Vanja je govorila o neverovatnom usponu, prvom porazu koji ju je “probudio”, disciplini koja stoji iza medalja i snovima koji su, sa svega 16 godina, tek počeli da se ostvaruju
Kada neko sa samo 16 godina već dva puta stane na krov sveta, teško je govoriti samo o talentu. Vanja Borovićanin MMA trenira manje od tri godine, a za to vreme uspela je da osvoji evropsko i dva svetska zlata i izgradi ime jedne od najperspektivnijih mladih borkinja Srbije. Sve je počelo gotovo slučajno, kada je sa 14 godina na instagramu potražila gde u Kraljevu može da trenira MMA, a danas njen život čine i po tri treninga dnevno, rvanje, takmičenja i cilj da svakog dana bude bolja nego prethodnog. U podkastu „Džaka & Milana u Oktagonu“ Vanja je govorila o neverovatnom usponu, prvom porazu koji ju je „probudio“, disciplini koja stoji iza medalja i snovima koji su, sa svega 16 godina, tek počeli da se ostvaruju
Kako je uopšte počela tvoja MMA priča?
– Sad će u januaru biti skoro tri godine. Prvo sam počela da treniram MMA, a posle možda tri-četiri meseca krenula sam i na rvanje. Trener je video da imam potencijala i posle nepunih godinu dana otišla sam na Evropsko prvenstvo. Pre toga nisam radila Državno jer nisam imala protivnicu u svojoj kategoriji.
I praktično si odmah na velikoj međunarodnoj sceni napravila rezultat?
– Da. Na tom prvom Evropskom prvenstvu baš sam izdominirala kategoriju. Imala sam četiri meča. Evropsko je bilo u februaru, a već u avgustu je bilo Svetsko prvenstvo i osvojila sam ga. Posle godinu dana ponovo sam osvojila Svetsko.
Deluje da nemaš mnogo problema sa tremom pred borbe?
– Nikada nisam imala tremu. Samouverena sam jer baš dosta treniram i znam da sam, ako ništa drugo, barem fizički veoma spremna. To mi dosta pomaže u meču. Moja baza je generalno rvanje i to najviše radim. Videla sam da mi to prolazi i zato ga dosta forsiram.
Na jednom od takmičenja susrela si se i sa do tada neporaženom protivnicom iz Engleske?
– Da, tada sam se prvi put susrela sa njom, a ona je do tada bila neporažena. Imala je skor 18-0. Pobedila sam je u polufinalu. Meni je to bukvalno bilo finale pre finala.
Kako izgleda tvoja mentalna priprema nekoliko dana pred takmičenje?
– Zamišljam u glavi ceo taj dan. Bukvalno od trenutka kada ustanem. Zamišljam odlazak na merenje, kako počinje meč, svaku situaciju koja može da se dogodi i kako izlazim iz nje. Prolazim u glavi kako vodim meč, sve. Zamišljam i rezultat.
Šta je trener kod tebe prepoznao na početku? Šta nekoga čini „borbenim“ na treningu?
– Mislim da su kod mene to disciplina i upornost. Od početka sam bila redovna na treninzima i ništa nisam propuštala. Tako je i danas. Kada treniram dva puta dnevno, pripremim se za to. Dosta radim i sa muškarcima, a mislim da meni to dosta pomaže jer su fizički jači i moram mnogo više da se trudim da bih ih ispratila.
Šta te je prvobitno privuklo MMA?
– Iskreno, htela sam da počnem da treniram i zbog samopouzdanja. Ranije sam ga imala dosta manje. Nisam čak ni znala tačno šta je MMA. Na Instagramu sam tražila da li u Kraljevu postoji klub i tako sam pronašla trening. Kada sam prvi put otišla, trener mi je rekao da planira da napravi žensku grupu, a ja sam rekla: „Ne, ne, ja hoću baš to.“ Htela sam odmah da treniram sa njima. Prvi trening je bio stand-up, radili smo neke osnove i odmah mi se svidelo. Posle toga sam počela da treniram svaki dan.
Od svih segmenata MMA, šta ti najviše odgovara?
– Definitivno rvanje. Mislim da mi je baš rvačka snaga pomogla u svakom meču. Na poslednjem Svetskom prvenstvu sam protivnice praktično odmah rušila. Najčešće mi prolaze double leg i uchi mata.
A šta najviše voliš kada borba ode u parter?
– Volim da uzmem leđa, to mi dobro ide. Ili ću da završim protivnicu ili ću da je držim do kraja runde. Nemam mnogo završnica i ne jurim ih po svaku cenu. Volim dole da „betoniram“. Ako se završnica otvori, desiće se, ali neću da rizikujem dobru poziciju zbog nje.
Koliko slušaš trenera tokom samog meča?
– Kada uđem u meč, volim da slušam sebe i da radim po svom. Ali ako dođem u nepovoljnu poziciju, onda slušam ugao. Na Svetskom sam protiv Engleskinje došla u baš nezgodnu situaciju. Slušala sam šta mi trener govori, uradila to i uspela da izađem. Posle sam došla u mount, pa u side control i tu je praktično bio kraj borbe.
Sa kakvim ciljem ulaziš u prvi meč na velikom takmičenju?
– Imam samo jedan cilj – da dam sve od sebe. Nebitna mi je medalja, nebitna mi je pobeda. Idem da dam 300 odsto sebe, da pokažem šta znam i, naravno, da izdominiram. Tako pristupam svakom meču. Nije bitno da li je polufinale ili finale.
Kako izgleda tvoj prosečan dan kada si u punom treningu?
– Prešla sam na vanredno školovanje i zahvalna sam školi što mi je to omogućila. Ujutru ustanem, doručkujem, odradim trčanje, sprintove ili vozim bicikl. Vratim se kući, odspavam, a u tri imam drugi trening. Posle toga ponovo dođem kući, spavam, jedem i idem na treći trening.
Da li imaš osećaj da se zbog sporta mnogo toga odričeš?
– Ne gledam na to kao na odricanje. Ne izlazim i ne družim se toliko, ali meni to nije odricanje. Gledam na to kao na način života.
Koliko dodatno proučavaš MMA van sale?
– Gledam mečeve, podkaste i različite tehnike. Gledam dosta rvanje i džudo, nekada parter. Može dosta da se nauči preko YouTube-a, ali mi je ipak najvažnije ono što mi trener pokazuje. To radim, a onda mogu da ubacim i nešto drugo što vidim i što mi se svidi.
Koliko ti je zahtevno skidanje kilograma za takmičenje?
– Otkad sam počela da se takmičim, svaki put sam skidala kilograme. Dešavalo se da skidam sedam-osam kilograma i jeste teško i iscrpljujuće. Pred poslednje Svetsko skinula sam oko pet kilograma za četiri-pet dana, a onda sam imala četiri meča u jednom danu.
Četiri meča za jedan dan?
– Da. U juniorskim kategorijama možeš da imaš četiri meča tokom jednog dana i nekada su pauze veoma kratke. Na ovom Svetskom sam bukvalno imala meč za mečem. Između nekih možda nisam imala ni pet minuta pauze.
Da li je bilo teže prvi ili drugi put osvojiti Svetsko prvenstvo?
– Prvi put. Drugi put sam baš bila spremna.
Kako je porodica reagovala kada si odlučila da treniraš MMA?
– U suštini je bilo: ako hoćeš time da se baviš, bavi se. Mama me podržava. Moji čak ni ne gledaju moje mečeve uživo, možda pogledaju tek kada pobedim. Kada sam počela, nisam ni želela mnogo da pričam drugima da treniram MMA. Htela sam prvo sama da vidim da li je to stvarno ono što želim. Počela sam pred kraj osmog razreda, a nastavnici su me dosta podržavali. I danas se viđamo i velika su mi podrška.
Imaš li neku posebnu rutinu za oporavak?
– Svakog dana se posle treninga istežem 15 do 20 minuta. To nikada ne preskačem. Isto važi za dobro zagrevanje. Već dve godine radim praktično iste vežbe za istezanje, istim redosledom. Eventualno dodam nešto. Mislim da mi to mnogo pomaže.
Kakvi su tvoji dalji planovi u MMA?
– Čekaju me još velika takmičenja u juniorskoj konkurenciji, a kasnije prelazim na pravila sa udarcima u glavu i udarcima u parteru. Mislim da će mi to čak više odgovarati.
Želim da osvojim barem jedno Svetsko prvenstvo u seniorskoj konkurenciji. Tek posle toga bih možda prešla u profesionalce. Pre toga ne. Mislim da je veoma teško osvojiti Svetsko u IMMAF-u jer na takmičenju ne radiš samo protiv jednog borca za kojeg si se posebno spremala. Imaš više različitih protivnica i moraš da budeš kompletna. Dobiješ žreb i ko ti zapadne – to je to.
Da li sebe vidiš u sportu i nakon takmičarske karijere?
– Želim da završim DIF. Volela bih da budem trener ili profesor. Sa DIF-om imam dosta mogućnosti.
Deluje da veoma brzo napreduješ. Da li ti nove tehnike lako „ulaze“?
– Zapravo ne. Meni treba dosta vremena da shvatim novu tehniku. Rekla bih da mi treba duplo više ponavljanja nego nekome drugom. Zato mnogo ponavljam i pokušavam da modifikujem tehniku tako da meni odgovara.
Šta radiš kada nisi na treningu?
– Svaki dan mi je prilično sličan. Ako imam vremena, nešto pročitam, a onda legnem da spavam jer se tako najbolje oporavljam. Sada čitam malo više o veri, a inače volim romane.
Koliko te je MMA promenio kao osobu?
– Mislim da sam postala dosta ozbiljnija. Kao da sam više odrasla nego druga deca mojih godina. Naučila sam i da, kada nešto krenem da radim, idem do kraja i ne odustajem.
Koliko je trener Ivan Knežević važan za sve što si do sada napravila?
– Treniram u MMA Team Phoenixu, a moj glavni trener je Ivan Knežević. Iskreno mi je baš drago što sam ga pronašla. Posvećen mi je bukvalno 200 odsto, i na treningu i van treninga. Baš se vidi koliko je posvećen mom napretku. Dosta se dobro slažemo. Naravno, ponekad se i posvađamo, uvek ima toga.
Planiraš ozbiljnije da se oprobaš i u rvanju?
– Da. Hoću dosta da forsiram rvanje i da pokušam da uđem u reprezentaciju. Mislim da će mi to mnogo pomoći zbog iskustva. Želim i da vidim na kom sam zaista nivou, jer do sada u MMA nisam imala protivnicu koja je prvenstveno rvačica. Kada se susretnem sa pravom rvačicom, videću gde sam.
Da li su protivnice pokušavale tebe da obore?
– Jesu.
Da li je nekoj uspelo?
– Ne. To ne bih dozvolila nikako. Sa nekim protivnicama sam se borila i po dva puta. Sve već znaju koje tehnike radim – i opet prolaze.
Na čemu sada najviše radiš?
– Hoću da budem eksplozivnija, da još izoštrim stojku i, naravno, nastavim da radim rvanje. Želim da budem još bolja za sledeće takmičenje.
Da li je tačno da si se posle osvajanja Svetskog prvenstva gotovo odmah vratila na trening?
– Da. Još više. Na svakom takmičenju sam pobeđivala zahvaljujući rvanju. Na prvom takmičenju sam videla šta prolazi i nastavila sam to da usavršavam.
Mnogo si pobeđivala, ali ove godine si doživela i prvi poraz. Kako si ga podnela?
– Na Evropskom prvenstvu sam prvi put izgubila. Ni sada ne znam potpuno šta mi se dogodilo u tom meču. Baš mi je teško palo jer nikada pre toga nisam izgubila. Osvojila sam bronzu i kvalifikovala se za Svetsko prvenstvo. Posle toga sam se probudila. Toliko sam se spremila za Svetsko da sam se bukvalno prošetala kroz celu kategoriju.
I uspela si da se revanširaš upravo protivnici od koje si izgubila?
– Da.
Koji je najbolji savet koji si dobila u dosadašnjoj karijeri?
– Da kada uđem u borbu dam sve od sebe. To je to. Nije bitno čak ni ako izgubim, sve dok znam da sam dala sve od sebe. To mi je najbolji savet.
I šta bi za kraj poručila mladima koji te gledaju?
– Ako nešto krenete da radite, dajte sve od sebe, radite do kraja i nemojte da odustajete. Biće i teško i lepo i svega, ali samo idite do kraja.
BONUS VIDEO
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na:
