delivery”, posvećenom predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je naša zemlja ostvarila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, govorili Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Prisutan je i generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gertom Jan Kopman. mnogobrojni ambasadori u EU, predstavnici kabineta predsednika Evropskog Saveta Antonia Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predstavnici medija i predstavnici tink tankova.