DIPLOMATSKI odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Brazila doživljavaju najdramatičniji pad u novijoj istoriji.
Foto: Profimedia/MICHAEL KAPPELER
Potez Bele kuće da privremeno ukine vizu brazilskoj ambasadorki u Vašingtonu, Mariji Luizi Ribeiro Vioti, gurnuo je dve najveće ekonomije zapadne hemisfere na ivicu potpunog prekida formalne komunikacije. Ovaj skandal usledio je kao direktna odmazda Trampove administracije nakon što je levičarska vlada predsednika Luiza Inasija Lule da Silve prethodno odbila da izda vize američkim zvaničnicima i blokirala akreditaciju za novog ambasadora SAD.
Sukob oko izbornog inženjeringa i diplomatskog protokola
Koren ovog dubokog sukoba leži u predstojećim predsedničkim izborima u Brazilu zakazanim za oktobar. Brazilija je zvanično uskratila ulazak dvojici funkcionera američkog Državnog sekretarijata iz Biroa za demokratiju, ljudska prava i rad, optužujući Vašington za „neprihvatljiv pokušaj mešanja u unutrašnje političke procese” kroz pokušaje sabotaže i saslušavanja ovdašnjih izbornih organa. Brazilski šef države otvoreno je poručio da Amerikanci dolaze kako bi podrivali njegovu kandidaturu za četvrti mandat, a u korist senatora Flavija Bolsonara, sina bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koji slovi za ključnog ideološkog saveznika Donalda Trampa u Latinskoj Americi.
Iz Stejt departmenta je, pak, saopšteno da mera protiv ambasadorke Vioti nije proterivanje, već instrument kojim se druga strana primorava da odobri agreman za Danijela Pereza, političara sa Floride i bliskog saradnika državnog sekretara Marka Rubija, kog je Bela kuća imenovala na ovu dužnost još 1. juna. Brazil već nedeljama odbija da potvrdi ovo imenovanje, pozivajući se na Bečku konvenciju, uz argument da je Vašington grubo prekršio protokol objavivši ime diplomate u medijima pre nego što je zvanično zatražio odobrenje od zemlje domaćina.
Carine, sankcije i zaštita Bolsonara
Ovaj diplomatski rat oko viza zapravo je samo vrh ledenog brega daleko dubljih ekonomskih i pravosudnih trvenja između dve zemlje. Bela kuća je prethodno zacrtala zaštitne carine od 25 odsto na brojne brazilske proizvode, što je iz Brazilije okarakterisano kao direktan ekonomski pritisak motivisan ideologijom. Na to su se nadovezali kazneni potezi Vašingtona prema pojedinim brazilskim sudijama Vrhovnog suda i tamošnjim državnim zvaničnicima. Kao izgovor za ove sankcije naveden je navodni „politički progon” nad Žairom Bolsonarom, bivšim predsednikom države koji je u svojoj zemlji pravno procesuiran pod optužbama za pokušaj državnog udara nakon izbora 2022. godine.
Nova linija razdvajanja iscrtana je kada su Sjedinjene Države donele odluku da dve najveće brazilske kriminalne organizacije – „Prvu komandu prestonice” (Primeiro Comando da Capital – PCC) i „Crvenu komandu” (Comando Vermelho – CV) – uvrste na listu stranih terorističkih organizacija. Iako se aktuelna vlast u Brazilu otvoreno bori protiv organizovanog kriminala, ona se oštro usprotivila ovakvoj klasifikaciji spolja. U Braziliji postoji ozbiljan strah da bi ove etikete Vašingtonu mogle da posluže kao zgodan paravan za jednostrane finansijske blokade, pa čak i za legitimizaciju vojnih pritisaka na tlu Latinske Amerike pod plaštom globalne borbe protiv terorizma.
Rađa li se novi neprijatelj Vašingtona?
Sve ukazuje na to da Brazil, kao vodeća latinoamerička sila i jedan od ključnih stubova BRIKS-a, brzim koracima izrasta u novog glavnog geopolitičkog takmaca i oponenta Bele kuće u ovom delu sveta. Oštra retorika predsednika Lule da Silve, koji je suspenziju vize ambasadorki Vioti nazvao „nepromišljenim i neodgovornim činom”, jasno potvrđuje da Brazilija nema nameru da ustukne pred zahtevima i pritiscima moćnijeg suseda sa severa.
Iako sa američke strane i dalje stižu uopštene diplomatske poruke o želji za „normalizacijom i transparentnim odnosima”, realnost koju diktiraju ekonomski ratovi, zaštitne tarife i vizne blokade govori sasvim suprotno – između dve prestonice ubrzano se podiže novi ideološki zid. Ukoliko aktuelna administracija u Vašingtonu nastavi sa praksom tretiranja regionalnih lidera kroz prizmu bezuslovne poslušnosti, suverenistička politika Brazila mogla bi ovu zemlju trajno i nepovratno svrstati u red najvećih američkih protivnika na globalnoj sceni.
BONUS VIDEO:
PAKLENO NA KOPAKABANI: Pogledajte kako se žitelji Rija bore protiv rekordno visokih temperatura
