У Уставном суду Црне Горе данас се одржава јавна расправа поводом иницијативе за оцену уставности одредаба Закона о заштити становништва од заразних болести којима је обавезна вакцинација прописана као услов за боравак деце у јавним и приватним предшколским установама. Изузетак су деца код које постоји трајна медицинска контраиндикација за одређену имунизацију.
На расправи учествују представници Министарства здравља, Института за јавно здравље, Светске здравствене организације, УНИЦЕФ-а, као и невладиних организација Удружење Родитељи и Алтернатива Црна Гора, које су поднеле иницијативе за оцену уставности.
„Нисмо против вакцинације, питање је да ли је мера сразмерна“
Лепа Жуњић из Удружења Родитељи истакла је да та организација није против вакцинације, већ да је кључно питање да ли се ограничењем боравка невакцинисане деце у вртићима постиже жељени циљ.
„Да ли је Владина мјера сразмјерна и дјелотворна, то је једино питање“, рекла је Жуњићева.
Указала је и на проблем деце која су после примене нових правила завршила ван државних и лиценцираних предшколских установа – у чуваоницама, креативним центрима, радионицама и другим облицима боравка које држава не контролише на исти начин.
„Гдје су нам дјеца данас?“, упитала је Жуњићева, истичући да вртић, поред здравственог аспекта, има важну улогу у образовању, социјализацији и развоју детета.
Судија Уставног суда Никола Мугоша указао је, с друге стране, на два супротстављена интереса – деце која због вакциналног статуса не могу у вртић и оне деце која из медицинских разлога не могу да буду вакцинисана и чија заштита зависи баш од високог степена имунизације становништва.
„Далеко смо од колективног имунитета“, рекао је Мугоша, указујући да се морају узети у обзир и последице по децу која не могу у вртић и ризик за ону која због трајне медицинске контраиндикације не могу да приме одређену вакцину.
Он је отворио питање на који начин држава, у условима ниског степена имунизације, може да заштити права деце која због здравствених разлога не могу да приме вакцину, преноси Портал РТЦГ.
„Ако имамо у виду ова два права, како онда држава, у земљи гдје је низак степен имунизације, да заштити право на живот те дјеце која зависе од вакцинације и од резултата колективног имунитета?“, упитао је Мугоша.
Протест испред Суда, помиње се и блокада вртића
Истовремено са јавном расправом, испред Уставног суда у Подгорици окупили су се родитељи на протесту под називом „Деца имају право на вртић. Родитељи имају право на избор“.
Окупљени сматрају да држава не би смела да условљава боравак деце у предшколским установама њиховим вакциналним статусом. Носе транспаренте „Дјецу вам не дамо“, „Од када су политичари доктори“ и „Чија су наша дјеца“.
Учесница протеста Ема Мујезиновић рекла је да се противе мери којом се деци без одговарајућег вакциналног статуса онемогућава боравак у вртићу, док је родитељ Новак Раичковић најавио да се протести могу наставити и после одлуке Уставног суда.
„Наставићемо протесте и размишљамо да блокирамо вртиће“, рекао је Раичковић.
Организатори су најавили да ће остати испред Уставног суда до завршетка јавне расправе.
Више од половине деце у Бару без прве дозе ММР-а
Проблем је посебно изражен у Бару. Према подацима Министарства здравља које су објавиле подгоричке „Вијести“, прву дозу ММР вакцине примило је 46,7 одсто деце из анализиране групе, док 1.354 деце није примило ту дозу.
Истовремено, првих дана септембра у државном вртићу у Бару боравила је приближно трећина уписане деце. Из те установе, међутим, наглашавају да се тај податак не може тумачити искључиво као последица нових правила о вакцинацији, јер је почетак септембра период прилагођавања деце на вртић.
Вакцинални статус, такође, није услов за сам упис детета, али јесте услов за његов боравак у вртићу. Потврду о спроведеној обавезној вакцинацији издаје изабрани педијатар.
Део родитеља чија деца не испуњавају услов за боравак у вртићу окренуо се приватним чуваоницама, играоницама и другим облицима дневног боравка, у којима се вакцинални статус не проверава. Према наводима „Вијести“, такве услуге родитеље коштају од 120 до 300 евра месечно.
Министарство просвете Црне Горе наводи да такве чуваонице, радионице и такозване едукативне школице, уколико нису регистроване као образовно-васпитне установе, нису у надлежности просветне инспекције, већ се у правном смислу третирају као привредни субјекти.