KULMINACIJA zločina krvavog oktobra 1941, kada su u Srbiji nemačke okupacione snage, pre 85 godina, streljale najmanje 10.000 talaca, odigrala se u Kragujevcu i okolini.
Foto Vikipedija, Muzej 21. oktobar
Prema nemačkim izveštajima masakr je počeo 19. oktobra u selima Maršić, Mečkovac i Grošnica gde je streljano 422 seljana, a okončalo se 21. oktobra u kragujevačkim Šumaricama, kada je u serijskom ubijanju od 7.00 do 14.00 ubijeno preostalih 2.300 talaca, među kojima 301 đak.
Tako piše u obznani majora Paula Keniga, koji je rukovodio odmazdom: “…za svakog poginulog nemačkog vojnika streljano je 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika i to pre svega komunista, bandita i njihovih pomagača, ukupno 2.300”. Tako je dovođenje ne samo odraslih muškaraca već i 301 osnovca i gimnazijalca i 26 žena pred cevi streljačkog stroja opravdao major Kenig, u civilu profesor teologije Protestantske crkve i profesor državne gimnazije “Robert Šuman” u gradu Cvikau.
Major nije lagao samo o strukturi već i o broju žrtava, utvrdio je, pokojni, istoričar Staniša Brkić, muzejski savetnik i koautor postavke u Muzeju 21. oktobar, u kapitalnoj monografiji “Ime i broj – Kragujevačka tragedija 1941”.
– U akciji odmazde trebalo je da Nemci streljaju 2.300 talaca i u njihovim dokumentima se kaže da su oni toliko i streljali. Međutim, rukovodeći streljanjem, major Kenig je izveo na streljanje u ova tri dana 2.857 talaca: 80 u Mečkovcu, 110 u Maršiću, 246 u Grošnici, 123 kod Centralne radionice 20. oktobra i 2.298 talaca 21. oktobra 1941. – napisao je Brkić.
Izbegao suđenje u Nirnbergu
PAUL Kenig je posle zločina u Kragujevcu sukcesivno unapređivan: 1942. postao je potpukovnik, a 1944. dobio čin pukovnika. Živ i zdrav dočekao je slom Trećeg rajha. Ključni razlog zašto je izbegao Nirnberg ili izručenje Jugoslaviji je što je početkom Hladnog rata postao saradnik jedne od zapadnih obaveštajnih službi, što mu je dalo imunitet. Umro je prirodnom smrću 1968. u Drezdenu, nikada ne pokazavši kajanje.
U Srbiji se od 2012. zvanično obeležava radno Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu kao “spomen na 21. oktobar 1941. i krvavu jesen 1941. kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije”.
– Iako je te jeseni u Srbiji bilo više slučajeva masovne odmazde nad nedužnim stanovništvom od strane nemačke vojske: u Beogradu, Šapcu, Kraljevu i Dragincu, streljanje u Kragujevcu uzdiglo se do simbola svih ovih stradanja. Neutralni posmatrač može postaviti pitanje šta je to što kragujevačku tragediju uzdiže iznad ostalih. Prema mišljenju većine istraživača razlozi za to mogu biti: način izvršenja streljanja, delimično struktura streljanih, reakcija u javnosti za vreme rata i odnos prema kragujevačkoj tragediji posle rata, sve do današnjih dana. Kada je reč o načinu izvršenja streljanja istorijska je istina da se nigde u Srbiji nije dogodilo da se samo u jednom danu, za samo sedam sati, strelja toliko ljudi – navodi Brkić.
Zločinom u Kragujevcu su rukovodili mobilisani civili, prosvetni radnici. Ti rezervni oficiri Vermahta su lično čak i birali žrtve.
– Dva nemačka oficira, major Paul Kenig, profesor teologije Protestantske crkve i kapetan Fric Fidler, direktor škole za visoke nauke, na sramotu svojih profesija, ušli su i u kragujevačke škole i sa časova isterali đake i profesore. Prva muška gimnazija, koju su zauzeli Nemci, radila je u dve zgrade u Ulici Branka Radičevića. Iz jedne zgrade izvedena su po dva odeljenja đaka 7. i 8. razreda, a iz dva odeljenja 5. razreda odabrani su krupniji đaci i priključeni starijim – zapisao je Brkić.
Navodeći ove činjenice o nemačkim “intelektualcima”, Brkić je sam dao odgovor na pitanje zašto je u Kragujevcu pobijeno više ljudi nego što je neljudska kvota “sto za jednog” zahtevala.
Hitler je pobesneo 1941. kada su dva ujedinjena pokreta otpora, ravnogorski i partizanski, oslobodili veliku teritoriju nanoseći gubitke okupatorima. On 16. septembra naređuje da se “najoštrijim merama za duže vreme uspostavi poredak”.
Za komandanta operacije je određen Austrijanac, general Franc Beme, koji dobija 30.000 elitnih vojnika. Izaslanik nemačkog Ministarstva inostranih poslova poslao je u Berlin izveštaj o 20.000 streljanih civila u Srbiji do 3. decembra 1941. Zbog gubitaka od 160 mrtvih i 370 ranjenih u sukobima s ustanicima, okupacione vlasti nastavile su da streljaju i kasnije do propisane kvote od 39.900 talaca. Do 1944. Vermaht je u Srbiji pobio 70.000 civila u kaznenim ekspedicijama i odmazdama.
– Major Kenig je imao naredbu da strelja 2.300 ljudi i on tako izveštava javnost i višu komandu. Njemu je, kao odgovornom za sprovođenje ove naredbe, bilo važno da ne strelja manje od ovog broja, a to što je streljao više moglo je da mu bude plus u očima pretpostavljenih – zaključuje Brkić.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
