Aleksandar Vučić, prvi na listi i nosilac liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, gostuje na RT Balkan televiziji.
– Nemam ništa protiv i da me ne oslovljavate sa “predsedniče”, jer mislim da funkcija ne čini čoveka, volim svoje ime i prezime. Lepo je ovde, ljudi su me dočekali bolje i sa više gostoljublja nego što sam očekivao i ponosan sam na to što kod nas postoji lepota izbora – rekao je i dodao “da će imati problem zbog gostovanja” na ovoj televiziji.
Ko će da zameri? Iz Evrope?
– Naravno, iz Evrope pretpostavljam manje. Kad bi davali primedbe, to bi bilo sa manje pridika i sa manje strasti, sa američke strane, nego Evropljani – odgovorio je.
O dogovoru Trampa i Putina
– Ne mislim da je samo dizel, 300 tona je jedan dan, i manje u Americi. Da sam u cipelama Donalda Trampa, a i iz Putinovih, ali najvažnije iz srpskih. Što se tiče Trampa, radi pametnu stvar za Ameriku. Pokušava da na pametan način pomalo odvaja Rusiju od Kine i da je približava sa SAD. A ako bude pravio sukobe sa Rusijom, uradiće suprotno. Sa njegovim ljudima sam razgovarao gotovo 3 sata, što je retko, u mornaričkoj sobi, i to je bio petak uveče, kada su mogli da idu kući, bilo gde — ne, oni su ostali i razgovarali sa nama – rekao je i dodao:
– Pogledajte njihovu strategiju, koja više predstavlja neko doktrinarno obraćanje nego strategijsko-taktički put u budućnost. Onda ste mogli da, otprilike, između redova pročitate ovakve stvari. Dakle, znamo: Kina je jedini takmac. Oni će vam reći uvek: “Mi to pokrivamo”, i kad ih pitaš, pa dobro, ko vas prati u svetu, oni kažu: “Pa Kina. ” Ja kažem: “Okej, jesu li blizu? ” Oni kažu: “Pa nisu. ” Ja kažem: “Koliko zaostaju? ” Oni kažu: “Pa 6 meseci.” Ali, kaže, 6 meseci je strašno velika razlika, jer i mi radimo, i oni rade, i oni rade, i gledamo tih 6 meseci. Nećeš nadoknaditi za 6 meseci, ni za godinu, ni za 2, ni za 3. Biće potrebne godine da se tih 6 meseci nadoknadi. Ja pitam: “A koliko zaostajemo mi, Evropljani? ” Računam i sebe u: ne pričam o političkom Evropljaninu, nego već geografski Evropljaninu, i kažem: “Koliko mi zaostajemo? ” On kaže: “Negde oko 7 do 8 godina. ” Onda vam je jasno koliki je naš zaostatak u odnosu na Ameriku i Kinu po tom pitanju. I kada to ima u vidu, Tramp pokušava da moćnog i snažnog saveznika Kine, pretpostavljam, odvoji od Narodne republike Kine.
Tramp i Putin Foto: Drew ANGERER / AFP / Profimedia
O sankcijama NIS-u
– Predsednik Zelenski sada računa na Nemačku, Britaniju, EU. Razumem poziciju Rusije, razumem i SAD, ali ta pozicija je donekle promenljiva i fluktuirajuća. Ne mislim da je u ovom trenutku rešenje da odustanu od sankcija NIS-a, ali ne bih isključio kao rešenje, to nema veze sa nama, nego sa Amerikancima i Rusima. Pa, ja mislim da su Rusi postigli dogovor sa MOL-om oko važnih stvari, možda ostaju još neki detalji vezani za budućnost, ali ne bih isključio potencijalne razgovore i sa Amerikancima, ukoliko im ovo sa dizelom i neke druge stvari bude išlo dobro. Da prodaju Amerikancima, ili— Čak ni to ne bih isključio – naveo je i dodao:
– Amerikanci su došli u tri nivoa. Kod Putina. Tri nivoa. Kod Putina i Zelenskog. Na tri nivoa vode razgovore. Jedan je Vitkof -Kušner, biznis delegacije, što je, neko bi rekao, broj 1, ja bih rekao broj 2 delegacije. Drugo, šef obaveštajne agencije, šef CIA, i treće, tim koji vodi Rubio. Sva tri tima rade na rešavanju ukrajinskog problema. Na kraju, moraju da sinhronizuju sve to, što znači da su se tome ozbiljno posvetili. Ali imamo Evropu koja ne učestvuje u toj vrsti mirovnih procesa naprotiv— ja ne mislim da je problem tu u Evropi. Dokle god je situacija u relativno pat-poziciji, rešenja neće biti. I zato sam rekao da se nadam tome za 5-6 meseci. Verujem da za jednu stranu može da nastupi kakva-takva prednost u tom periodu, pre toga ne. I zato ne verujem u ta laka rešenja danas, ili za mesec dana, ili za 2.
O mogućem ratu Rusije i Evrope
– Ja se plašim toga, i nadam se da do toga neće doći. Vidite, mene, za razliku od svih drugih, veoma buni, kao iskusnog čoveka, čoveka koji je dobijao 14 godina sve obaveštajne podatke, kontraobaveštajne, sve. I domaćih i stranih službi. Mene veoma buni ovo što se događa u Francuskoj – rekao je i dodao:
– Čak, kao što vidite, nije im cilj Makron uopšte; znaju da nije više predsednik za 5 meseci. Kao što je zanimljiva reakcija Žordana Bardela i Marin Lepan koji su protiv tih protesta, što je inače retkost. Svi uvek se “nakače” na proteste i gledaju da pridobiju nešto. Oni su kao desničari, kao pametni desničari, reagovali odgovorno. Ali ako sagledate ko sve stoji iza toga, onda ćete videti sličnu strukturu, sličnu strukturu protestima u Srbiji.
Kako je objasnio, povukao je paralelu sa Srbijom — o nevladinom sektoru, plaćanju spolja, što i francuska služba zna.
– Kod nas je cilj protesta bio prost: smeniti jednog neposlušnog čoveka, a onda će oni da upravljaju, kao sa lutkama na povocu. Da li će to da bude Šoškić, Srdanović, Hubač, Bakić, potpuno im je svejedno. A stvarno je potpuno svejedno. Nikakve razlike između njih nema, oni će tu da upravljaju, i oni znaju da je to suštinski kraj političke Srbije, i to je to. A ovde je nešto drugo. Ovde je dubinsko rušenje jedne evropske sile, iz mnogo razloga.
O odnosu Srbije i Rusije
– Ja nemam, u mojoj porodici su, i to nije nikakva tajna, i otac i brat, izrazito rusofilski orijentisani. Ja sam neko ko je racionalan, pragmatičan, i gledam srpske interese. Ja samo ne želim da prihvatim, i ljudi će mi reći: “Pa Rusija je ’92. digla ruku” i obe ruke u vis za sankcije Srbiji. Ja kažem: jeste. Srbija nije. Pa dobro, što mi nismo, šta mi glumimo, i tako dalje. Ne glumimo ništa. Mi gledamo da sačuvamo tradicionalno dobre odnose, jer na kraju ne možete da poistovećujete krivicu onoga koji je izvršio agresiju na našu zemlju sa krivicom onoga ko se saglasio sa sankcijama istih onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju. Da li je to prijatan trenutak? Ne, nije prijatan trenutak. Imaju i oni, svakako, trenutaka koji za njih nisu prijatni – dodao je.
Kako je naveo, bitno je sačuvati prijateljstvo sa Rusijom.
– Ja sam zadovoljan što ljudi u Kremlju vrlo dobro razumeju težinu pozicije Srbije. Postoji, znate, u našoj zemlji i mnogo onih drugih koji glume veće Ruse od samih Rusa, pa će oni Rusima da objasne koliko mi nismo dobri sa Rusima, pa ne zna Putin, znaju bolje oni. Ali u međudržavnim odnosima morate da iskazujete poštovanje, i da u teškim trenucima čuvate hladnu glavu, i da donosite racionalne i pametne odluke. I da to prijateljstvo sačuvate. Mi smo to uspeli sa Ruskom Federacijom, i ja sam zbog toga veoma zadovoljan.
O telefonskom razgovoru sa Putinom od sat vremena
– Evo, sad ću da vam otkrijem nešto. On je meni rekao, imali smo mi mnogo čudnih razgovora i nikada ne pričamo o takvim stvarima, ali ocenjujem da mu ovo neće smetati. Dakle, sve što bi možda moglo da mu smeta, nikada ne bih rekao, jer to časni ljudi ne rade. Rekao mi je sad, dugo smo pričali, sat vremena. Znate šta je telefonom, pričate sat vremena. Nije, nije jednostavno. I on mene pita: “A što podnosiš ostavku? ” Vrlo mudro pitanje. Ja kažem: “Tako sam odlučio. ” I hoću da te obavestim da ću sutra, to je bilo dan pre nego što sam podneo ostavku, da podnesem. Kandidovaću se za to i to mesto, rekao sam. Mogu da izgubim, mogu da pobedim. Šanse su pata-pata i videćemo, boriću se. On kaže: “Nije to moje pitanje. “Moje pitanje je: šta je sa zemljom, imaš li poverenje u one koji će da naslede funkcije, i šta ćeš da radiš ukoliko bude izazova za zemlju u tih mesec, dva ili tri? – upitao je i dodao:
– Na to je bilo teško da mu pružim odgovor. I rekao sam mu: računam da ljudi koji će da budu, i žene koje će da budu vršioci dužnosti, i drugi ljudi koji se nalaze na odgovornim funkcijama, da su lojalni državi, pre svega. Na kraju krajeva, verujem da su mi i lojalni prijatelji, tako da nadam se da će biti sve u redu. Ali porazio me je i u smislu racionalnog pristupa: zašto sam ja doneo takvu odluku? Doneo sam takvu odluku ne zbog toga da zadovoljim formu, bilo čiju, i besmislene neke zakone koje smo usvajali da bismo nekoga, čak ne ni spolja zadovoljavali, jer ja sad da vam kažem: mi možemo potrošiti 6 miliona evra u ovoj kampanji, nama će da ostane ne znam koliko miliona evra na računu. A na šta trošimo? Ne smemo u humanitarne svrhe, ne smemo ovo, ne smemo ono, sve to po zakonu ne smete. Sve je besmisleno. Kao što je i ovo. .. kao što je i ovo besmisleno. Ali sam želeo da pokažem da mogu sa istim uslovima, da se ne pojavljujem nigde kao predsednik, da ne otvaram fabrike, a inače bih sad imao i te kako svašta bih imao da otvaram.
Istakao je da veruje da ima poverenje naroda.
– Očigledno ne veruju studentskoj listi — čim je Putin eksplicitno rekao “nadamo se da će Aleksandar Vučić biti novi premijer”, i oni su dan ranije rekli da neće uvoditi sankcije. I vi i ja znamo da bi uveli sankcije dan posle. I nemojte da se pravimo naivni, i nemojte da se pravimo blesavi. Niti o tome odlučuju svi oni koji lupaju gluposti svakog dana po raznim televizijama i svuda da pričaju ono što ljudi vole da čuju, jer naši ljudi neretko vole da učitavaju višak smisla u njihove reči, rečenice, u ćutanje, u gerilski pristup. Šuplja dečija priča. Suština je: broj 3 na toj listi vam je Hubač, koji vam je čovek Sonje Biserko, nevladinog sektora. Srdanović, čovek Dinka Grukonjića, broj 1 na toj listi. Većinu drugih nemate ni pojma ni ko su, ni šta su, ali znate dobro ko je i Dejan Šoškić i ko je Jovo Bakić. Je l’ ima tu, kažite mi, ijedan od njih koji bi za bilo šta? Nije mogao da se izbori Milo Lompar. Nije mogao niko da se izbori. Izbacili su ih. Šutnuli su ih kao fudbalsku loptu – odgovorio je i dodao:
– Nema lica, čoveka, koji će da vam kaže: “Neću da uvodim sankcije Rusiji.” A pri tome, ja nikad nisam rekao “neću”, nego sam uvek govorio: nadam se da će naši zaključci moći da opstanu. Čak sam Putinu rekao u prvom tom razgovoru: nadam se da te neću pozvati telefonom, ali neće biti nijedne sankcije protiv Rusije neće biti uvedene dok te ne pozovem telefonom.
Otkrio je da ga je predsednik Putin primio u kuću, kao i da je primio njegov poklon van protokola — ikonu koju je Putin triput poljubio.
– On je mene pitao sve vreme, kad smo bili u njegovom onom zilu, pitao me: “Kako si uspeo da smanjiš penzije i plate da preživiš?”. Rekao sam mu: zato što sam to uradio na pošten način. Nisam to radio zato što želim zlo narodu ili zato što sam ja kriv. Zato što su mi ostavili praznu kasu, ostavili zemlju bez fabrika, 500. 000 ljudi ostalo bez posla. To je kao kod tebe da bude 10 miliona bez posla ostavljeno, pa ti gledaj šta bi radio. Moraš da uradiš da polako podižeš zemlju.
Naveo je da misli da će biti ruski problem, kao i delimično srpski, koji nikada nismo razumeli zbog čega je tako, Putin pokušava da okrene Rusiju i da ljudi u Rusiji razumeju da ne postoji samo Evropa. I sa tim će imati uvek problem u Moskvi i Peterburgu.
– Hoće da izađu na izbore, neće da izađu na izbore, druga je to stvar, dakle. Ali uvek onih 30 do 35 odsto koji su protiv njega i protiv svakog nacionalno opredeljenog ruskog lidera, isto kao i ovde. Beograd, Novi Sad, potpuno isto. I sad vi da pitate, da okrenem stvari ovde: ja sad pokušavam da dogovaram sa Rumunima, samo da dogovaramo, pustite politiku, pričam samo o infrastrukturnim vezama i o svemu drugom. Znate li koliko je manje ljudi naših išlo u Temišvar nego u Zagreb ili Ljubljanu? A bliži im je, posebno na severu Srbije, lepši je – dodao je.
– Mnogo je lepši od Zagreba, i od Ljubljane, jedan divan barokni grad, ali nismo išli, prosto to za nas kao da je zabranjena zona. I pokušavam sad nekako i ljudima da kažem, ovde ljudi, hajde da malo razmišljamo, postoji istočna strana sveta, nemojte samo da gledamo na zapad. Pogledajmo malo na istok, pogledajmo malo ka Africi, pogledajmo malo ovamo, onamo. Putin u tome uspeva, delimično, nisam siguran, nisam siguran da je to moguće u potpunosti, dakle, ali delimično svakako.
O geopolitičkim odnosima
– I Rusi se trude da napreduju i u digitalizaciji, i kroz vojnu industriju da razvijaju nove tehnologije, Ukrajinci takođe. A ono što je, međutim, nezaustavljivo, to je Kina ode u nebesa i ne možete im, ne možete im ništa. I to Amerikanci razumeju, i zato mi se čini da Tramp ovo radi, a ne zbog toga što mu je stvarno potrebno 300. 000 tona dizela. Rusija mu je potrebnija mnogo više u budućnosti nego danas, i mislim da je to strateška stvar, a ne taktička stvar.
O blokadama i evropskom putu Srbije
– Znate, ono kroz šta sam ja prošao u prethodnih gotovo 2 godine, i malo duže od toga, to nijedan čovek u svetu nije prošao u svojoj javnosti. Nijedan. I sa mnogim liderima sam razgovarao. Ako me već vučete za jezik, čak mi je Putin, posle onog besmislenog upada 2020. ili 2021. godine tokom korone u Narodnu skupštinu, rekao, kaže, “neverovatno koliko su agresivni ti demonstranti tamo”, i to je bilo pod velikim uticajem N1. U to vreme, kaže: “Ali vidim ja da ćeš, da ti i to uspevaš nekako da hendluješ.” Kako, ne znam, ali vidim da nekako uspevaš. I to što sam proživeo prethodnih godina, a posebno poslednje 2 godine. I da me pitate kako mi je kada vidim, ne znam, ministarku spoljnih poslova Austrije koja ih prima i koja govori ne znam šta, ili vidim Andreja Plenkovića šta radi i na koje načine sve vodi kampanju protiv Srbije i protiv mene lično, gde su oni, što bi rekao Goran Šarić, objavili više negativnih tekstova o meni nego pozitivnih, i negativnih, i neutralnih, o svom predsedniku i premijeru u poslednjih 20 godina – naveo je.
– Kada to sve vidite, kada vidite mnoge druge stvari koje su dolazile, a koje su se ticale i mene, raznih laži od Sarajeva, zamislite da vam onakve brutalne laži objavi Der Špigl za Sarajevo Safari, pa onda izvinjenja, pa onda sudske privremene mere i ostala čuda, dakle, u kojima vi valjda ubijate decu u majčinom naručju. Naravno, jasno vam je da ne mogu da imam divnu emociju. I kada smo imali sastanke u, nije u Budvi, nego u Tivtu dole, kad smo bili, njih četvoro je bilo — Merkel, Makron, Fon der Lajen i Antonio Košta. I bio je fer sastanak, baš fer. Oni su me pitali, pričali smo o tome šta mi treba da uradimo, i to čak ne bih rekao tralala, ali to je manje važno. Onda je došlo do ključnog pitanja: “Hajde ti nama pošteno reci”, pošto valjda vide kakav mi je emocionalni stav, kažu: “Hoćeš li ti da vodiš zemlju u Evropu ili nećeš? ” I ja im nisam kriv, ja sam im rekao: “Što se tiče mojih emocija, vi ih prepoznajete dobro, zato me to i pitate” – odgovorio im je.
Istakao je da je rekao da je racionalan čovek i da smatra da Srbija treba da ostane na evropskom putu.
– “Ja znam da nas vi nećete primiti u Evropu skoro; za mene je mnogo važnije da mi imamo jedinstveno tržište sa Evropskom unijom, da imamo slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, i to je to”. Međutim, ono što sam sada video, oni su stavili kao uslov čak i za to, ne za članstvo u Evropskoj uniji. Kao uslov za to su stavili ono što smo mi, što je trebalo da ispunimo kroz poglavlje 31., i to neposredno pred članstvo u Evropskoj uniji, a to je potpuna saglasnost sa spoljnom politikom Evropske unije.
– Dakle, uvođenje sankcija Rusiji je nešto što mora da bude preduslov za dobijanje i jedinstvenog tržišta i otvorenih granica, a ne samo članstva. Ne živimo mi od novaca, od para poreskih obveznika Evropske unije, kao što će mnogi da vam pričaju. I sa svim novcem koji je Mađarska dobila, nećete da vidite da će da bude mnogo bogatija sada nego što je bila pre godinu, dve ili tri, kada nije dobijala novac. Nije taj novac presudan. Ali mi se nalazimo u Evropi. Mi smo pod ogromnim pritiskom zbog činjenice da smo jedina zemlja koja nije u NATO savezu. Jedina zemlja koja je vojno neutralna, suštinski – odgovorio je i dodao:
– Dakle, mi moramo da brinemo i da vodimo računa o svojoj odbrani. Naša doktrina je promenjena. Mi ne možemo da otvorimo sve sukobe ovoga sveta. Ja verujem da bi mnogima u Rusiji odgovaralo da mi tako kažemo. Ja nisam neodgovoran da to otkažem na takav način, jer bih time doveo svoju zemlju u tešku poziciju. Nisam ja glup da ne znam šta smo i gde smo mi. Samo moram nekada da skinem neki samar sa leđa svog naroda i svoje zemlje. Tu smo, ne pravimo nikakav problem.
Gledamo da snažimo ekonomski i da rastemo brže od drugih.
– Čuvamo svoja tradicionalna prijateljstva, ne odričemo ih se, ne stidimo se toga. Naprotiv. Ali istovremeno podižemo svoju vojsku, podižemo svoju snagu, i gledamo šta je to što se zbiva.
O pitanjima iz Moskve
– Dobio sam iz Moskve pitanja direktna, kao od vas. Kao što me sa Zapada pitaju: “A šta si ti sad išao na Raša Tudej u njihov studio?” I moj će odgovor da bude: “Zato što sam hteo.” Dakle, hoću samo da vam kažem, Srbija ima svoju politiku, i ja sam srećan što ljudi u Kremlju mnogo bolje nego neki drugi u Rusiji razumeju poziciju Srbije. I veoma sam srećan zbog toga. I mi smo se nekako tako razumeli od početka. I on je znao, ako ste slušali Medvedeva, govorio je nekoliko puta: “Šta god radili Vučiću, Vučić će da izdrži duže i više od svih drugih, zato što ga ne poznajete.”
Što bi rekao Filip Grbić, “u stanju da trpi kao zver”.
– Ja zato nikad se ne zaklinjem, nikad ništa ne govorim na taj način, ali moja reč, za razliku od reči mnogih drugih, znači. Pet godina nam nijedan klaster nije otvoren, a spremni smo za to. E sad, nemojte da me držite za reč, ja nisam ekspert za to, kao Ana Brnabić i Danijel i Starović i ne znam ko, ali da vam ispričam kako je to izgledalo pre 5-6 meseci. Oni su rekli: “Hajde, idemo sad, uradite ove 3-4 stvari”. Nemam pojma, nešto oko REM-a, nešto oko biračkih spiskova, i sve smo mi to uradili. Kao što ste videli juče, svi su saglasni oko biračkih spiskova, i Evropljani, i poklapanje 98, ne znam koliko. I sad, sve to po strani ostavite, ja sam rekao: skupili su se svi, i sad velika akcija, oni puni entuzijazma: “Otvoriće nam klaster!” Evo, može da vam kaže Ana. I ja kažem pred svima: “Aj sad, lepo, sedite, vas 30, 40, došli kod mene u predsedništvo, ko đaci se poređali, jel vidite im osmeh na licu, sad će Srbija da napreduje.” I ja im kažem: “Aj lepo, nemojte da ste deca.”
Kako je ispričao, rekao je tada “neće otvoriti ništa”.
– Neće nam otvoriti ništa. Naći će neku Holandiju i Hrvatsku, ili Švedsku, ili ne znam ni ja koga. I pogodio sam, verovali ili ne. Koji će da nađu, da izmisle neki razlog, a svi ostali će kao da ih… da traže od njih da to svakako učine, da se bore za to, da nam po svaku cenu otvore, da je krajnji trenutak, da mora… ali eto, neće uspeti. Ja sam im to na ovakav način ispričao.
Ana Brnabić ga je posle nekoliko mesecima pitala kako je znao, na šta je odgovorio da se vodi logikom gvozdenih determinizama.
O tzv. studentskoj listi
– Srbija mora da bude slabija, i taj balans uvek mora da bude negativan po nju, da bude lažni balans, a da u stvari svi mali okolo budu snažniji od Srbije, uvek uvaženiji, uvek bogatiji, uvek uspešniji nego Srbija. Omaklo se nekako da je Srbija postala mnogo uspešnija, da je imala, ako hoćete, i dominantnog lidera koji je mogao da gura stvari brže i ozbiljnije nego neki drugi. E, pošto se to tako dešavalo, onda su oni rekli: “Ej, pa, vreme je da se to zaustavi”. Jer ne može Srbija da bude ispred drugih. Jer kako ćemo mi da objasnimo nekome da je Srbija ispred nekoga ekonomski, a ovo su NATO članice? Kako ćete to da objasnite? – rekao je i dodao:
– Samo razmislite kako bi izgledalo sutra: mi dobijemo, na primer, 120 poslanika, i oni zajedno sa svima ostalima, s kim god, naprave većinu, sa Jovanovićem, Dačićem, ovim, onim, sa svima. Hoće ili ne, da uopšte ne ulazim u to, naprave većinu, 130 prema 120. Recite mi, molim vas, kakve se odluke donose u Skupštini, kako se te odluke donose u Skupštini, ko ih donosi, a nas je 120 i, kao što vidite, nisu uspeli da nas razbiju ni prošle godine ni ove godine. Jedino kod nas nema odlazaka, ima dolazaka i povrataka. Odlazaka nema. I tako, mi smo čvrsta struktura koja je bila i 15, 16, 17 godina u opoziciji, i strpeli, izdržali svakojaki teror i tako dalje, i nemamo nikakav problem sa tim. I ja vas sad pitam: ej, na šta bi to ličilo? Na šta bi nam zemlja ličila? Na šta bi ta zemlja ličila u kojoj bi na takav način morali da donose odluke. Samo neka neko razmisli o tome. E, pa takva je Srbija potrebna njima. Takvu Srbiju hoće. Takvu Srbiju će da vole. Takva, slaba, onakva kakvu želi Aida Đedović, onakvu kakvu želi Šarović sa 250, Nataša Kandić. Takvu Srbiju oni žele. Slabu, nikakvu, iz raznih razloga.
Upitao je zbog čega bi Hrvatska bila srećna zbog uspeha Srbije.
– Samo pogledajte njihove akte, i pogledajte o čemu govore, i pogledajte ko su ljudi, pa mora da se sakriju negde Pajtić i ostali. Pre svega Pajtić i Lezović, pa će da vide mogu li sa šabačkim krilom bivše stranke, pa kao veliko ujedinjenje, i eto, da to postane glavna opoziciona snaga u Srbiji ako izgube izbore, da bi mogli da se konsoliduju za sledeći izbor, ili ako dobiju izbore da preuzmu vlast odmah. Dakle, to je cela priča, i svima je vama jasno o čemu je reč. A šta mislite, zašto je Nenad Čanak s obe ruke podržao studentsku listu?
O Vojvodini
– Je l’ bio pripremljen novi Statut Vojvodine, pa sam ja to prekinuo i nisam dozvolio da bude donet ni 2012. i 2013. godine? Lično sam u tome učestvovao, jer za mene je Vojvodina deo Srbije kao i svaki drugi deo Srbije. A oni vam unapred kažu: “Ako nećeš da razgovaraš, pregovaraćeš o tome. ” I još vam ne kažu: “Još Čanak je dovoljno pametan, mnogo pametniji od ovog.” I Čanak ne kaže: “Pošto će studenti sigurno da pobede.” Nego kaže: “Čak i ako pobediš, Aleksandre, moraćeš da pregovaraš.” A koja je to politika Srdanovića, sem politike Dinka Gruhonjića? Neću da pričam o siledžijstvu, o svemu drugom. To su sve ljudske karakteristike po strani, ostavite sad pričam o strateškoj politici. Oni su od mene napravili monstruma. Ti za monstruma ne možeš da glasaš. I bolje je da glasaš čak i za koga god hoćeš. Ali neću da glasam za monstruma. Ne zaboravite, tu imate još stvari: ljudi koji nisu učestvovali u uspehu Srbije, najteže se mire sa uspehom Srbije a da njihovog učešća nije bilo. Posebno oni koji za sebe misle da su mnogo važni.
Kurir.rs
