KOLIKO STEPENI ČOVEK MOŽE DA IZDRŽI? Jedan faktor odlučuje kada vrućina postaje opasna

SA KLIMATSKIM promenama koje uzrokuju porast temperatura širom sveta, ekstremne vrućine postaju sve češće – a samim tim i veća pretnja po zdravlje. Ljudsko telo je otporno, ali ima svoje granice. Dakle, koja je najviša temperatura koju čovek može da podnese?

Temperatura vlažnog termometra nije isto što i temperatura vazduha koju vidite u vremenskoj prognozi, već se meri termometrom obavijenim vlažnom tkaninom, pri čemu se u obzir uzimaju i toplota i vlažnost vazduha. Vlažnost je ključna, jer što je više vode u vazduhu, to je znoju teže da ispari, a telu da se ohladi.

Ako je vlažnost niska, a temperatura visoka ili obrnuto, temperatura vlažnog termometra neće dostići kritične vrednosti, kaže Kolin Rejmond, istraživač na Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon. Ali kada su i vlažnost i temperatura visoke, ovaj pokazatelj može dosegnuti opasne nivoe.

Na primer, kad je temperatura vazduha 46,1 stepen Celzijusa, a relativna vlažnost 30 procenata, temperatura vlažnog termometra je samo oko 30,5 stepeni. Ali ako je temperatura 38,9 stepeni, a vlažnost 77 procenata, temperatura vlažnog termometra dostiže 35 stepeni Celzijusa, što je “opasna zona” za ljude.

Razlog zašto ljudi ne mogu da prežive kombinaciju velike vrućine i vlažnosti jeste to što više ne mogu da regulišu unutrašnju temperaturu.

– Ako temperatura vlažnog termometra pređe temperaturu ljudskog tela, oko 37 stepeni, čovek i dalje može da se znoji, ali telo više ne može da se ohladi na nivo koji je fiziološki neophodan – rekao je Kolin Rejmond, klimatski naučnik i istraživač u NASA.

U tom trenutku telo postaje hipertermično, sa toplotnim udarom na unutrašnjoj temperaturi iznad 40 stepeni. To može dovesti do ubrzanog pulsa, konfuzije, delirijuma, svraba kože, nesvestice i kome.

Ipak, temperatura vlažnog termometra od 35 stepeni Celzijusa ne izaziva smrt odmah – potrebno je oko tri sata da takva vrućina bude kobna, kaže Rejmond. Nema načina da se tačno utvrdi vreme, jer nije etički izlagati ljude tim uslovima u eksperimentima. Rejmond procenjuje da je realna granica između 34 i 36,5 stepeni Celzijusa.

Ko je u riziku od nepodnošljivih temperatura?

Nekoliko mesta je u istoriji dostiglo temperaturu vlažnog termometra od 35 stepeni, ali samo na kratko.

Od kasnih 1980-ih žarišta su dolina reke Ind u Pakistanu i severnoj Indiji, kao i južna obala Persijskog zaliva. Grad Džejkobabad u Pakistanu, poznat kao najtopliji grad na svetu, zabeležio je preko 35 stepeni vlažnog termometra bar četiri puta.

Vrednosti preko 32 stepena izmerene su u La Pasu (Meksiko), Port Hedlandu (Australija) i Abu Dabiju (UAE).

– Postoje mesta koja već sada povremeno doživljavaju ove uslove po sat ili dva. A sa globalnim zagrevanjem, to će biti sve češće – kazao je Rejmond.

U narednih 30 do 50 godina u najvećem riziku su severozapad Meksika, severna Indija, jugoistočna Azija i zapadna Afrika.

– Nažalost, sa klimatskim promenama koje su već izvesne, nastavićemo da se zagrevamo, čak i kada bismo odmah prestali sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte – dodao je klimatolog.

“Množilac bolesti”

Neki naučnici upozoravaju da je prag od 35 stepeni Celzijusa temperature vlažnog termometra potcenjivanje opasnosti.

Poup Mosli s Državnog univerziteta Arizone ističe da ta brojka predstavlja maksimum koji mlada i zdrava osoba može da izdrži u idealnim uslovima. U stvarnosti, starost, kondicija, lekovi i hronične bolesti snižavaju toleranciju.

Vežbanje i sunce, na primer, mogu izazvati pregrevanje i pri nižim temperaturama.

Starije osobe, ljudi sa hormonalnim poremećajima, gojaznošću ili oni koji uzimaju antipsihotike u većem su riziku.

Mosli upozorava da u talasima vrućine mnoge smrti nisu zvanično evidentirane kao “toplotne”, jer se javljaju usled pogoršanja postojećih bolesti, prenosi RTS.

Toplota pogoršava hipertenziju, kardiovaskularne probleme, bolesti bubrega i mentalna oboljenja. Može uticati i na dijabetes, astmu i demenciju.

Zato Mosli toplotu naziva “množiocem bolesti”, faktorom koji čini da mnogi drugi zdravstveni problemi postanu opasniji.

Pravi uticaj toplote je mnogo širi, pa mnogi ljudi mogu stradati i pri znatno nižim temperaturama od zvaničnog praga od 35 stepeni temperature vlažnog termometra.

(24 sedam)

BONUS VIDEO: ITALIJANI I TURISTI POHRLILI NA FONTANE: Ovo je njihov način rashlađivanja