Ванредно заседање Скупштине – обједињена начелна расправа о свих 18 тачака дневног реда

Председница скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство Милица Николић рекла је данас на седници Скупштине Србије да Одбор сматра да оставка члана Савета РЕМ-а пре ступања на дужност нема правно дејство и да подношењу оставке на ту функцију мора претходити преузимање функције.

Николићева је, образлажући Предлог за доношење аутентичног тумачења одредбе члана 18 тачка 4 Закона о електронским медијима, који је на дневном реду седнице, рекла да је потребно разјаснити дилему да ли се оставком може сматрати свака изјава воље изабраног члана Савета РЕМ-а, као и да ли се изјаве воље четири члана Савета РЕМ-а од 19. децембра 2025. године, које су Скупштини поднете као оставке на чланство, могу сматрати пуноважним оставкама.

Истакла је да подношењу оставке на чланству у Савету РЕМ-а мора и треба да претходи преузимање ове јавне функције, односно започињање њеног вршења кроз учешће у раду Савета.

“То претпоставља ступање на дужност, вршење функције, учествовање у раду Савета РЕМ-а. Потребно је да Савет врши своја законска овлашчења, да би могао успоставити делотворан јавно-правни однос, који би могао бити предмет раскида једностраном изјавом воље у виду оставке”, рекла је Николићева.

Истакла је да Одбор сматра да норму из тачке 4 треба тумачити тако да се оставком може сматрати само изјава воље дата након преузимања функције члана Савета РЕМ-а и у складу са тиме, изјава воље дата након избора, а пре ступања на дужност, односно фактичког преузимања функције, не сматра се оставком у смислу одребе члана 18 тачка 4, нема правно дејство и не производи правну последицу у виду престанка мандата члана Савета РЕМ-а.

Према Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 18. тачка 4 Закона о електронским медијима, који је Одбор за уставна питања и законодавство доставио Слупштини, наведено је да се оставком може сматрати само изјава воље дата након преузимања функције члана Савета Регулаторног тела за електронске медије.

“У складу са наведеним, изјава воље дата након избора, а пре ступања на дужност, односно фактичког преузимања функције у Савету Регулаторног тела за електронске медије не сматра се оставком у смислу одредбе члана 18. тачка 4 Закона о електронским медијима и она нема правно дејство односно не производи правну последицу у виду престанка мандата члана Савета Регулаторног тела за електронске медије”, наведено је у Предлогу аутентичног тумачења.

Додаје се да разлог за доношење аутентичног тумачења одредбе члана 18. тачка 4 Закона о електронским мелијима проистиче из потребе да се прецизира да ли се оставком може сматрати свака изјава воље изабраног члана Савета РЕМ-а, односно да ли се изјаве воље четири члана Савета РЕМ-а од 19. децембра 2025. године, које су Народној скупштини поднете као оставке на чланство у Савету, могу сматрати пуноважним оставкама у смислу цитиране одредбе Закона о електронским медијима.

Истиче се да се у конкретном случају сматра да поменута четири члана Савета РЕМ-а, изабрана на седници Народне скупштине 12. новембра 2025. године, нису ступила на дужност нити су започела вршење функције јер нису учествовали у раду Савета Регулаторног тела за електронске медије, нити су остварили права и обавезе које произилазе из вршења јавне функције, укључујући право на накнаду, нити је Савет вршио своја законска овлашћења, услед чега се није могао успоставити делотворан јавноправни однос који би могао бити предмет раскида једностраном изјавом воље у виду оставке.

“Следом наведеног, предметне изјаве по својој правној природи не представљају оставке у смислу престанка постојећег мандата. Како мандат није постао делотворан, нису биле испуњене претпоставке за наступање правног дејства оставке”, наведено је у Предлогу аутентичног тумачења.

Милева Малешић, Родољуб Шабић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић поднели су оставке на чланство у Савету РЕМ-а 14. новембра 2025. године, а као разлог навели су то што Скупштина Србије није изабрала свих девет чланова Савета.

Одбор за културу и информисање Скупштине Србије обуставио је 25. јуна поступак за предлагање члана Савета РЕМ-а кога предлажу националне мањине и позвао четири члана који су поднела оставке да преузму функције у РЕМ-у.

Четворо чланова Савета РЕМ-а који су поднели оставке саопштили су након тога да закључак Одбора сам по себи није довољан, већ да је, потребно да Скупштина разреши настале правне недоумице.

Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић потом је најавила да ће Народној скупштини, у складу са Пословником, бити поднет захтев за аутентично тумачење релевантних одредби Закона о електронским медијима, о којем ће одлучивати народни посланици.

Извештај Миљане Вранић (12.00)

Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић изјавио је да су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности, које је предложио и које су на дневном реду седнице Скупштине Србије која је данас почела, у складу са препорукама ОДИХР-а, а да се једна од новина односи на укидање јемства за политичке субјекте који немају своје овлашћене представнике, односно посланике или одборнике у скупштинама.

Петрашиновић је на седници Скупштине рекао да предлог омогућава и таквим политичким субјектима да остваре права на средства из јавних извора без полагања јемства. Навео је да се једна од препорука ОДИХР-а односи на смањивање донација које физичка и правна лица могу да донирају политичким субјектима и на објављивање финансијских извештаја, а једна на достављање извода из банака политичких организација, као и дефинисање овлашћења и начина спровођења кампање од “трећих лица”.

“Уводимо тачан појам која су та трећа лица која могу да учествују у изборној кампањи, на који начин могу да спроводе изборну кампању, као и новчане лимите за спровођење изборне кампање”, истакао је Петрашиновић.

Навео је да је, између осталог, у овом закону прописано да максимално задужење политичког субјекта може бити до 25 одсто од укупно опредељених средстава из јавних извора које тај субјект користи за редовно финансирање или која су му опредељена у току године када се спроводе избори. Смањен је рок отплате кредита или зајма са три на две године за редовно финансирање, а када је у питању финансирање политичке кампање, зајам мора бити враћан до 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

Петрашиновић је прецизирао да правна лица могу да дају прилог у висини 10 просечних зарада у Републици Србији, а физичка лица пет зарада, док за изборну кампању физичка и правна лица преко тог износа могу дати још 50 одсто од максималног износа за финансирање политичке странке. Додао је да се извештаји о финансирању изборне кампање подносе 30 дана од дана објављивања коначних, односно укупних резултата избора.

Петрашиновић је објаснио да је у Предлогу, између осталог, примењена још једна препорука ОДИХР-а која се тиче политичког оснаживања жена. Како је рекао, оне странке које на листама буду имале више од 40 одсто жена и освоје мандате, имаће додатна средства из буџета. 

Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је, образлажући Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, да се њиме уређују услови и поступак издавања интегрисане дозволе за индустријска постројења и активности које могу да имају негативан утицај на животну средину, али и на материјална добра.

“То значи да се на једном месту сагледавају утицаји свих медијума животне средине које потенцијални оператер мора да предузме како би се загађење спречило или, тамо где то није у потпуности могуће, свело на најмању могућу меру. Поступак издавања дозволе је отворен за учешће јавности, што је врло значајно”, рекла је Павков.

Она је истакла да се Предлогом закона предвиђају строжи механизми контроле, високе казне у случају непоштовања услова из дозволе, као и обавеза оператера да сноси трошкове санације евентуалне штете.

“Уводи се обавеза обавештавања надлежног органа ради идентификације нових и постојећих постројења и активности које подлежу издавању интегрисане дозволе. Успоставља се јаснија и делотворнија процедура за издавање интегрисаних дозвола, уз бољу координацију свих надлежних органа”, рекла је Павков.

Како је навела, унапређује се систем издавања ових дозвола и кроз прописивање граничних вредности емисија, у складу са закључцима о најбоље доступним техникама, односно БАТ стандардима.

Министар правде Ненад Вујић изјавио је да се предложеним изменама и допунама Кривичног законика уређује област која се тиче вишеструког поврата, која се сада прецизира увођењем термина специјалног поврата, као и област оружја и муниције, која се наслања на предложени нови Закон о оружју и муницији.

Вујић је, образлажући Предлог закона о изменама и допунама Кривичног законика, рекао да је основни циљ тог закона даље унапређење кривично-правног система Србије, јачање правне сигурности и испуњавање међународних обавеза које је наша држава преузела.

Вујић је навео да се прва новина тиче прецизирања правила о вишеструком поврату, односно измена члана 55а Кривичног законика.

“Уводи се прецизнији приступ кроз појам ‘специјалног поврата’, тако да се овај режим односи на лица која су раније два пута осуђивана за иста или истоврсна кривична дела, која су учињена са умишљајем. На овај начин омогућава се правилнија и конкретнија индивидуализација казне и јасније разликовање учинилаца који понављају исту врсту кривичног понашања од оних који чине различита кривична дела”, рекао је Вујић. Додао је и да се прописује да се под ранијом осудом подразумева осуда утврђена правоснажном пресудом од стране државе.

“Ово решење представља усклађивање са обавезама које произилазе из Варшавске конвенције Савета Европе, чији је Србија потписник, и препоруком тела која су надлежна за праћење њене примене”, рекао је Вујић. Додао је да се друга измена односи на кривична дела у вези са ватреним оружјем, муницијом и експлозивним материјалом.

“Постојећи члан 348 Кривичног законика се систематски преуређује тако што се јасније раздвајају радње недозвољеног држања и ношења оружја од радњи недозвољене производње, промета и кријумчарења. Тиме се постиже прецизније, прегледније, ефикасније кривично-правно уређење ове области и одговара се и на оно што је живот и што су појаве које су уочене”, рекао је Вујић.

Додао је да се прописују издвојена кривична дела која се односе на недозвољену производњу ватреног оружја, муниције и експлозивног материјала, укључујући и 3Д штампање оружја, његових делова и муниције, као и поновно активирање онеспособљеног ватреног оружја.

“Предлогом закона обухваћено је и поседовање 3Д нацрта за производњу ватреног оружја, имајући у виду савремене облике злоупотреба и потребу да кривично законодавство прати технолошки развој. Поред тога, као посебно кривично дело, уређује се недозвољен промет и кријумчарење ватреног оружја, муниције и експлозивних материјала. Овим решењем обухвата се: неовлашћени увоз, извоз, продаја, испорука, премештање и пренос оружја и муниције како на територију Републике Србије, тако и преко њене територије”, рекао је Вујић.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је, образлажући Предлог закона о родитељу-неговатељу, да ће родитељи неговатељи од 1. октобра, уколико се закон усвоји, добијати месечну накнаду у износу од 65.000 динара.

“Ово је закон за све мајке, за све очеве, за све породице и за сву децу која су годинама била невидљива за читав систем. Јер управо деценијама уназад, леђа тих родитеља била су једина леђа на која су њихова деца могли да се ослоне. Овим законом желимо да покажемо и да пошаљемо поруку да ће, након усвајања и примене, надам се од 1. октобра, моћи да исти ослонац пронађу и у својој држави”, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Према њеним речима, родитељ који стекне статус родитеља-неговатеља добиће месечну новчану накнаду у износу од 65.000 динара, али тај износ није фиксни.

“Он ће се усклађивати сваког 1. марта са номиналном стопом раста просечне зараде у Србији. Наравно, то није све, јер суштина и дух овог закона није у новчаној месечној накнади, суштина је у заштити, у смањењу осећаја неизвесности и у сигурности за саме родитеље”, истакла је она. Наводећи да су до сада закони о социјалној заштити и други сродни прописи углавном третирали положај самог детета, Ђурђевић Стаменковски је навела да је ово први закон који у институционалне оквире уводи саме родитеље, даје им права, положај и системску заштиту.

“По први пут, Република Србија за родитеља-неговатеља уплаћиваће доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. То значи да године проведене у нези више нису ‘године без стажа’. По први пут, држава ће обезбедити и здравствено осигурање, тако да родитељ који је читав свој живот посветио бризи о детету више није невидљив ни за здравствени ни за пензијски систем”, навала је Ђурђевић Стаменковски.

Она је додала да се остваривањем овог права не укида ниједно од постојећих права, не умањује се право на увећани додатак за туђу негу и помоћ које остварује само дете. “На данашњи дан увећани додатак износи 42. 500 динара. Не укидају се и не суспендују нити на било који начин не ограничавају ни друге услуге у заједници које се трудимо да развијамо као што су дневни боравак, лични пратилац, персонални асистент и друге услуге које локалне самоуправе лиценцирају, а које Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања помаже посредством наменских трансфера”, рекла је министарка.

Ђурђевић Стаменковски је указала да се не умањује ниједно право које ове породице имају и да овај закон ништа не одузима, већ први пут додаје једно ново право које до сада није постојало. “Он је један од важних аспеката целог система подршке коју усмеравамо ка породицама. Наш циљ није да бирамо између новчаних права и услуга, наш циљ је, пре свега, да заштитимо интересе саме деце”, истакла је она.

Ђурђевић Стаменковски је навела да ово право није ограничено само на родитеље малолетника, већ да закон препознаје и старатеље, али и друге сроднике када су родитељи из различитих околности спречени да врше функцију, односно да стекну статус родитеља неговатеља.

“Верујем да је свако од нас, водећи се најбољом намером, настојао да скрене пажњу држави да су родитељи и неговатељи заслужили овај статус. Али мислим да овај закон никада не сме бити предмет било какве политизације, нити ова тема као таква сме бити предмет политичке расправе. Овај закон доносимо због њих, ово је њихов закон, ово је њихова борба и ово је њихова победа”, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да Предлог закона о оружју и муницији на систематичан и свеобухватан начин прецизира и уређује ту област у Србији, у којој је регистровано око пола милиона комада оружја, а истакао је да је усклађен са европским директивама.

Дачић је, образлажући предлог закона, навео да су неке од новина трајно важање оружних листова, дизање старосне границе за набављање оружја за које је потребно одобрење у одређеним категоријама, прецизније и детаљније уређена питања чувања, ношења, преношења и руковања оружјем, као и детаљно уређивање рада цивилног стрелишта.

“Рад на нацрту закона започео је 2023. године, након трагичних догађаја који су се догодили у Србији у мају те године, када је Влада Србије, у циљу подизања нивоа безбедности грађана и њихове имовине, предвидела читав низ мера, међу којима је била и измена постојећег или израда новог закона о оружју и муницији, како би се системским приступом пооштрили услови за држање и ношење ватреног оружја, прописала јасна права и обавезе правних лица и предузетника који обављају послове у вези са оружјем”, рекао је Дачић.

Истакао је да су предлогом закона додатно уређена заштита деце и малолетника, рад цивилних стрелишта и примењена строжа казнена политика у овој области. Дачић је навео да се у односу на важећа законска решења мења системска категоризација оружја, а у складу са релевантном директивом ЕУ, при чему се на предложени начин ватрено оружје детаљније разврстава према својим карактеристикама на категорије: оружје које је забрањено уз одређене изузетке, оружје за које је потребно одобрење, за које није потребно одобрење уз обавезну пријаву и слободно оружје.

Када је у питању оружје за које је потребно одобрење, Дачић је навео да је у односу на постојећа решења повећана старосна граница за набављање оружја за личну безбедност са 18 на 21 годину живота, чиме се обезбеђује виши степен психофизичке зрелости и одговорности власника оружја. Додао је да је за власнике спортског и ловачког оружја задржана старосна граница од 18 година, будући да се у овом случају ради о лицима која су посвећена стрељачком спорту.

“Новина је да сада власници оружја могу оружје држати у месту пријављеног боравишта, уз испуњење и контролу услова за чување и смештај оружја. Предлогом закона у односу на важећи закон уводи се ограничење у погледу набављања и држања муниције за оружје за личну безбедност, власник оружја за личну безбедност може држати највише 100 комада муниције за оружје за личну безбедност”, рекао је Дачић.

Истакао је да је једна од значајних новина да се за ловачко оружје може набавити модератор звука, што до сада није био случај, чиме се изашло у сусрет ловачким удружењима, уважавајући савремене трендове у овој области.

“У случају смрти власника, терет бриге о оружју после смрти власника је пребачен на МУП и продужен је рок за регулисање статуса оружја са 6 месеци на годину дана од дана наслеђивања”, рекао је Дачић.

Додао је да су једна од новина и одредбе које детаљно уређују рад и коришћење цивилних стрелишта, као и мере безбедности на њима, а нарочито коришћење цивилног стрелишта од стране малолетних лица, док се истовремено забрањује обука по моделу војно-тактичке обуке на цивилним стрелиштима.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов изјавио је да се изменама и допунама Закона о Уставном суду омогућава да се представке могу подносити и електронским путем. Јованов је у Скупштини Србије, образлажући као предлагач предложене измене закона, рекао да оне имају за циљ унапређење права на приступ Уставном суду.

“Омогућава се да се Уставном суду, поред непосредног достављања представки, представке достављају и могу се подносити електронским путем на прописаном обрасцу. Тај образац, односно пријем и евидентирање тог поднеска и све остало биће дефинисано пословником о раду Уставног суда”, рекао је Јованов. Према његовим речима, Уставни суд ће имати обавезу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да усклади свој Пословник са овим законом.

“Овим се у потпуности унапређује право на приступ суду, омогућава се и људима који не могу физички да предају своје писмено Уставном суду да то ураде електронским путем и, са друге стране, тиме се појачава важан сегмент, а то је право на правично суђење које је гарантовано чланом 32. Устава Републике Србије и чланом 6. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода”, навео је он.

Како је додао, излази се у сусрет грађанима да могу лакше да се обрате Уставном суду и поднесу своје захтеве. “Ово ће значити, у сваком случају, и већи посао за Уставни суд, али они ће то сад већ Пословником уредити како ће обрађивати те акте који буду достављани”, рекао је Јованов.

Посланици Скупштине Србије почели су обједињену начелну расправу о свих 18 тачака дневног реда Осмог ванредног заседања. За овај предлог гласала су 132 посланика од 149 присутних.

На почетку седнице Скупштина је констатовала оставку народне посланице Јелене Јеринић.

“Народна скупштина, на предлог Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине, констатује да је престао мандат пре истека времена на које је изабрана народној посланици проф. др Јелени Јеринић даном подношења оставке”, рекла је председница парламента Ана Брнабић.

На дневном реду ванредне седнице је 18 тачака, међу којима су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности и Предлог закона о родитељу-неговатељу. На предложеном дневном реду је и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 231а, став 12. тачка 2 Закона о ваздушном саобраћају, као и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 18 тачка 4 Закона о електронским медијима.

Пред посланицима су и Предлог закона о оружју и муницији, измене и допуне Кривичног законика, Предлог закона о изменама Закона о спречавању допинга у спорту, као и Предлог закона о правном положају међународних спортских савеза.

На предложеном дневном реду су и Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и Предлог закона о допунама Закона о Уставном суду.

Посланици Скупштине Србије почели су нешто после 10 часова Осмо ванредно заседање, а на предложеном дневном реду је 18 тачака, међу којима су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности и Предлог закона о родитељу-неговатељу.

Седници председава председница Скупштине Ана Брнабић, а присуствује 149 народних посланика.

На предложеном дневном реду је и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 231а, став 12. тачка 2 Закона о ваздушном саобраћају, као и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 18 тачка 4 Закона о електронским медијима.

Пред посланицима су и Предлог закона о оружју и муницији, измене и допуне Кривичног законика, Предлог закона о изменама Закона о спречавању допинга у спорту, као и Предлог закона о правном положају међународних спортских савеза.