Zimsko računanje vremena najteže će podneti 4 grupe ljudi: Prof. Hrnčić otkriva prirodni lek protiv izbacivanja iz koloseka, i šta nikako ne treba raditi

Predstojećeg vikenda Srbija će se suočiti sa još jednim pomeranjem sata, kada ćemo u noći između subote i nedelje preći na zimsko računanje vremena, a kazaljke sa 3 vratiti opet na 2 sata ujutro. Iako ćemo praktčno spavati sat duže, i ovo pomeranje kazaljki podneti lakše nego prelazak na letnje, naš organizam će da oseti i ovu promenu, a profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dragan Hrnčić, stručnjak za san i specijalista interne medicine i naučni savetnik u oblasti neuoronauka – neurofiziologije otkrio je ko bi to najviše mogao da oseti.

Profesor Hrnčić kaže da većina zdravih odraslih osoba relativno dobro podnese jesenje pomeranje sata, kada se kazaljke vraćaju jedan sat unazad.

– Za razliku od prolećnog prelaska, kada gubimo sat vremena i često moramo da ustanemo pre nego što smo se dovoljno naspavali, u jesen dobijamo dodatni sat. Zbog toga se ova promena u proseku lakše podnosi. Ipak, to ne znači da kod svih prolazi bez posledica – napominje profesor Dragan Hrnčić za “Blic zdravlje”.

Grupe koje će pogoditi prelazak na zimsko računanje vremena

Prema njegovim rečima, osetljiviji mogu biti ljudi koji:

• već imaju poremećaj spavanja,
• osobe sa izraženim večernjim hronotipom, odnosno oni koji prirodno kasnije zaspe i kasnije se bude,
• adolescenti, čiji se biološki ritam tokom razvoja često pomera ka kasnijem uspavljivanju,
• ljudi koji rade u smenama.

– Kada se tome pridruže rano ustajanje, školske ili radne obaveze i nedovoljno spavanja, prilagođavanje može biti teže – kaže profesor dr Hrnčić.

Dodaje da posebnu pažnju treba posvetiti osobama koje rade u smenama, jer njihov san i biološki ritam već moraju da se prilagođavaju neuobičajenom rasporedu.

– Promena sata može dodatno zakomplikovati organizaciju spavanja i budnosti. Slične teškoće mogu imati i osobe koje već pate od nesanice ili drugih poremećaja spavanja, kao i pojedinci koji su osetljiviji na promene ritma sna i budnosti zbog postojećih zdravstvenih problema – navodi profesor Hrnčić.

Važno je, ipak, kako kaže, da ne dramatizujemo.

– Jesenje pomeranje sata ne izaziva nužno zdravstvene probleme i ne postoji osnov da se kaže da će svaka osoba iz neke od ovih grupa imati tegobe. Reakcija zavisi od individualnog biološkog ritma, navika spavanja, izloženosti svetlosti i obaveza koje osoba ima narednih dana – objašnjava naš sagovornik.

Simptomi koje može da izazove prelazak na zimsko računanje vremena

Profesor navodi da se zbog prelaska na zimsko računanje vremen najčešće mogu javiti:

• prolazne promene vremena uspavljivanja i buđenja,
• osećaj pospanosti ili umora
• i privremeno slabija koncentracija.

– Noviji sistematski pregled literature potvrđuje da su nalazi o uticaju promene sata na san različiti, ali da je prolećni prelazak na letnje vreme doslednije povezan sa nepovoljnim promenama nego jesenji prelazak na standardno vreme – kaže profesor Hrnčić.

Kako se pripremiti za novo vreme

Dobra vest je da većini ljudi za prilagođavanje jesenjem pomeranju sata nisu potrebne posebne mere, lekovi niti komplikovane procedure.

Profesor kaže da je najvažnije je da održavamo redovan ritam spavanja i budnosti i da ne dozvolimo da nam promena sata bude izgovor za nekoliko dana neurednih navika.

– Nekoliko dana pre promene sata treba održavati redovan raspored spavanja, obezbediti dovoljno sna, ujutru provoditi vreme na dnevnoj svetlosti i izbegavati kasne večernje navike koje dodatno odlažu uspavljivanje. Za većinu ljudi to će biti sasvim dovoljno da lakše prebrode promenu. Ako iz prethodnog iskustva znate da teže podnosite pomeranje kazaljki na časovniku, možete se pripremtiti tako što ćete nekoliko dana pre početi sa postepenim pomeranjem kazaljki to jest vremena buđenja u intervalima od 15 minuta – savetuje profesor Hrnčić.

Značaj dnevne svetlosti nakon pomeranja sata

U prvim danima nakon promene posebno je korisno da ujutru izađemo na dnevnu svetlost, makar na kratku šetnju ili putu do posla.

– Jutarnja svetlost predstavlja važan signal našem biološkom satu. Tokom dana treba održavati uobičajenu fizičku aktivnost, dok uveče valja izbegavati preterano jako, naročito plavo osvetljenje (sijalice i osvetljenje čija temperature je preko 6000 K, takozvano hladno belo svetlo, i aktivnosti koje nas dugo održavaju budnim. Kafu je najbolje ograničiti na raniji deo dana, naročito kod ljudi koji imaju problema sa uspavljivanjem – savetuje profesor.

Ističe da nikako ne teba da pokušavamo da se prilagodimo promeni tako što ćemo namerno skraćivati san ili ostajati budni do kasno da bismo se više umorili.

– Umor nije isto što i kvalitetan san. Organizam najbolje funkcioniše kada dobija dovoljno sna u približno isto vreme, uz redovnu izloženost dnevnoj svetlosti. Ako se prvih dana osećamo malo pospanije ili nam se vreme uspavljivanja promeni, to obično nije razlog za zabrinutost. Većini ljudi rutina je dovoljna da se prilagode. Međutim, ako se izražene smetnje sna, umor ili problemi sa raspoloženjem nastave ili ozbiljno ometaju svakodnevno funkcionisanje, treba razmotriti razgovor sa lekarom – napomine profesor Hrnčić.

Svetlost najvažniji regulator našeg biološkog ritma

Kada pređemo na zimsko računanje vremena, imaćemo dodatni sat, ali ne i više svetlosti.

– Važno je da razlikujemo dve stvari: promenu sata i promenu prirodnog trajanja dana. Kada krajem oktobra pomerimo kazaljke jedan sat unazad, formalno dobijamo dodatni sat, ali ne dobijamo više dnevne svetlosti. Dani nastavljaju da se skraćuju zbog položaja Zemlje u odnosu na Sunce, pa se ranije smrkava. Upravo je svetlost, a ne broj na satu, jedan od najvažnijih regulatora našeg biološkog ritma.

– U našem mozgu postoji centralni biološki sat koji usklađuje ritmove spavanja i budnosti sa smenom dana i noći. Svetlost koja dopire do mrežnjače šalje signal tom sistemu i utiče na lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji noćnog sna. Uveče, kada se smanjuje intenzitet svetlosti, organizam se priprema za spavanje, dok jutarnja svetlost pomaže da se biološki sat uskladi sa početkom dana i podržava budnost – pojašnjava profesor.

Kraći jesenji i zimski dani menjaju obrazac izloženosti svetlosti. Ako ujutru odlazimo na posao ili u školu dok je još mrak, a veći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru, možemo dobiti premalo jutarnje svetlosti.

– Istovremeno, jaka veštačka svetlost u kasnim večernjim satima može da odloži uspavljivanje. Zato nije važno samo da li je napolju svetlo ili tamno već i kada i koliko svetlosti dobijamo tokom dana.Dnevna svetlost pomaže u održavanju stabilnog cirkadijalnog ritma, a redovan san je važan za pažnju, pamćenje, emocionalnu regulaciju, metabolizam i kardiovaskularno zdravlje.

– To ne znači da kraći dani automatski izazivaju bolest, već da u ovom periodu treba svesnije da organizujemo izloženost svetlosti, fizičku aktivnost i spavanje. Moj praktični savet je da, koliko god je moguće, jutro započnemo prirodnom svetlošću, da tokom dana izlazimo napolje i da uveče smanjimo izloženost jakoj, naročito plavoj svetlosti. Čak i kada je oblačno, boravak napolju uglavnom pruža više svetlosti nego uobičajeno osvetljenje u zatvorenom prostoru. Drugim rečima, tokom jeseni i zime nije dovoljno da samo odvojimo dovoljno vremena za spavanje; važno je i da svom biološkom satu pružimo jasne signale kada počinje dan, a kada je vreme da se pripremimo za noć.

BONUS VIDEO: