ULTIMATUM ILI KULOARSKA TRGOVINA: Tramp na prekretnici – novi sporazum ili uništenje Islamske Republike

IST RIVER je ovih dana postao poprište najveće geopolitičke drame u novijoj istoriji.

Dok je sa glavne govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Donald Tramp upućivao do sada najrazornije javne pretnje Teheranu, iza zatvorenih vrata njujorških rezidencija odvijao se paralelni svet duboke diplomatije. Tamo, daleko od bliceva i protokola, emisari dveju duboko sukobljenih strana već danima vode iscrpljujuće višečasovne razgovore. Bela kuća je pred iransko rukovodstvo praktično postavila brutalan i jednostavan izbor: ili potpis na sveobuhvatni sporazum pod američkim uslovima, ili suočavanje sa potpunim vojnim slomom zemlje.

Ovakav dualni pristup – javni bič i tajna šargarepa – ponovo je pokrenuo ključnu dilemu među svetskim analitičarima na Menhetnu. Da li je Vašington zaista doneo odluku da ide do samog kraja i pokrene konačni ratni obračun, ili je po sredi još jedna radikalna epizoda Trampove čuvene doktrine „maksimalnog pritiska“? Odgovor verovatno leži u činjenici da se u novembru u Sjedinjenim Državama održavaju ključni izbori za Kongres, a aktuelna administracija grčevito traži izlaz iz ekonomskog vrtloga u koji je Amerika upala zbog dramatičnog skoka cena energenata i troškova sukoba.

Između „velike odluke“ i ambisa

Obraćajući se u punoj sali Generalne skupštine, Donald Tramp je nastupio u svom prepoznatljivom maniru – kao politički strateg koji ulog podiže do maksimuma. Bez uobičajenih diplomatskih rukavica, šef Bele kuće je otvoreno priznao da se nalazi pred „velikom odlukom“ koja će zauvek promeniti mapu Bliskog istoka. Pred zaprepašćenim svetskim liderima Tramp je jasno iscrtao granice američke pozicije: ponuditi Iranu izlaz kroz novi, daleko stroži sporazum koji bi mu omogućio da opstane kao ekonomski stabilna država, ili jednostavno pokrenuti vojnu mašineriju i brzo, bez milosti, uništiti Islamsku Republiku.

– Da li da ih gurnem u pakao bez ikakve šanse za opstanak i bez nade da će ikada više biti moćna država?, zagrmeo je sa govornice predsednik SAD, što je bio jasan signal za iransku delegaciju da demonstrativno ustane i napusti salu. U praznoj klupi Teherana ostao je da sedi samo jedan jedini predstavnik, nemi posmatrač ove geopolitičke egzekucije. Međutim, ono što je izazvalo gromoglasan aplauz zapadnog dela amfiteatra i ostalo kao ključna premisa Vašingtona jeste Trampov kategoričan stav – Teheran po cenu globalnog sukoba nikada neće ovladati nuklearnim oružjem.

Tajni diplomatski šatl na Menhetnu: Kušner i Vitkof iza zavese Ist Rivera

Dok je zapaljiva retorika na javnoj sceni delovala kao neopozivi uvod u konačni ratni obračun, iza kulisa Generalne skupštine pokrenuta je duboka kuloarska diplomatija. Samo nekoliko sati nakon što je sa govornice uputio ultimatum, Donald Tramp je u uskom krugu novinara potvrdio zapanjujuću vest: u Njujorku je održan maratonski, tročasovni sastanak sa iranskom stranom, koji je on sam ocenio kao „veoma dobar”. Izvori iz diplomatskih krugova na Menhetnu otkrivaju da su glavne poluge ove poverljive operacije bile poverene Trampovim ljudima od najvećeg ličnog poverenja – specijalnim izaslanicima Stivu Vitkofu i Džaredu Kušneru. To jasno pokazuje da Bela kuća ovim pregovorima ne pristupa kroz krute birokratske kanale Stejt departmenta, već kroz direktnu transakcionu diplomatiju na kakvu je Tramp navikao u biznisu.

Ovi razgovori, ipak, nisu vođeni oči u oči. Odvijali su se pod velom stroge tajnosti, kroz takozvanu šatl-diplomatiju, gde su posrednici bukvalno ceo dan kružili između dve delegacije na Menhetnu. Teheran je na sto stavio jasne i tvrde uslove za eventualni prekid neprijateljstava. Iranci zahtevaju hitno ukidanje američke pomorske blokade i deblokiranje desetina milijardi dolara svojih finansijskih sredstava zamrznutih u zapadnim bankama. Zauzvrat, izvori bliski iranskoj delegaciji navode da je Teheran spreman na krupan kompromis: ukoliko Vašington popusti omču vojnog i ekonomskog pritiska, strateški ključni Ormuski moreuz – glavni globalni koridor za transport nafte – mogao bi biti potpuno otvoren za plovidbu u roku od svega sedam dana.

Teheran odgovara barutom, dok Pezeškijan traži „zlatnu šansu“

Reakcija vojnog vrha u Teheranu na Trampov njujorški performans bila je eksplozivna i potpuno beskompromisna. Iranski generalštab je predsednikove pretnje bez oklevanja otpisao kao jasan „znak strateškog očaja“ Vašingtona, koji i pored surove višemesečne pomorske blokade nije uspeo da baci Islamsku Republiku na kolena. Iz Teherana je stiglo vojno upozorenje da su oružane snage spremne da uzvrate „razornim kontraudarima“ koji bi daleko prevazišli sve što je viđeno od izbijanja otvorenih neprijateljstava u februaru ove godine. Ovakva retorika jasno stavlja do znanja da Iran, uprkos iscrpljujućim ekonomskim sankcijama, ne namerava da pred kapije Bele kuće izađe sa belom zastavom. 

Ipak, dok generali zveckaju oružjem, zvanična politika Islamske Republike igra znatno suptilniju šahovsku partiju na američkom tlu. Sam dolazak novog iranskog predsednika Masuda Pezeškijana na Ist River predstavlja svojevrstan paradoks ove krize. Dok Tramp javno najavljuje uništenje njegove zemlje, Pezeškijanovu bezbednost na ulicama Menhetna, zbog ogromnog bezbednosnog rizika, direktno garantuje i čuva upravo američka tajna služba. Za iransku diplomatiju, ovaj haotični samit iza kulisa sankcija i ekonomskog kolapsa ipak predstavlja „zlatnu priliku“ za pregovore koja se ne sme propustiti. Izvori iz Bele kuće već šalju signale da su emisari spremni za nove, još konkretnije runde razgovora u najskorijoj budućnosti.

Trampova „umetnost blefa” na ivici globalnog ponora

Javne pretnje potpunim uništenjem, ukomponovane sa maratonskim, tajnim razgovorima iza zatvorenih vrata predstavljaju klasičan obrazac Trampove spoljne politike. To je dobro poznata biznis-strategija „umetnosti pregovaranja” pretočena u državnu doktrinu, gde se protivnik dovodi do same ivice provalije i suočava sa egzistencijalnim strahom kako bi na kraju prihvatio uslove Vašingtona. Ishod ove dramatične diplomatske ucene na Menhetnu odrediće mnogo više od same sudbine Bliskog istoka; on će direktno diktirati kretanje cena energenata na globalnom tržištu, koje već mesecima ozbiljno prazne džepove prosečnog američkog, ali i evropskog potrošača. Da li će Donald Tramp na kraju ipak zaigrati na vojnu opciju sa razornim posledicama ili će prevagnuti njegova pragmatična računica o novom „velikom dilu” koji bi mu doneo istorijski poen, saznaćemo već narednih nedelja. Jedno je sigurno – peščani sat je iscureo i vremena za čekanje više nema.

BONUS VIDEO: GORI BLISKI ISTOK: Eksplozije širom Irana, Izraela, Emirata, Katara…