NA poziv američkog kolege Pita Hegseta italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto ide u Vašington 15. juna, što se, inače, poklapa sa Samitom G7 u Evijanu. Biće to prilika za američku administraciju da detaljno ispostavi italijanskoj vladi zahteve koje će, tri nedelje kasnije, u Ankari tokom samita NATO, čuti i italijanska premijerka Đorđa Meloni.
Foto: ZUMAPRESS.com / MEGA / The Mega Agency / Profimedia
Ova poseta dolazi u vreme kada se debata o evropskoj bezbednosti vratila u prvi plan transatlantskih odnosa. Hegset je već predstavio neke od sadržaja koji bi mogli da oblikuju diskusije na Samitu NATO u Ankari, a Kroseto stiže samo nekoliko dana posle izjave u kojoj se predlaže izgradnja nove evropske bezbednosne mreže, šire od EU i sposobne da uključi partnere kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška, Turska i Ukrajina.
Dve inicijative su utemeljene u istom političkom terenu; na pokušaju da se definiše uloga Evrope u vreme kada SAD zahtevaju da njihovi saveznici preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu. U razgovoru za „Njujork tajms“, koji je prethodio poseti, Kroseto opisuje svoj predlog kao odgovor na promene koje su se dogodile u evropskom strateškom pejzažu poslednjih godina. Rat u Ukrajini, bezbednosna pitanja i rastući američki pritisak na evropske saveznike podstakli su razamišljanje kako kontinent da orgnizuje svoju odbranu.
Ministar Kroseto trvdi da kredibilna bezbednosna politika ne može biti ograničena samo na članice EU. Otuda ideja o sistemu sposobnom da uključi zemlje koje dele interese i odgovornosti u bezbednosti kontinenta, a da pritom ostanu van institucija EU.
Ministar odbacije ideju da bi projekat mogao da zameni NATO. Umesto toga, on tvrdi da je cilj jačanje evropskog stuba zapadne bezbednosti, a ova razlika je značajna jer se bavi jednim od ključnih pitanja koja su se pojavila od povratka Donalda Trampa u Belu kuću – kako povećati evropske kapacitete bez slabljenja transatlantskih veza.
Razgovori sa Hegsetom obuhvatiće vojne izdatke, ulogu američkih baza u Italiji, budućnost NATO i neke od glavnih regionalnih kriza, pre svega blokadu Ormuza, jer je stvorio ogromnu složenost na energetskom tržištu.
Neki mediji već sumiraju političku poruku Vašingtona Italiji – morate poštovati obaveze sa vojnom potrošnjom ili će biti posledica. Jer, Palata Kiđi je odlučila nedavno da smanji sredstva namenjena posebno za investicije u odbrani sa 14,9 milijardi na 5 milijardi evra.
