Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gost je emisije “Ćirilica Milomira Marića”, koja se emituje u ponedeljak, 1. juna, u 21 čas na televiziji Prva.
U emisiji je tema nedavna poseta predsednika Srbije Kini, kao i rezultati i poruke koje su proistekle iz tog susreta. Poseban fokus je na odnosima dve zemlje i čeličnom prijateljstvu Srbije i Kine.
Pored toga, razgovor obuhvata i druga aktuelna politička i društvena dešavanja u Srbiji i svetu, koja se, kako se očekuje, tiču svih građana.
O istorijskoj poseti Kini
Predsednik je započeo gostovanje govoreći o poseti Kini.
– Naučio sam da radim svaki dan i za mene to ne predstavlja poseban problem. Da taj dan nisam radio, ne znam kako bih ga proveo.
– To je moja obaveza, da dok sam ponosni predsednik Srbije da mogu da obavljam posao u ime i za račun građana Srbije. Za to sam biran i to je sve. Nije nikakvo herojsko delo. Znam ne tako mali broj ljudi koji rade teže poslove, i rade ih svakako ne manje od mene i divim se tim ljudima i verujem da će tek u budućnosti imati priliku da pokažu koliko vrede.
– Išao sam u Narodnu republiku Kinu, uz SAD najmoćniju zemlju sveta i tamo smo bili čudesno dočekani. Poštovanje koje su oni pokazivali, ne zato što tobož vole Aleksandra Vučića, simpatičan sam im, drag, ali oni vole Srbiju i to izaziva kod nas ponos i neku dozu gordosti. U međuvremenu sam pisao nekoliko tekstova i za neke druge medije, ovo je predsednik Tramp primetio. Već pre toga su jedan moj uvodni tekst na Foxu zapazili. Video sam to po reakciji iz Stejt departementa. To je za našu malu zemlju od velikog značaja, ne samo da budemo primećeni, već i poštovani. Poštovane su nezavisne zemlje koje samostalno i suvereno donose svoje odluke, koje rastu.
– Srbija je… ja nikad nisam zadovoljan. Zameram sebi milion stvari. Nismo radili dovoljno. Ali smo najbrže napredovali. 2015. početkom, posle teških reformi, visokog javnog duga, deficita, smanjenja plata u javnom sektoru, bili na 300 evra prosečne plate, Crna Gora je bila čak 50 odsto iznad nas. Danas smo mi zemlja s najvišim platama u regionu, samo 10 godina kasnije. Uspeli smo mnogo. Promenili smo zemlju. Ali te promene nisu dovoljne, moraju da budu snažnije, jače, odgovornije. Ne promene koje će da nas vraćaju u prošlost, već one koje sami guramo i gde sami razumemo da moramo sebe da popravimo. Ova pozicija Srbije je od izuzetnog značaja – rekao je.
O viznom režimu za Rusiju
– Evo, ja sam juče čuo tu vest da Srbija uvodi vize Rusima i stvarno nisam znao o čemu se radi. Pozvao sam Anu Brnabić i pitao da li su nešto izglasali ili je u proceduri i ona mi je rekla da nema ništa od toga. Pitao sam je zna li odakle je ta vest i ona nije znala. Neko je jednostavno pustio dezinformaciju da našteti Srbiji.
Kad su u pitanju ucene EU da ćemo ukinuti bezvizni režim sa Rusijom, ističe da neće doći do toga.
– Takva odluka neće biti doneta. Čak i da je neko donese biće sklonjena odmah.
O 3 ključna elementa rušenja vlasti u Srbiji
– Govorio sam o tri ključna elementa rušenja vlasti u Srbiji. Svaka vlast se suočava, imate korumpirane, bahate… Tu dozu bahatosti je nemoguće da podnesete i trpite. Ljudi imaju različita viđenja. Želim da dobijem što je više moguće tačnih podataka u Srbiji a ne ličnih utisaka o nekome. Tri su stvari koje su radili. Ne možete da kažete da Srbija nije najbrže napredovala u svojoj istoriji. Nikad nije bilo dobro. Ni u vreme Nemanjića, Brankovića, Karađorđevića, Obrenovića, nikada. Uglavnom smo ovako ili onako sklanjali ljude, od ubijanja, proterivanja, nikada nam nije bilo dobro i nismo poštovali onoga ko u naše ime obavlja dužnost. Ja sam se s tim pomirio još 2013-2014. Radio sam poi 15 sati i pitao se je l moguće da to ljudi ne vide. Naravno da ne vide. Imaju drugačiju sliku u eri socijalnih mreža, fotomontaža, bezbroj laži mogu da urade.
– Ne možete vi da kažete da u Srbiji danas nisu mnogo bolje plate – potom je dodao.
– Više smo puteva izgradili od tada, nego do tada, razlika u godinama je 5 prema 1. Naši ljudi nisu otvoreni za to da vide, izgradili smo više nego što je za 60 godina izgrađeno. Više smo izgradili u poslednjih 12 godina nego oni u 67. Ljudi ništa ne veruju u to, kažu “ne, to je nemoguće da ja živim u najbolje vreme u Srbiji”.
– Nisu nama otvarali klastere i poglavlja, ali smo ekonomski najbrže napredovali. Danas je stopa javnog duga 43 odsto. Svi u regionu imaju veću stopu javnog duga, Srbija je najmanje zadužena. Uspevamo da gradimo zemlju i da radimo ono što nismo uspevali u decenijama pre nas. Onda kad odem u Kinu i vidim šta oni rade, osetim se loše i “trčim” nazad da uhvatim korak s tim fenomenalnim ljudima.
– Tri su teme, ponavljam. Jedna je relativizacija rezultata. Oni kažu “nikad nam lošije nije bilo”. Nikada vam nisu rekli šta im je to loše. Nemaju šta da vam kažu.
– Drugi je kriminalizacija mene i meni najbližih ljudi. Nisu uspeli, ali im je to “štap” kojim su se služili.
– Treća tačka, pošto im te dve nisu prošle, uspela je treća stvar. To je pravljenje nečoveka od mene, ili dehumanizacija. Kad ste predsednik republike, vi možete da kažete “ovaj broj nije tačan”. Mogu da podelim novu vest. Ovo su zemlje Evrope po stopi rasta, Srbija i dalje sa 3,2 prva po stopi rasta.
– Pojačali smo građevinu i izdavanje dozvola. To su dobre vesti. Ja na to mogu da odgovorim. Ali ne mogu da odgovorim na to “Vučić mrzi ptice”. Nemoguće je da odgovorite na to, ma koliko to glupo bilo. Nije njima cilj da kažu “u Srbiji se živi loše”, ali ako kažu “Vučić mrzi pse, mačke, ljude”, ali zašto? Kažu “Vučić nije zapalio sveće za stradale pod nadstrešnicom”. Šta njih briga što sam išao na sve sahrane, ne interesuje ih to, oni izmisle priču da nisam zapalio sveću. Lagali su i oko Ribnikara. Oni kažu “ti nisi čovek”.
O podkastu koji je bio planiran, rekao je:
– Prvi gost je trebalo da mi bude Duško Vujošević. Žao mi je što to sve nije uspelo. Oni su saopštili da smo mi ubijali neke ptiće. Njima je uvek potrebno nešto, smeta im samo kad piše da Srbija pobeđuje. Mi odemo da nahranimo ptice, ne oni. Recite mi kako mislite da ja reagujem? Da izdam saopštenje “poštovani građani Srbije ja sam čovek, volim ptice baš kao vi građani Srbije i nisam lud”. Ja to ne mogu da uradim. Nije normalno da to uradite. Onda od vas naprave nečoveka.
– Oni na proteste dolaze našim vozovima, ja sam srećan kad dolaze tim. Jer i oni moraju da priznaju ko je to napravio. Kao što sam srećan kad kažu “idemo na Nacionalni stadion, biće izgrađen”, jer oni ništa od toga nisu mogli da izgrade i ne urade ništa. Kad sve to imate u vidu, taj postupak i akcija dehumanizacije, ono što im je najviše uspelo, ništa suštinski, a sva njihova snaga studentskog blokaderskog pokreta, se zasniva na tome da oni koji zbog ove kampanje dehumanizacije kažu “Vučić nije čovek, smenimo ga, otac mu nije otac, majka bila s Albancem”. Te gadosti su meni bile smešne.
– Ljudi su besni, kao da ih neko hipnotiše, vidite neke koji bi samo da prete, tuku i viču “ljudi su besni”. U međuvremenu je došlo do destabilizacije prilika i promene kursa u zemlji i sad postoji mržnja na drugoj strani. Kad je mržnja prisutna kod naših pristalica u 90 odsto slučajeva to su pristojni ljudi koji znaju da ne smeju da ispoljavaju mržnju javno. Da im ponavljam ja, vi, bilo ko “ljudi su besni”, imali biste rat na ulicama za tri dana. Brojne laži. Kako je bilo potpuno moguće da neko ulazi motkama i uništava prostorije SNS. I zapalili su ih, želeći da zapale žive ljude unutra. I sada u Novom Sadu, da nije bilo Kobri, pitanje je…
– Vučić nije čovek, a ako nije čovek, protiv njega je sve dozvoljeno. I to vam je sva politika. Ja imam drugo pitanje, a koja je vaša politika koju ćete da vodite? Kosovo nezavisno? Onda imaju objašjenje koje je nefer, ali donekle racionalno – “nemojte da me pitate ništa, treba da skinemo ovog, to nam je važnije i od napretka privrede i svega drugog”.
“Napravio sam jednu grešku u Kini”
– Ja sam sad bio u Kini i napravio sam jednu grešku. Niste to primetili. Rekao sam “70 godina našeg prijateljstva”. Ja vidim oni ćute. Još jednom sam rekao, vidim oni ćute. Kinezi su naša braća, odlično čitam svaku njihovu rekaciju, dok mi jedan partijski sekretar nije rekao “ekselencijo, mi vas volimo najviše na svetu, ali ne možemo da prihvatimo da je 70 godina, nećemo nikad negirati ali vi morate da znate da se vaš predsednik 2001. godine odrekao pravnog kontinuinteta SRJ Jugoslavije u odnosu na SFRJ”.
– Rekao sam na jednom sastanku kod Miloševića, bio je tamo i Vojislav i još neki drugi, da se dešava isto kod nas u Srbiji, pa su rekli “e Vučiću ko će da glasa za te izdajnike Svilanovića, Đinđića” a ja sam rekao “grešite”. Svako će da čita ono što on želi. Onaj ko će da glumi rodoljuba čitaće za Koštunicu. On odgovara, brecnuo se na nju po pitanju Haškog tribunala “nemojte samo vi da me pitate o tome, ja sam protiv toga…” Kad se to završilo i on i Tadić od prvog do poslednjeg Srbina u kesama su isporučivali u Hag, neke bukvalno preko Drine u kesama. Ljudi ponekad moraju da postave pitanje “kakvu politiku ćemo da vodimo”.
– Ja vodim zemlju, ne cirkus. Ne mogu da se kliberim ceo dan. Moj posao nije jednostavan i lak i ne mogu da budem simpatičan. Ali samo razmislite kakva je moja politika po pitanju KiM, a šta je politika Kokanovića, Jove Bakića… Je li politika da uvodite sankcije Rusiji kao što govorite ili nije? Da nas vraćate u socijalističko samoupravljanje, da biste da ukinete privrednike, plenum da nam određuje ekonomiju? To je propast Srbije u nekoliko dana, a kamoli meseci. Samo sagledajte ko su ti ljudi, te rezultate.
– Pogledao sam nemoštu odbranu danas formalnog rektora.
“27 ili 28 do sada najvažnija vojna vežba na Pasuljanskim livadama”
– Moje obećanje ljudima je, a o tome ću da govorim 27-28… Mi ćemo 28. imati do sada najznačajniju vojnu vežbu na Pasuljanskim livadama, sve u okviru Vidovdanskih dana. Neću se pomiriti sa tim da nam obrazovanje bude uništeno jer bez toga mi budućnosti nemamo. Želim da vidim oštriju konkurenciju. Ja želim da vidim strane kampuse. Imate profesorku fakulteta u Nišu koja je poslala sina na blokadu, a ne da da Bokoni dođe u Beograd, da bi i njena deca mogla da uče, da plate dvostruko manje, jer baš je briga, njeno dete je na Bokoni. Pogledajte na šta liči Pravni fakultet u Beogradu danas u odnosu na period pre 50 godina. Kakve smo profesore imali, stručnim radovima smo punili sve naučne časopise sveta.
O Pojasu Presvete Bogorodice
– Verujem u Boga, ali ne smeta mi kad je neko ateista, agnostik, to su građani naše zemlje, svako ima svoje pravo. Ali nemojte da vređate nas koji smo sačekali tu svetinju, to za nas nije predmet, to je za nas svetinja. U pravoslavnoj veri to je svetinja.
– Ponosan sam na to. Za nas to nije predmet, već svetinja. Sa svih strana dolaze ljudi da celivaju – rekao je.
– Mnogi od njih nemaju ni vodu. Trpe žeđ, čekaju 7,8 i više sati, samo da bi mogli da dodirnu i celivaju svetinju. Možete da im pokažete nešto lepše. Ovi ljudi su pokazali ljubav i poštovanje, sa verom i nadom u drugačiju budućnost. Kada sam sačekao igumana manastira Vatoped na Svetoj gori, za Hilandar smo uradili mnoge stvari, posle Aleksandra Obrenovića najviše. Hilandaru smo pomogli ne samo finansijski, već i donošenjem zakona koji niko nije hteo da donese. Hilandar time ima obezbeđen život za naredne decenije.
– Porfirije i njegovi saradnici sa Grčkog su prevodili. Iguman mi je rekao “Aleksandre, sve će se promeniti i biti drugačije, biće manje problema za tvoju zemlju, manje pritisaka, imaćete mir, imaćete sve. Pojas Presvete Bogorodice je čudo, on kad dođe u zemlju on pomaže ljudima, toj zemlji, svemu. To mi je zvučalo pomalo naivno u tom trenutku. Ja sam racionalan čovek, iako religiozan. Ali reči koje je birao, način na koji je govorio usadilo je još više poštovanja u sve to i s posebnim odnosom gledam na to.
– Kokanović ne zna ništa, jedino je znao da treba da brani Violu fon Kramon, pa sekirama pošao na ljude. To je budućnost Srbije? Da li ste ozbiljni? Za predsednika Srbije ili ministra? Ili Jovo Bakić, da treba da bude neko i nešto u hijerarhiji ove zemlje. Država nije igračka.
O programu za lekove
– Završavamo program predlog oko lekova, posle Tivta ćemo posle 5-6 dana izaći sa programom koji će mnogo da pomogne ljudima oko lekova, cena lekova, to je taj jedan sveobuhvatan paket, ne samo za penzionere već za sve najugroženije ljude u Srbiji. Da napravimo značajan paket bar za lekove koji regulišu pritisak, za srce i pritisak za ljude koji nemaju novac da plate taj lek, da uvek znaju da imaju taj lek. Sa druge strane da znamo da ti lekovi mogu da ih koštaju manje ukoliko ih koriste.
– Ja ću odmah po povratku iz Tivta da idem u više sela udaljenih na istoku Srbije i da obiđem sa ambulantnim kolima, specijalnim, da razgovaram sa ljudima i da kažem da je to nešto što mora da im bude dostupno. Da moramo da brinemo o svakom čoveku. To će morati da bude akcija svih i to će morati da rade. Kad govorimo o tom paketu, očekujte u septembru mesecu, za tri meseca izaći ćemo sa veoma značajnim paketom za najugroženije, ali ne samo za njih već i deo šire populacije, naći ćemo način kako da dodatno osnažimo životni standard i verujem da će ljudi tim paketom biti zadovoljni.
Kurir.rs