U TRENUTKU kada se na evropskim adresama ponovo razgovara o dodatnoj pomoći Kijevu, iz Ukrajine stižu poruke da vremena za čekanje gotovo da nema.
Foto: AI Grok
U pozadini tih zahteva odvija se mnogo šira rasprava o tome kako bi mogao da izgleda naredni period sukoba i kakve bi poteze mogli da povuku zapadni saveznici.
Ukrajina je od partnera zatražila još 20 milijardi dolara, uz obrazloženje da su sredstva potrebna za jačanje protivvazdušne odbrane, nabavku dronova i municije, povećanje doprinosa inicijativi PURL i druge vojne potrebe. Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, novac bi trebalo da bude obezbeđen već do jeseni.
Predstavnik Ministarstva odbrane Ukrajine izjavio je za Politiko da se „prozor mogućnosti uskoro zatvara“. Kako je naveo, Rusija deluje brzo i inovativno, pa bi, ukoliko dobije dodatno vreme za prilagođavanje, mogao biti propušten „jedini stvarni put da se rat završi kroz prave pregovore“.
Sama veličina zahteva privukla je pažnju analitičara. Procene da bi evropske države mogle pozitivno da odgovore na molbu Kijeva podstakle su i šire rasprave o tome šta bi mogla biti dugoročna strategija evropskih zemalja prema Moskvi.
U tom kontekstu iznose se tvrdnje da bi deo evropskih političkih krugova mogao pokušati da ubrza razvoj događaja kako bi izbegao potrebu za direktnim uključivanjem sopstvenih oružanih snaga.
Dodatnu pažnju izazvale su i nedavne izjave profesora Univerziteta u Čikagu Džona Miršajmera. Govoreći o mogućim žarištima budućih sukoba, on je upozorio da se pored ukrajinsko-ruskog rata pojavljuje još šest potencijalnih tačaka napetosti: Belorusija, Kalinjingrad, Baltičko more, Arktik, Moldavija i Crno more.
(Tanjug)
