IZRAELSKI snimci pokazuju uspešan napad na komponente sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa S-300PMU-2 iranskih snaga protivvazdušne odbrane, kao deo šire vazdušne kampanje pokrenute protiv Irana 28. februara.
Foto Vikipedija/IDF/Major Ofer, Israeli Air Force
Operacija je značajna jer sledi tvrdnje širokog spektra zapadnih izvora iz oktobra 2024. da su svi iranski sistemi S-300PMU-2 uništeni tokom izraelskih napada tog meseca – tvrdnja koja je široko dovedena u pitanje zbog brzine kojom je navodno postignuta i potrebe koju je Izrael u to vreme imao za pobedom u odnosima s javnošću. Objavljivanje dokaza izraelskih snaga da sistemi S-300 i dalje rade ukazuje na to da su ove tvrdnje zaista bile preuveličane.
Komentarišući tvrdnje da su izraelske snage uništile celu iransku mrežu S-300 u oktobru 2024. godine, stručnjak za program lovaca F-35 i autor knjige „Zajednički udarni lovac F-35: Veliki i užasni program“, Abraham Abrams, primetio je:
„Brojni faktori učinili su da tvrdnje da je tako veliki i kritični deo iranske mreže protivvazdušne odbrane uništen za nekoliko sati deluju sumnjivo, uključujući složenu višeslojnu prirodu mreže, njen dokazani borbeni potencijal u prošlosti i činjenicu da F-35 nisu imali softver Blok 4 i protivzračne rakete AGM-88G koje su došle sa njim. Da bismo stavili tvrdnje u perspektivu, ruske vazduhoplovne snage su se mučile da unište ukrajinsku mrežu sovjetskih sistema S-300PS/PT u skoro trogodišnjoj kampanji, i dok su izraelski F-35 bili mnogo napredniji od ruskih lovaca poput Su-34M, S-300PMU-2 je takođe bio daleko sofisticiraniji i teži za neutralizaciju, i bio je zaštićen većim brojem sistema kratkog dometa nego što su bili ukrajinski S-300.“
U februaru su satelitski snimci potvrdili preraspoređivanje iranskih sistema S-300PMU-2 na lokacije protivvazdušne odbrane u blizini glavnog grada Teherana, kao i u drugi po veličini grad Isfahan, usred velikog gomilanja američkih snaga širom zemlje. S-300PMU-2 je jedan od samo dva tipa raketnih sistema zemlja-vazduh nakon Hladnog rata za koje se zna da ih je Iran nabavio iz inostranstva, a drugi je sistem kratkog dometa Tor-M2 nabavljen 2000-ih za odbranu od krstarećih raketa. Iransko Ministarstvo odbrane je prethodno naručilo ruske sisteme S-300PMU-1 2007. godine, pre nego što je ugovor jednostrano raskinula nova administracija predsednika Dmitrija Medvedeva pod pritiskom Zapada i Izraela.
U vreme povećanih tenzija između Rusije i Zapada 2016. godine, postignut je sporazum o isporuci sposobnijeg sistema S-300PMU-2, koji integriše 48N6DM rakete zemlja-vazduh koje imaju posebno napredne protivraketne mogućnosti. Odgovarajući na ovaj izazov, Izrael i više članica NATO-a su od sredine 2010-ih intenzivno trenirali kako bi neutralisali sisteme, prvenstveno koristeći sisteme S-300PMU-1 isporučene Grčkoj radi simulacije mogućnosti iranskog sistema. Veoma ograničen broj sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa u upotrebi i nedostatak modernih vazduhoplovnih sredstava koja bi ih podržala, ograničio je sposobnost Irana da organizuje održivu odbranu svog vazdušnog prostora koristeći sredstva vođena radarom dugog dometa, dok su se umesto toga u velikoj meri oslanjali na infracrveno vođene sisteme kratkog dometa za obaranje preko dvadeset američkih i izraelskih aviona visoke vrednosti. Još jedan značajan faktor koji ograničava mogućnosti iranske protivvazdušne odbrane jeste to što je nekoliko sistema protivvazdušne odbrane oštećeno tokom neprijateljstava sa Izraelom i Sjedinjenim Državama od 13. do 24. juna, dok su ih pobunjenici koje podržava Zapad ciljali na zemlji.
militarywatchmagazine.com
BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA “NOVOSTI”: Prva reakcija posle svetske medalje