Svakako je utvrđivanje istine u vezi sa megamanipulacijom da je 15. marta prošle godine na blokaderskom protestu poliacija upotrebila zvučni top nešto što jeste posao Višeg javnog tužilaštva.
Nisu mi jasni oni koji su tada decidirano tvrdili da je upotrebljen zvučni top, zašto im je sada problem da se odazovu na informativni razgovor da pruže svoja saznanja?
Valjda je i njima cilj da se utvrdi kompletna istina, zar ne? Ipak, umesto da kao odgovorni ljudi doprinesu utvrđivanju istine, oni su odlučili da glume žrtve koje navodno režim progoni, da nam pričaju besmislice da ih vlast privodi zato što želi da zabrani pitanja u vezi sa upotrebom zvučnog topa itd.
Naravno, to je megalaž, jer baš je dovođenje onih koji su širili „proverenu vest“ o upotrebi zvučnog topa prema demonstrantima zapravo najbolji način da se istina utvrdi.
Njihovo protestovanje zbog zahteva Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da se oni odazovu na informativne razgovore mogu samo da tumačim kao njihovo izbegavanje da se puna istina utvrdi. Dodatno, mogu i da protumačim da nešto kriju i da su prošle godine tog 15. marta i kasnije bili krajnje zlonamerni kad su širili te „proverene informacije“.
Ono što mogu da razumem jeste njihov strah ukoliko se utvrdi da to što su tada širili nije istina. Onda valja da se krivično odgovara za iznete laži, jer ta njihova laž mogla je da izazove nesagledive posledice, odnosno da se Srbija dovede do apsolutnog građanskog rata. Tada će svima biti jasno da su pojedinci imali za cilj da izazovu neviđeno uznemirenje javnosti i da u tim paničnim momentima dođe do totalnog haosa, koji bi imao nesagledive posledice po mir u Srbiji.
E vidite, to je ono što dotične najviše tišti. Valja se ići u zatvor za krivično delo koje su počinili, a teško da bi neko od njih svoju zadnjicu iz udobnih bogatih stanova bio spreman tek tako da pomeri i da je sa meke fotelje smesti na tvrdu zatvorsku dasku.
Tako je zvučni top, koji su samo čuli oni koji su imali zadatak da ga čuju, zapravo postao rak-rana blokaderskog pokreta. Njegovo izmišljeno dejstvo razorilo je kao kulu od karata blokadersku politiku, jer svakom racionalnom, posebno onom ko prati pomalo naoružanje i zna dobro šta je zvučni top i kakve su posledice njegovog dejstva, sada je jasno da je jedina blokaderska platforma u borbi protiv vlasti laž. Smešni su samo njihovi izgovori i pokušaj da se vade, jer su svesni da je došlo vreme odgovornosti.
Lepo je predsednik Srbije upotrebio onu narodnu poslovicu – ne kune majka sina što se kockao, već što se vadi. Tako i ovi nesrećni ljudi. Igrali su na sve ili ništa kada su lagali o upotrebi zvučnog topa. Dobili su ništa. Sada pokušavaju da se vade, ali avaj. Zato sada moraju da malo omirišu ćelijsku memlu, da idu na zatvorski čučavac i da upoznaju pojedine zatvorske cimere, s kojima sigurno, da su na slobodi, ne bi stali ni da im pojasne gde je neka ulica ako bi ih pitali.
Vreme odgovornosti uveliko je stiglo.
Vladimir Đukanović
Rođen 2. marta 1979. godine u Beogradu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet. Danas je advokat, narodni poslanik, oženjen Majom, otac Dimitrija, Đorđa, Jelisavete i Anastasije. Verujući čovek, patrijarhalno vaspitan i veliki navijač Crvene zvezde.