Foto: shutterstock_Militarist, SchutterstockAsia Tsyhankova
Majstor harmonike i jedan od najcenjenijih instrumentalista domaće narodne muzike, Slobodan Boba Spasojević, preminuo je u Beogradu u 78. godini života, ostavljajući iza sebe bogato muzičko nasleđe koje će generacije ljubitelja narodne muzike još dugo pamtiti. Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za domaću estradu, budući da je bio jedan od najboljih harmonikaša sa ovih prostora i neprikosnoveni predstavnik čuvenog lipovičkog stila sviranja.
Boba Spasojević poticao je iz izuzetno ugledne muzičke porodice. Bio je sin Ilije Spasojevića, sinovac Milije Spasojevića i sestrić legendarnog Buce Jovanovića. Zbog takvog porodičnog nasleđa, muzički znalci često su govorili da bi mu bilo dovoljno da nasledi samo mali deo njihovog talenta kako bi ostavio veliki trag. Međutim, Boba nije živeo od porodičnog prezimena, već je svojim radom, umećem i prepoznatljivim stilom izgradio sopstveno ime i zauvek se upisao u istoriju domaće narodne muzike.
Njegovi aranžmani i prepoznatljivi foršpili obeležili su brojne bezvremenske hitove koji se i danas rado slušaju u kafanama i na veseljima širom regiona. Svoj umetnički pečat ostavio je na pesmama Milanačeta Radosavljevića, među kojima su „Tiho teče Kolubara”, „Sećaš li se kad smo klinci bili”, „Sviraj, sviraj harmoniko”, „Mnogo suza u očima” i „Ja priznajem grešio sam mnogo”. Sarađivao je i sa Cveletom Radovanovićem na pesmama „Pruži ruku na rastanku” i „Ako te nekad povedu puti”, zatim sa Milošem Miloševićem na numeri „Oči su moje mutne od dima”, Milivojem Đurišićem na pesmi „Meni jesen a tebi proleće”, Senadom Milanovićem na hitu „Ako odeš nek ostane ljubav”, Miškom Pavićem na pesmama „Niko nije ko nas dvoje” i „U ratara crne ruke a bela pogača”, kao i sa Šikicom, Marijom Trajkovskom i Mikom Pelenicom, čije su pesme takođe nosile njegov prepoznatljiv muzički izraz.
PROČITAJTE JOŠ: DA SE NAJEŽIŠ! HOROR U KUĆI SAŠE POPOVIĆA NAKON NJEGOVE SMRTI: Udovica napokon obelodanila istinu, nije mogla da napusti prostoriju!
Pored rada sa brojnim pevačima, Boba Spasojević iza sebe je ostavio i autorska instrumentalna dela. Snimio je nekoliko gramofonskih ploča sa narodnim kolima koja su među ljubiteljima harmonike stekla kultni status. Među njima se izdvajaju „Bobanova šetnja”, „Ruzmarinkino”, „Ilijino” i „Fićino”, kompozicije koje i danas predstavljaju izazov mnogim harmonikašima.
Iako je važio za vrhunskog umetnika, Boba nikada nije voleo medijsku pažnju. Njegova skromnost bila je nadaleko poznata, pa je televizijska gostovanja izbegavao gotovo tokom cele karijere. Ostalo je zabeleženo da je tek posle dugog nagovaranja pristao da da intervju za kultnu radijsku emisiju „Muzička apoteka”, o čemu je na svom Fejsbuk profilu pisao Goran Milošević.
Odlaskom Slobodana Bobe Spasojevića domaća narodna muzika izgubila je velikog umetnika i istinskog virtuoza na harmonici. Poznavaoci njegovog opusa ističu da možda nije imao eksplozivni svirački temperament svog strica Ilije, stvaralačku maštovitost ujka Buce ili kompozitorski dar oca Ilije, ali je posedovao ono što ga je činilo jedinstvenim – prepoznatljivu umetničku smirenost, profesorsku preciznost i muzičku ozbiljnost koja je plenila svakim odsviranim tonom. Upravo zbog toga njegovo ime zauvek će ostati upisano među najveće harmonikaše koje je domaća muzika ikada imala.
BONUS VIDEO:
