понедељак, 17.08.2026, 07:25 -> 11:57
Извор: РТС
Универзитет у Београду више није међу 500 најбољих на Шангајској листи. После четири године у првих 500, сада је у групи од 501. до 600. места. Пре само десет година био је међу 300 најбољих универзитета света. Професор Владимир Вулетић изјавио је за РТС да се Универзитет није бавио науком, већ формирањем политичке листе. Професорка Драгана Митровић сматра да су Универзитет и научно истраживање у озбиљној кризи.
Пад Универзитета у Београду на Шангајској листи – да ли су потребне дубоке реформе
Док Београд тражи начин да заустави пад, мења се и мапа светске академске моћи – Кина сада има 16 универзитета међу првих 100. Може ли њен модел концентрисања новца и истраживача у неколико стратешких области бити једна од лекција и за Србију.
Владимир Вулетић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је квалитет објављених радова један од критеријума од којих зависи рангирање на Шангајској листи, а научни рад захтева усредсређеност и концентрацију. Истовремено, каже, у претходне две године живимо под утицајем људи који желе да Универзитет користе у политичке сврхе.
“Фокус нашег Универзитета није био на науци, већ на формирању политичких листа и наметању идеје да има доминантну политичку улогу, што се одражава на квалитет научних радова. Не можете истовремено да се бавите науком и дневном политиком”, истиче Вулетић.
Напомиње да је Универзитет више требало да утиче на стабилизацију ситуације.
Криза у високом образовању
Драгана Митровић, такође, сматра да су наше високо образовање и научна истраживања у озбиљној кризи и да су неопходне дубоке реформе и озбиљно стратешко промишљање, без наметнутих решења споља. Додаје да је неопходна и промена Закона о универзитету.
“Државни универзитети се финансирају из буџета, односно грађани их финансирају. Академска година је била импровизована после блокада и протеста, а дубока криза показује где грешимо. Без такве реформе не можемо очекивати успех. И углед је критеријум, где се кадрови запошљавају, која места заузимају, а имали смо мање оних који су дипломирали, што се мери у хиљадама”, наводи Митровићева.
Према њеним речима, улога државе на Универзитету требало би да буде већа, као што је случај у свету, јер их она финансира, јер их је основала и власник је, а стављена је у позицију да се ништа не пита.
“Прописи који то морају да мењају поручују: много нерада, лошег квалитета и избегавања конкуренције крије се иза парола о аутономији”, закључује Митровићева.
