SVOJIM potezima prema Rusiji i Ukrajini u poslednjih nekoliko dana, predsednik SAD, Donald Tramp, pokazao je da je spreman da ozbiljno promeni trenutnu politiku SAD prema ratu, a posledice bi mogle biti dalekosežne po Ukrajinu i njene evropske saveznike.
Foto: Tanjug (AP Photo/Mark Schiefelbein)
Ovo je procena En Eplbaum, ugledne američke istoričarke, novinarke i dobitnice Pulicerove nagrade, u novoj analizi objavljenoj u časopisu „The Atlantic“.
Prema njenom tumačenju, Tramp je u kratkom vremenskom periodu potkopao dugogodišnju američku spoljnu politiku, kao i sopstvene diplomatske napore u proteklih 18 meseci.
Među potezima koji su privukli posebnu pažnju, ona ističe ublažavanje sankcija na ruski dizel i pretnju da će Ukrajini uskratiti obaveštajne podatke ako ne pristane da zaustavi napade na ruske rafinerije.
Aplbaum smatra da takav pristup zahteva od Kijeva da se odrekne jednog od najefikasnijih sredstava pritiska na Moskvu, dok se Rusija zauzvrat ne suočava sa sličnim zahtevima.
Istovremeno, Tramp nije snažno osudio ruske napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i fabrike, uključujući objekte u vlasništvu američkih kompanija.
Autorka takođe kritikuje njegov nedostatak reakcije na pogibicu ukrajinske dece u ruskim bombardovanjima.
Eplbaum smatra posebno problematičnim Trampovo predstavljanje pregovora o okončanju napada na energetsku infrastrukturu.
Američki predsednik je objavio da su se Rusija i Ukrajina dogovorile o energetskom primirju, iako je ova tvrdnja iznenadila ukrajinsku stranu.
Prema njenoj analizi, ruski napad na elektranu u Harkovu samo nekoliko sati kasnije pokazao je koliko je takav sporazum neodrživ.
Tramp, piše Eplbaum, istovremeno je optužio Ukrajinu da blokira pregovore, iako je Kijev više puta predlagao primirje.
Moskva, s druge strane, nije pristala na prekid vatre niti na pregovore koji bi ponudili ozbiljne izglede za okončanje rata.
Ovu politiku dodatno pojačava Trampov stav prema ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom.
Američki predsednik prikazuje demokratski izabranog ukrajinskog lidera kao prepreku mirovnom sporazumu i poziva ga da se povuče, dok istovremeno vodi prijateljske telefonske razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Eplbaum ističe fundamentalnu razliku između stavova dve zaraćene strane.
Putin, smatra autorka, mogao bi da zaustavi rat jednostavnim naređenjem svojim vojnicima da prestanu da pucaju.
Ukrajina, međutim, ne može jednostavno da se povuče iz borbi bez rizika da njena teritorija bude dalje okupirana, a njeno stanovništvo izloženo: ubistvima, otmicama dece, represiji i drugim oblicima nasilja.
Prema njenom upozorenju, oni se već dešavaju na okupiranim teritorijama.
Tramp je pokušao da poveže svoje poteze sa nastojanjem da snizi cene goriva za američke građane.
Eplbaum, međutim, smatra to objašnjenje neubedljivim.
Količina ruskog goriva koja bi mogla da stigne na tržište, prema njenoj proceni, ne bi bila dovoljna da značajno utiče na cene na američkim benzinskim pumpama.
Kao moguću političku pozadinu, autorka pominje i Trampovu želju da ubedi birače da su za visoke cene odgovorne posledice rata u Ukrajini, a ne sukob sa Iranom, u koji su se Sjedinjene Države uplele njegovom odlukom.
Međutim, on smatra da čak ni takav motiv ne može da opravda nagli zaokret američke politike.
Umesto toga, Eplbaum tumači poteze Bele kuće kao pokušaj da se Ukrajina primora na predaju i pruži preko potrebna olakšanja ruskoj ekonomiji.
Kao mogući razlog, on navodi ekonomske sporazume koje ruski predstavnici razgovaraju sa američkim pregovaračima i ljudima bliskim Trampu.
Među oblastima koje bi mogle biti obuhvaćene takvim dogovorima su: gasovod Severni tok, eksploatacija mineralnih resursa na Arktiku, imovina ruske naftne kompanije Lukoil i stotine milijardi dolara ruske imovine zamrznute u evropskim bankama.
Jedna od glavnih poruka Eplbaume evropskim i drugim američkim saveznicima jeste da više ne treba da se oslanjaju na Sjedinjene Države kao predvidljivog partnera.
Od početka drugog Trampovog mandata, evropske države i druge demokratije pokušavale su da američkom predsedniku objasne posledice ruske agresije i opasnosti koje ona predstavlja za međunarodnu bezbednost.
Prema rečima autora, ovi pokušaji nisu promenili Trampov pristup.
BONUS VIDEO:
“STUDENTSKA LISTA” KONAČNO PRIZNALA: „Građani moraju da se bore protiv svoje države“
(Blic)