петак, 21.08.2026, 20:00 -> 20:08
Извор: РТС
Закон о становању и одржавању зграда у Србији примењује се већ скоро 10 година и, уместо председника кућног савета, донео нам је професионалног управника зграде. Професионални управник Ненад Радић сматра да треба да дође до промена у Закону који, иако функционише, треба да обезбеди бољи канал комуникације са јавним предузећима, секретаријатима и инспекцијама, како би се проблеми што брже решавали.
Професионални управник Ненад Радић, гостујући у Београдској хроници, рекао је да је радно време управника 24 сата, односно да је фирма која их запошљава дужна да буде организована тако да буде доступна током целог дана, као и да има дежурства како би управник увек био доступан стамбеној заједници.
“У зависности од периода године, људи зову, на пример, лети за чишћење, док зими за лед и снег. То су најједноставнији радови, до озбиљних поправки кровова, фасада и лифтова, што мора да буде под надзором”, наводи Радић.
Неслагање станара
Према његовим речима, кворум је добар јер и када се људи не појаве на састанку скупштине станара, могу да се доносе одлуке и решавају проблеми који годинама нису решавани. Ипак, дешава се да се на седницама појављују други људи, па долази до неслагања, што, како каже, није често.
“Закон у принципу функционише, треба да дође до промена, што су одложили Привредна комора и Министарство грађевинарства. Потребно је и да управници са јавним предузећима, секретаријатима и инспекцијама имају бољу комуникацију, јер имамо велику кочницу када се појави проблем, пошто не можемо да га решимо и то дуго траје”, указује Радић.
Радић напомиње, такође, да је новац проблем у 99 одсто случајева, док станари који су се појавили на најмање три последње седнице стамбене заједнице имају право гласа при доношењу одлука.
“‘Нисам био на седници – нећу да платим’, aко је одлука донета, та реченица станара не пролази”, истиче Радић.
Ниске надокаде управницима
Радић истиче и да су од примене Закона пре десет година порасле цене станова, али и цене извођења радова, док су накнаде управницима остале исте. Како наводи, људи бирају да имају што ниже накнаде, па управник мора да води више зграда како би фирма која га ангажује могла да му исплати плату.
“Савет је да се увек провери фирма која се бира. Не може управљање да буде 200 до 300 динара, то је неодрживо по данашњим ценама, јер и управници морају да имају плату од које би могли да живе. И цене одржавања морају да буду више”, каже Радић.
Професионални управник Ненад Радић позвао је и комуналну полицију да помогне око нерегистрованих аутомобила око зграда, што, како каже, управници пријављују, али се полиција не одазива, као и због непрописног паркирања аутомобила на противпожарним путевима.
“Надам се да ћемо преко Удружења професионалних управника имати бољи канал комуникације”, закључио је Радић.